Пређи на садржај

Комедија ситуације

С Википедије, слободне енциклопедије

Ситуациона комедија или ситком (енгл. situation comedy, sitcom) је поджанр комедијских програма који се првобитно појавио на радију, а данас заузима значајно место на телевизији. Радњу комедије ситуације чине ликови који се појављују у уобичајеним окружењима, као што су кућа или радно место. Ситкоми се могу упоредити са скеч-комедијама, где трупа може да користи нове ликове у сваком скечу, и стандуп комедијом, где комичар прича шале и приче публици. Ситкоми су настали на радију, али данас се углавном налазе на телевизији као један од њених доминантних наративних облика. Ова форма може да садржи и мокументарце.

Ситуацијски телевизијски програм комедије може се снимати пред студијском публиком, у зависности од формата продукције програма. Ефекат публике живог студија се може имитирати или „појачати” коришћењем снимака смеха. Током снимања продукција, смех се обично сними унапред.[1]

Критичари се не слажу у погледу корисности термина „ситком” у класификацији емисија које су настале од прелаза века. Многи савремени амерички ситкоми користе поставке са једном камером и не користе снимке смеха, те често подсећају на драмске емисије из 1980-их и 1990-их, а не на традиционални ситком.[2] Остале теме дебата укључују да ли се цртани филмови, попут Симпсонових или Породичног човека, могу класификовати као ситкоми.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Термини „ситуациона комедија” или „ситком” нису били у широкој употреби до 1950-их.[4] Било је ранијих примера на радију, али за први телевизијски ситком узима се Пинрајтов прогрес, чијих десет епизода је емитовано на ББЦ-ју у Великој Британији између 1946. и 1947.[5][6] У Сједињеним Државама режисер и продуцент Вилијам Ашер сматра се „човеком који је измислио ситком”,[7] јер је он режирао преко две десетине водећих ситкома, укључујући Ја волим Луси, од 1950-их до 1970-их.

Аустралија

[уреди | уреди извор]

Било је неколико дуготрајних ситкома направљених у Аустралији, али су многе америчке и британске серије биле успешне. Ситкоми су значајан формат владиног емитера Аустралијскe радиодифузнe корпорацијe (ABC); током 1970-их и 1980-их многи британски ситкоми су такође приказивани на Севен мрежи. До 1986, британске комедије Bless This House и Are You Being Served? неколико пута је поновила телевизија ABC, а затим их је купила и приказивала Севен мрежа, у ударном термину.[8]

Године 1981, Daily at Dawn је била прва аустралијска хумористичка серија у којој се појављује обичан геј лик (Тери Бејдер као новинарка Лесли).[9] Године 1987, Мајка и син су добили награду за телевизијску драму коју је доделила Аустралијска комисија за људска права.[10][11]

Године 2007, прва епизода четврте аустралијске серије Кejт и Ким привукла је домаћу публику од 2,521 милиона на националном нивоу,[12] што је највећи рејтинг икада за прву епизоду у историји аустралијске телевизије,[12] до премијере серије Испод трбуха: Прича о два града у 2009. са 2,58 милиона гледалаца.[13] Године 2013, Please Like Me је добила позив за приказивање на теливизијском фестивали Манија серија у Паризу,[14] и била је похваљена од стране критике[15] и добила је бројне награде и номинације.[16] Такође 2013. године, At Home With Julia је критиковало неколико друштвених коментатора због непримереног непоштовања функције премијера.[17] Серија се ипак показала веома популарном и међу телевизијском публиком — поставши најгледанија аустралска комедија 2011. године[18] — и добро су је примили телевизијски критичари.[19] Она је номинована за награду Аустралијске академије за филмску и телевизијску уметност 2012. за најбољу телевизијску хумористичку серију.[20]

Иако је постојао низ значајних изузетака, канадске телевизијске мреже су генерално лоше прошле са својом понудом ситкома, са релативно мало канадских серија које су постигле значајан успех у Канади или на међународном нивоу.[21] Канадска телевизија је постигла много већи успех са скеч комедијама и драмским серијама.[21]

Популарна емисија Краљ Кенсингтона емитована је од 1975. до 1980. године, привлачећи у просеку 1,5 до 1,8 милиона гледалаца недељно на свом врхунцу.[22]

Серија Corner Gas, која је трајала шест сезона од 2004. до 2009. године, постала је тренутни хит, са просечно милион гледалаца по епизоди.[23] Добитник је шест Џемини награда, и номинована је скоро 70 пута за разне награде.[24]

