Горња Црнућа

Горња Црнућа
Горња Црнућа;
	Школска зграда
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	129
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 00″ С; 20° 35′ 00″ И / 44.066666° С; 20.583333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	603 m
	Горња Црнућа Горња Црнућа на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Горња Црнућа је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 129 становника. Удаљено је 22 км од Горњег Милановца. Налази се поред пута за Крагујевац, на подручју Горње Груже и на јужним падинама планине Рудник, на надморској висини од 560 до 700 м. Захвата површину од 1.432 ха.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милисаву Ђорђевићу и Милошев конак.

Историјат

Челник Радич Поступовић био је власник овог села током средњовековне Србије. Године 1429. подарио га је својој задужбини, манастиру Враћевшници. У овом селу он је имао и сопствени двор.^[1]

Горња и Доња Црнућа раније су била спојена у једно село под називом Црнућа, успостављено надомак предсловенског насеља. Основано је на месту познатом као Градина, на којем су пронађени и остаци Јерининог града. Црнућа се у списима најраније појављује 1429. године и то у повељи деспота Ђурађа Бранковића. Насеље какво данас познајемо настало је крајем 18. и почетком 19. века. Постоји легенда да је на јужним обронцима Рудника, близу реке Груже, постојало село Белућа и да је из њега у Косовски бој кренуло 77 ратника од којих ниједан није преживео. Све удовице и мајке преминулих ратника су се обукле у црно и од тада је Белућа постала Црнућа.^[2]

Пред турском најездом становништво се делом иселило а делом повукло према планини Руднику. По ослобођењу од Турака становници су се из планине спуштали ка долини и тако су настала два села.^[1]

На брду Градина (тј. у Јеринином граду, како га народ зове) налази се археолошко налазиште.^[1]

У селу је рођен игуман манастира Моравци Герасим Ђорђевић – Хаџи Ђера, организатор Првог српског устанка, кога су Турци убили у сечи кнезова 1804. године.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 141 ратника. Погинуло их је 66 а 75 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 629 становника, 1921. године 624, а 2002. године тај број је спао на 231.^[1]

У насељу Горња Црнућа живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (50,9 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	712
1953.	668
1961.	619
1971.	483
1981.	413
1991.	319	318
2002.	239	239
2011.	175

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	236	98,74%
Црногорци	2	0,83%
непознато	1	0,41%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	7	4
75—79	6	12
70—74	18	19
65—69	13	12
60—64	7	9
55—59	5	4
50—54	10	8
45—49	9	10
40—44	4	7
35—39	9	1
30—34	4	4
25—29	5	6
20—24	8	5
15—19	4	7
10—14	5	4
5—9	5	5
0—4	0	2
Просек :	50,9	51,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	128	131	127	116	108	102	86

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	26	7	8	10	5	4	0	0	0	2,78

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	109	27	69	12	1
Женски	109	14	67	26	2
УКУПНО	218	41	136	38	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	55	42	0	1	4
Женски	30	24	0	0	1
Укупно	85	66	0	1	5

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	2	1	2
Женски	0	0	2	0	0
Укупно	0	1	4	1	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	1	0	2	0
Укупно	0	1	1	2	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1

Слике

Старо домаћинство у Горњој Црнући
Помоћне зграде сеоског домаћинства
Градина
Градина
Градина

Познате личности

Милосав Мија Алексић – српски позоришни, телевизијски, филмски глумац и хумориста.

Види још

Црнућанка

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 178.
^ Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 178.

[2] Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]