Музеј Мацура

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Мацура
Museum Macura1.jpg
Табла на улазу у музеј
ОснивачВладимир Мацура
Датум оснивањамај 2008.
ТипКултурна институција
Локација Србија
СедиштеНови Бановци
Веб-сајтhttp://www.muzejmacura.com/

Музеј Мацура је први приватни музеј у Србији, у Новим Бановцима, отворен у мају 2008. године.[1] Музеј функционише као институција задужена за чување, проучавање и излагање уметничких и историјских предмета из збирке његовог оснивача Владимира Мацуре.[2] Музеј поседује збирку уметничких дела из периода авангарде 20-их и 30-их година и модерне уметности 60-их и 70-их година 20. века настале на тлу Југославије.[1]

Зграда музеја[уреди | уреди извор]

Зграда музеја је у облику дунавског меандра. Првобитни пројекат је предвиђао галерију од 180м² уз употребу јефтиних материјала и конструкције. Покушано је да се у оквиру што мање површине основе оствари што већа површина зидова за излагање. Тако се дошло до архитектонске основе облика ћириличног слова П. Мацура је у томе препознао слику "Меандер" Јулија Книпфера из сопствене колекције, што га је инспирисало да замисли много већу зграду и тако је пројекат галерије прерастао у пројекат музеја. Музеј је површине 650 м² и има упечатљив, коцкасти профил.

Сива кућа, кубус поред изложбеног простора на два нивоа, има депо, стамбено-радни простор и кафе бар са продајним пултом. Музеј је ограђен и има сопствени паркинг, парк са воћњаком, скулптуре и резиденцијални објекат за госте. Парк се једним делом стрмо спушта према Дунаву. На капији музејског имања с воћњаком пише: Мом народу.[1]

Збирка[уреди | уреди извор]

Музеј чува драгоцена дела зенитизма, југо-даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде. Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на простору Србије. У музејској збирци, поред уметничких дела, место је нашла и документарна грађа — часописи, чланци и сведочанстава.[3]

Инспирација[уреди | уреди извор]

Посвета на улазним вратима музеја

Ин­спи­ри­сан зе­ни­том, ју­го­сло­вен­ским аван­гард­ним по­кре­том два­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка и ње­го­вим по­кре­та­чем Љу­бо­ми­ром Ми­ци­ћем, Владимир Мацура је желео да подсети на аван­гард­не иде­је у Ср­би­ји. Из по­тре­бе да сво­ју збир­ку, ко­ју је при­ку­пљао ду­ги низ го­ди­на, учи­ни је до­ступ­ном ши­рој јав­но­сти, од­лу­чио се за град­њу из­ло­жбе­ног про­сто­ра. Зе­нит као аван­гард­ни умет­нич­ки по­крет, али и зе­нит као иде­ја, пред­ста­вља­ју мо­жда нај­зна­чај­ни­ји сег­мент ове при­ват­не збир­ке.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Muzej »Macura«”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-05-18. 
  2. ^ „Home”. www.muzejmacura.com. Приступљено 2020-05-18. 
  3. ^ Србија, Маша Радовић Sputnik. „Музеј „Мацура“: Овде уметници имају прaво на грешку”. rs.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18. 
  4. ^ Group, Mini STUDIO Publishing. „Muzej Macura - kuća avangardne umetnosti”. GRAZIA Srbija (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-18.