Крајпуташ Милисаву Ђорђевићу у Горњој Црнући
Крајпуташ у Горњој Црнући | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Горња Црнућа |
Општина | Општина Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Тип културног добра | Крајпуташ |
Крајпуташ Милисаву Ђорђевићу у Горњој Црнући (Општина Горњи Милановац) налази се на путу Сврачковци-Враћевшница, у засеоку названом по фамилији Ђорђевић.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Жандарм Милисав Ђорђевић из Горње Црнуће погинуо је, по породичном предању, у одбрани Београда под командом мајора Гавриловића 1915. године. Не зна се где му је гроб. Крајпуташ су подигли жена Љубица и син Новак 1943. године.[1]
Опис споменика[уреди | уреди извор]
Споменик је стуб двоводног врха начињен од сивог пешчара, димензија 95х27х13 cm. Са предње стране, изнад епитафа, уклесан је крст уоквирен ловоровим венцом, а на бочним странама стилизоване лозице које вијугају из саксија. Плава и сива боја којом су "поцртана" слова и бројеви новијег је датума. Полеђина споменика је празна.
Епитаф[уреди | уреди извор]
Текст епитафа, исписан је с предње стране споменика, гласи:
- СПОМЕН
- МИЛИСАВУ
- ЂОРЂЕВИЋУ
- Ж 32. Г КОЈИ
- ПОГИБЕ У РА
- ТУ 15 Г. СПОМ
- ЕН ДИЖУ ЖЕ
- НА ЉУБИЦА
- И СИН НОВАК
- У 1943.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2005. ISBN 978-86-82877-16-5.
- Саша, Савовић (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Службени гласник Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-519-0181-5.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 100—101. ISBN 978-86-519-0181-5.