Пређи на садржај

Константин Петров

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин Петров
Константин Петров
Лични подаци
Датум рођења(1945-08-23)23. август 1945.
Место рођењаНогинск, СССР
Датум смрти21. јул 2009.(2009-07-21) (63 год.)
Место смртиМосква, Русија
Војна каријера
Војска Русија
Чингенерал-мајор

Константин Павлович Петров (рус. Константи́н Па́влович Петро́в; 1945—2009) је био руски генерал. Председник Президијума Централног савета Сверуске политичке партије „Курс истине и јединства“.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у радничкој породици. Отац је радио у челичани, а мајка је била ткаља.

Године 1967. завршио је Серпуховску вишу командну и инжињеријску школу ракетних снага. Године 1976. дипломирао је на командном одсеку Академије ракетних снага Ф. Е. Џержинског. Служио је у војно-космичким снагама СССР-а и Руске Федерације. Обављао је функције начелника штаба 4. центра, начелника 4. центра космодрома Бајконур, заменика начелника Центра за контролу летења, заменика начелника Војнокосмичке академије им. А. Ф. Мозхаиски. Учествовао је у развоју и тестирању свемирског система Енергија-Буран.

Генерал Петров је објавио књигу Тајне управљања човечанством (Мртва вода: Тајна управљања човечанством или тајне глобализације) у два дела. Ово дело у Руској Федерацији проглашено је екстремистичким радом, издање из 2004. године је било и забрањено.[1]

Преминуо је 21. јула 2009. године.[2] Смрт Петрова је изазвала бројне полемике међу његовим присталицама, а истицали су да је убиство наводно организовала ЦИА.[3]

Породица

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Аном Павловном. Имали су троје деце (син и две ћерке близнакиње).[4]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Евгеньев М. (Мороз Е. Л.). Языческий сталинизм. Учение «Внутреннего Предиктора СССР» // Барьер. Антифашистский журнал. — № 1(5). — С. 54—66.
  • Мороз Е. Л. Неоязычество в России // Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) / Сост. А. М. Верховский. — М.: Центр «Сова», 2005. — С. 196—225. — 256 с. — 1000 экз. — ISBN 5-98418-005-7.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Федеральный список экстремистских материалов”. Российская Газета. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2012-10-20. 
  2. ^ „Страница памяти Петрова К. П. на сайте КПЕ”. Архивирано из оригинала 2010-11-21. г. Приступљено 2010-10-19. 
  3. ^ Eliot Borenstein. Plots against Russia: Conspiracy and Fantasy after Socialism. — Cornell University Press, 2019. — P. 93.
  4. ^ Ушёл из жизни председатель партии «КПЕ» Генерал К. П. Петров Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2011) Объективная газета.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]