Кавкаски канати

Кавкаски канати,^[1] или Азербејџански канати^[2] или Персијски канати,^[3] су обухватали различите покрајине и кнежевине Персије на територији Кавказа (данашњи: Азербејџан, Јерменија, Грузија и Дагестан) у периоду позног Сафавидског царства до династије Каџари.^[4] Канатима су углавном управљали канови^[5] туркијског (азерског) порекла^[6]^[7] и били су вазали персијског шаха (краља).^[8] Персија је трајно изгубила део ових каната у руско-персијским ратовима током 19. века, док су преостали сједињени са Персијом.

Списак каната

Канати који су припали Руској Империји:

Каспијска обала од севера ка југу:
Таркијски шамхалат (руски протекторат од 1813, укинут 1867)
Дербентски канат (1806. анексиран од стране Русије, исте године укинут)
Мехтулијски канат
Кнежевина Кајтак
Кнежевина Табасаран
Кубински канат (руски протекторат од 1805, укинут 1816)
Баку канат (1806. анексиран од стране Русије)
Талишки канат (руски протекторат од 1802, укинут 1826)
Џавадски канат
Унутрашњи Дагестан:
Газикумушки шамхалат^[9]
Газикумушки канат (под руским утицајем од 1811, укинут 1860)
Аварски канат (руски протекторат од1803, укинут 1864)
Јужне планине од запада ка истоку:
Јеревански канат (окупиран 1827, анексиран од стране Русије 1828)
Нахчивански канат (окупиран 1827, анексиран од стране Русије 1828)
Генџенски канат (окупиран од стране русије 1804)
Карабашки канат (руски протекторат од 1805, укинут 1822)
Илизујски султанат (руски протекторат од 1806, укинут 1844)
Шакијски канат (руски протекторат од 1805, укинут 1819)
Ширвански канат (руски протекторат од 1805, укинут 1820)
Јужно од реке Аракас:
Табришки канат
Урмијски канат
Ардабилски канат
Занџански канат
Хојски канат
Марандски канат
Халхалски канат
Сарабски канат
Макујски канат
Карадашки канат
Марагешки канат
као и:
Шурагелски султанат на раскршћу Грузије, Турске и Персије
Шамшадилски султанат и Казахшки султанат, северно од језера Севан ^[10]

Поред тога, неким мањим деловима Дагестана управљају углавном независне сеоске заједнице / федерације пре руског освајања области:^[11]

Федерација Ахти
Федерација Акуша-Дарго
Федерација Андалал
Федерација Џаро-Белокани, данас припада Азербејџану
Хиндал, у близини Гимрија
Федерација Рутул

Већина горенаведених подручја до доласка Руса била је део иранског света,^[12] и била је под великим степеном персијске контроле (Закавказје и делови Дагестана).

Референце

^ Cronin, Stephanie, ур. (2013). Iranian-Russian Encounters: Empires and Revolutions Since 1800. Routledge. стр. 53. ISBN 978-0415624336.
^ The term Azerbaijani (or Azeri) khanates is used by several authors: Тадеуш Светоховски. Руски Азербејџанац, 1905-1920: Формирање националног идентитета у муслиманској заједници. Кембриџ, УK, Кембриџ прес. 2004. ISBN 978-0-521-52245-8.
^ Ronald G. Suny. "They Can Live in the Desert but Nowhere Else": A History of the Armenian Genocide", (Princeton University Press, 2015), 70;
^ George Bournoutian. The Khanate of Erevan Under Qajar Rule: 1795-1828. (Mazda Publishers, 1992), p. xxiii;
^ World & Its Peoples: Middle East, Western Asia, and Northern Africa. Marshall Cavendish Corporation. 2006. ISBN 978-0-7614-7571-2. стр. 751.
^ Russian Azerbaijan, 1905–1920 By Tadeusz Swietochowski pp. 272
^ Russia & Iran, 1780-1828 By Muriel Atkin, Page 16-20
^ Encyclopedia of Soviet law By Ferdinand Joseph Maria Feldbrugge, Gerard Pieter van den Berg, William B. Simons, Page 457
^ Marie Broxup, The North Caucasus Barrier: The Russian Advance Towards the Muslim World, C. Hurst & Co. Publishers, (1996). pp. 31ff
^ Arthur Tsutsiev, Atlas of the Ethno-Political History of the Caucasus, 3. 3. 2004.
^ Hans-Heinrich Nolte (ed.), Innere Peripherien in Ost und West, Verlag Franz Steiner, (2001). pp. 151 (German)
^ Multiple Authors. „Caucasus and Iran”. Encyclopædia Iranica. Приступљено 3. 9. 2012.

Литература

Cronin, Stephanie, ур. (2013). Iranian-Russian Encounters: Empires and Revolutions Since 1800. Routledge. стр. 53. ISBN 978-0415624336.

[1] Cronin, Stephanie, ур. (2013). Iranian-Russian Encounters: Empires and Revolutions Since 1800. Routledge. стр. 53. ISBN 978-0415624336.

[2] The term Azerbaijani (or Azeri) khanates is used by several authors: Тадеуш Светоховски. Руски Азербејџанац, 1905-1920: Формирање националног идентитета у муслиманској заједници. Кембриџ, УK, Кембриџ прес. 2004. ISBN 978-0-521-52245-8.

[3] Ronald G. Suny. "They Can Live in the Desert but Nowhere Else": A History of the Armenian Genocide", (Princeton University Press, 2015), 70;

[4] George Bournoutian. The Khanate of Erevan Under Qajar Rule: 1795-1828. (Mazda Publishers, 1992), p. xxiii;

[5] World & Its Peoples: Middle East, Western Asia, and Northern Africa. Marshall Cavendish Corporation. 2006. ISBN 978-0-7614-7571-2. стр. 751.

[6] Russian Azerbaijan, 1905–1920 By Tadeusz Swietochowski pp. 272

[7] Russia & Iran, 1780-1828 By Muriel Atkin, Page 16-20

[8] Encyclopedia of Soviet law By Ferdinand Joseph Maria Feldbrugge, Gerard Pieter van den Berg, William B. Simons, Page 457

[9] Marie Broxup, The North Caucasus Barrier: The Russian Advance Towards the Muslim World, C. Hurst & Co. Publishers, (1996). pp. 31ff

[10] Arthur Tsutsiev, Atlas of the Ethno-Political History of the Caucasus, 3. 3. 2004.

[11] Hans-Heinrich Nolte (ed.), Innere Peripherien in Ost und West, Verlag Franz Steiner, (2001). pp. 151 (German)

[CAUCAIRANICA-12] Multiple Authors. „Caucasus and Iran”. Encyclopædia Iranica. Приступљено 3. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]