Период ротације

У астрономији, период ротације небеског објекта време је које је потребно да се заврши једна револуција око своје осе у односу на позадинске звезде. Он се разликује од соларног дана планете, који обухвата додатну фракциону ротацију потребну за смештај дела орбиталног периода планете током једног дана.

Период ротације изабраних објеката

Небеско тело	Период ротације
Сунце	25.379995 дана (ротација Карингтона) 35 дана (висока географска ширина)	25ᵈ 9ʰ 7ᵐ 11.6ˢ 35ᵈ
Меркур	58ᵈ 15ʰ 30ᵐ 30ˢ\|-\|Венера\| 243.0187 дана^[2]	−243ᵈ 0ʰ 26ᵐ
Земља	0.99726968 дана^[3]	0ᵈ 23ʰ 56ᵐ 4.0910ˢ
Месец	27ᵈ 7ʰ 43ᵐ 11.5ˢ
Марс	1.02595675 дана	1ᵈ 0ʰ 37ᵐ 22.663ˢ
Ceres	0ᵈ 9ʰ 4ᵐ 27.0ˢ\|-	Јупитер	0.4135344 дана (дубок ентеријер)^[6] 0.41007 дана (екваторијалан) 0.41369942 дана (висока географска ширина)	0ᵈ 9ʰ 55ᵐ 29.37^s 0ᵈ 9ʰ 50ᵐ 30ˢ 0ᵈ 9ʰ 55ᵐ 43.63ˢ
Сатурн	0.44403 дана (дубок ентеријер) 0.426 дана (екваторијалан) 0.443 дана (висока географска ширина)	0ᵈ 10ʰ 39ᵐ 24ˢ 0ᵈ 10ʰ 14ᵐ 0ᵈ 10ʰ 38ᵐ
Уран	−0.71833 дана	−0ᵈ 17ʰ 14ᵐ 24ˢ
Нептун	0.67125 дана	0ᵈ 16ʰ 6ᵐ 36ˢ
Плутон	−6.38718 дана (синхроно са Хароном)	–6ᵈ 9ʰ 17ᵐ 32ˢ
Хаумеа	0ᵈ 3ʰ 54ᵐ 56ˢ

Види још

Референце

^ Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.
^ This rotation is negative because the pole which points north of the ecliptic rotates in the opposite direction to most other planets.
^ Reference adds about 1 ms to Earth's stellar day given in mean solar time to account for the length of Earth's mean solar day in excess of 86400 SI seconds.
^ Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 308. ISBN 978-0-387-98746-0.
^ Chamberlain, Matthew A.; Sykes, Mark V.; Esquerdo, Gilbert A. (2007). „Ceres lightcurve analysis – Period determination”. Icarus. 188 (2): 451—456. Bibcode:2007Icar..188..451C. doi:10.1016/j.icarus.2006.11.025.
^ Rotation period of the deep interior is that of the planet's magnetic field.
^ Pedro Lacerda; David Jewitt & Nuno Peixinho (2. 4. 2008). „High-Precision Photometry of Extreme KBO 2003 EL61”. The Astronomical Journal. 135 (5): 1749—1756. Bibcode:2008AJ....135.1749L. arXiv:0801.4124 . doi:10.1088/0004-6256/135/5/1749. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2008.

Литература

Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.

Спољашње везе

Murray, Carl D. & Dermott, Stanley F. (1999). Solar System Dynamics. Cambridge University Press. стр. 531. ISBN 978-0-521-57295-8. Периоди ротације Меркура и Земље су погрешни.

[Allen296-1] Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.

[negative-2] This rotation is negative because the pole which points north of the ecliptic rotates in the opposite direction to most other planets.

[3] Reference adds about 1 ms to Earth's stellar day given in mean solar time to account for the length of Earth's mean solar day in excess of 86400 SI seconds.

[Allen-4] Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 308. ISBN 978-0-387-98746-0.

[Chamberlain2007-5] Chamberlain, Matthew A.; Sykes, Mark V.; Esquerdo, Gilbert A. (2007). „Ceres lightcurve analysis – Period determination”. Icarus. 188 (2): 451—456. Bibcode:2007Icar..188..451C. doi:10.1016/j.icarus.2006.11.025.

[mag-6] Rotation period of the deep interior is that of the planet's magnetic field.

[hour-7] Pedro Lacerda; David Jewitt & Nuno Peixinho (2. 4. 2008). „High-Precision Photometry of Extreme KBO 2003 EL61”. The Astronomical Journal. 135 (5): 1749—1756. Bibcode:2008AJ....135.1749L. arXiv:0801.4124 . doi:10.1088/0004-6256/135/5/1749. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2008.

[2]

[3]

[6]