Музеј Мацура
| Музеј Мацура | |
|---|---|
 Табла на улазу у музеј | |
| Оснивач | Владимир Мацура |
| Датум оснивања | мај 2008. |
| Тип | Културна институција |
| Локација |  Србија |
| Седиште | Нови Бановци |
| Веб-сајт | http://www.muzejmacura.com/ |
Музеј Мацура је први приватни музеј у Србији, у Новим Бановцима, отворен у мају 2008. године.[1] Музеј функционише као институција задужена за чување, проучавање и излагање уметничких и историјских предмета из збирке његовог оснивача Владимира Мацуре.[2] Музеј поседује збирку уметничких дела из периода авангарде 20-их и 30-их година и модерне уметности 60-их и 70-их година 20. века настале на тлу Југославије.[1]
Зграда музеја[уреди | уреди извор]
Зграда музеја је у облику дунавског меандра. Првобитни пројекат је предвиђао галерију од 180м² уз употребу јефтиних материјала и конструкције. Покушано је да се у оквиру што мање површине основе оствари што већа површина зидова за излагање. Тако се дошло до архитектонске основе облика ћириличног слова П. Мацура је у томе препознао слику "Меандер" Јулија Книпфера из сопствене колекције, што га је инспирисало да замисли много већу зграду и тако је пројекат галерије прерастао у пројекат музеја. Музеј је површине 650 м² и има упечатљив, коцкасти профил.
Сива кућа, кубус поред изложбеног простора на два нивоа, има депо, стамбено-радни простор и кафе бар са продајним пултом. Музеј је ограђен и има сопствени паркинг, парк са воћњаком, скулптуре и резиденцијални објекат за госте. Парк се једним делом стрмо спушта према Дунаву. На капији музејског имања с воћњаком пише: Мом народу.[1]
Збирка[уреди | уреди извор]
Музеј чува драгоцена дела зенитизма, југо-даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде. Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на простору Србије. У музејској збирци, поред уметничких дела, место је нашла и документарна грађа — часописи, чланци и сведочанстава.[3]
Инспирација[уреди | уреди извор]
Инспирисан зенитом, југословенским авангардним покретом двадесетих година прошлог века и његовим покретачем Љубомиром Мицићем, Владимир Мацура је желео да подсети на авангардне идеје у Србији. Из потребе да своју збирку, коју је прикупљао дуги низ година, учини је доступном широј јавности, одлучио се за градњу изложбеног простора. Зенит као авангардни уметнички покрет, али и зенит као идеја, представљају можда најзначајнији сегмент ове приватне збирке.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Muzej »Macura«”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-05-18.
- ^ „Home”. www.muzejmacura.com. Приступљено 2020-05-18.
- ^ Србија, Маша Радовић Sputnik. „Музеј „Мацура“: Овде уметници имају прaво на грешку”. rs.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18.
- ^ Group, Mini STUDIO Publishing. „Muzej Macura - kuća avangardne umetnosti”. GRAZIA Srbija (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 07. 2016. г. Приступљено 2020-05-18.