Кале (археолошко налазиште)
Кале је археолошко налазиште из 4. века п. н. е. које се налази на планини Рујан, [1] код села Кршевице, недалеко од Бујановца, на југу Србије и представља најстарије урбано насеље на тлу Републике Србије.[2]
Кале се издваја као најсеверније насеље где су откривени остаци грчке цивилизације и најјужније налазиште са траговима келтске културе и латенским материјалом.
Потиче из 4. и 3. века п. н. е. и спада у групу хеленизованих утврђених насеља млађег гвозденог доба. Неки научници сматрају да је можда реч о античком граду Дамастиону, који се помиње у Страбоновој „Географији“, али до сада није прецизније лоциран. Верује се да је ово урбано насеље доживело процват у време Филипа Македонског и Александра Великог. Локалитет је врло богат налазима, нарочито грнчаријом. Највећа количина материјала који је пронађен припада локалној грнчарији рађеној по грчким узорима. Поред амфора, пронађени су и кантароси који представљају посуде од глине премазане црном бојом и украшене фигурама и орнаментима. Саставни део прибора за вино били су и кратери који су служили за мешање воде и вина, затим цедиљке и ојнохое. Велика заступљеност предмета је основна карактеристика сличних локалитета у Македонији и Бугарској где се такође истичу црвенофигуралне керамичке посуде донете из разних медитеранских центара, као и остале покретне и непокретне материјалне културе, која према одликама одговара каснокласичном и ранохеленистичком периоду северне Грчке и античке Македоније.[3]
На истом локалитету такође су пронађени налази из бронзаног и старијег гвозденог доба.[4] За гашење Кршевице се везује келтска инвазија на Македонију и Грчку која се завршава поразом код Делфа 279. године пре нове ере.
Локалитет Кале је истраживан у периоду од 2001. до 2011. године, истражено је око 6% некадашњег града, а затим су истраживања смањена због недостатка новца.[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Центар за развој: Регионални просторни план Јужног Поморавља (2010), Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ званични сајт Кршевице
- ^ „Србијом кроз векове”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 28. 07. 2020.
- ^ Кале-Крешевица: Археолошки локалитет Кале-Кршевица, Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ Сребрни град Александра Великог израња из рушевина код Врања („Блиц“, 7. јун 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- Вранић И. 2012. Везе централног Балкана и Егеје у IV и III веку п. н. е.: пример локалитета „Кале у Кршевици. Београд, Филозофски факултет.
- Поповић П. 2012. Централ Балцан бетwеен тхе Греек анд Целтиц wорлд: Цасе студy Кале Кршевица, Хомаге то Милутин Гарашанин. Београд.
- Поповић П. 2012. Централни Балкан између грчког и келтског света : Кале Кршевица. Београд, Народни музеј.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Презентација локалитета
- „Кале изнова изненађује научнике“
- Нађен град изгубљен пре 2500 година („Блиц“, 11. август 2014)
- Античке тајне локалитета Кале на Рујену („Политика”, 29. јул 2017)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