Међу осталим скорашњим ситкомима вредним пажње су Call Me Fitz, Schitt's Creek,[25] Letterkenny и Kim's Convenience,[26] који су сви били добитници Канадске филмске награде за најбољу хумористичку серију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nierenberg, Cari (23. 9. 2011). „We may hate laugh tracks -- but they work, studies show”. NBC News. 
  2. ^ "The Evolution Of The Sitcom: The Age of the Single Camera". New York Film Academy, September 24, 2014.
  3. ^ Ricketts, Jill (2008). „The Sitcom Reader: America Viewed and Skewed”. Quarterly Review of Film and Video. 25 (4): 346—349. doi:10.1080/10509200601105381. 
  4. ^ Dalton, Mary M.; Linder, Laura R., ур. (2012). Sitcom Reader, The: America Viewed and Skewed. SUNY Press. стр. 15. ISBN 978-0-7914-8263-6. 
  5. ^ „Pinwright's Progress”. comedy.co.uk. 
  6. ^ Lewisohn, Mark (2003). „Radio Times Guide to TV Comedy”. BBC Worldwide Ltd. 
  7. ^ "William Asher – The Man Who Invented the Sitcom", Palm Springs Life Dec. 1999
  8. ^ Collier, Shayne. Again and again and again. The Sydney Morning Herald – The Guide: 2 June 1986, p.1, 6. [1] Архивирано 2015-11-21 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Howes, Keith. (1998, February). "Gays of Our Lives". Outrage, Number 177, 38-49.
  10. ^ „1987 Human Rights Medal and awards winners”. Human Rights Medal and Awards. Australian Human Rights Commission. 1987. Архивирано из оригинала 2017-12-01. г. Приступљено 2017-11-28. 
  11. ^ Tynan, Jacinta (2008-09-13). „Weird how my rello won his fame”. Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2010-11-05. 
  12. ^ а б Seven Network (20. 8. 2007). „Seven – Daily Ratings Report”. ebroadcast.com.au. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2007. 
  13. ^ Knox, David (2009-02-10). „2.58m: Underbelly sets new record”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 2009-05-20. г. Приступљено 2015-10-02. 
  14. ^ Knox, David (22. 2. 2013). „Please Like Me, Puberty Blues selected for French TV festival”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 31. 3. 2013. 
  15. ^ „Please Like Me”. Rotten Tomatoes. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 6. 5. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  16. ^ „Please Like Me - Awards”. IMDb. Архивирано из оригинала 8. 9. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  17. ^ Craven, Peter (8. 9. 2011). „At Home With Julia: inane drivel of the most idiotic kind”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 2014-01-12. г. Приступљено 6. 7. 2015. 
  18. ^ „Packed to the Rafters and Underbelly are 2011's top local dramas – Mumbrella”. Mumbrella (на језику: енглески). 2011-11-28. Архивирано из оригинала 2017-09-03. г. Приступљено 2017-02-01. 
  19. ^ Knox, David (1. 12. 2011). „Critics' Choice: The Best of 2011”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 6. 7. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2015. 
  20. ^ „Inaugural Samsung AACTA Awards Nominees” (PDF). Australian Academy of Cinema and Television Arts. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-10-31. г. 
  21. ^ а б "Why do Canadian sitcoms suck?" Архивирано 2017-01-16 на сајту Wayback Machine. canada.com, March 21, 2014.
  22. ^ „King to be bachelor”. Ottawa Citizen. 1978-01-25. Архивирано из оригинала 2022-03-19. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  23. ^ „Strong numbers mean replay of Corner Gas debut” (Саопштење). CTV Inc. 2004-01-23. Архивирано из оригинала 2007-10-25. г. Приступљено 2007-01-08. 
  24. ^ „'Corner Gas' gives thanks with premiere on Monday, Oct. 13”. CTV Globemedia. 2008. Архивирано из оригинала 2008-09-30. г. Приступљено 2008-09-30. 
  25. ^ "The success of Schitt's Creek marks a turning point for the CBC" Архивирано 2017-04-07 на сајту Wayback Machine. The Globe and Mail, January 9, 2017.
  26. ^ "CBC orders more Kim's Convenience" Архивирано 2017-01-13 на сајту Wayback Machine. Media in Canada, December 21, 2016.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]