Нови Пављани
Нови Пављани | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Град | Бјеловар |
| Становништво | |
| — 2011. | 150 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 51′ 26″ С; 16° 50′ 45″ И / 45.857245266485° С; 16.8459677696228° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Нови Пављани Нови Пављани на карти Хрватске | |
 Нови Пављани Нови Пављани на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 043 |
| Регистарска ознака | BJ |
Нови Пављани су насељено место у саставу града Бјеловара, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Место је насељено почетком 17. века
Почетком 20. века Нови Пављани су село - православна парохија и црквена општина. Њој припадају околна места: Брезовац, Галовац, Кокинац, Коријеново, Обровица и Стари Пављани.
Политичка општина се 1905. године налази у месту Гудовац. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Најближа пошта и телеграф су били у граду Беловару. Нови Пављани су имали тада 833 дома, од којих на српске отпада 324. Од укупног броја становника - 4177, Срба православаца је било 1511 душа или 36%.
Председник месне црквене општине 1905. године био је Драгољуб Царевић, а перовођа Станко Царевић. Православна парохија је 3. платежне класе, има парохијски дом и земљишну сесију. Православни храм је подигнут још 1680. године и посвећен је Св. апостолу Павлу.[1] Темпло је осликао 1848. године сликар Јосиф Кућедрвић. Православни парох 1905. године био је поп Петар Босанац, рођен 1865. године у Липовчанима. Православне матрикуле су заведене 1780. године.
Месна основна школа је комунална по статусу. Има једно школско здање у којем раде, учитељ Милан Рогуља и учитељица Љубица Маловић. Редовну наставу похађа 87 ученика а пофторну још 15 ђака старијег узраста.
Становништво
[уреди | уреди извор]Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 150 становника.[2]
| Националност[3] | 1991. |
| Хрвати | 89 (53,61%) |
| Срби | 43 (25,90%) |
| Југословени | 26 (15,66%) |
| остали и непознато | 8 (4,81%) |
| Укупно | 166 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 3. 2016.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
.png)
