Портал:Црна Гора/Биографија 4
Данило I Петровић Његош (Његуши 6. јун 1826 — Котор 13. август 1860) био је књаз Књажевине Црне Горе. Послије смрти Петра II Петровић Његоша, Сенат и скуп главара прогласили су га 1. јануара 1852. године за владара Црне Горе, а Петар II га је одредио за свог насљедника. Дана 1. марта 1852, Сенат је по одлуци Свеопштег црногорског збора одлучио да Црна Гора постане насљедно књажевство.
У вријеме своје владавине, предузео је бројне мјере на унутрашњем и на спољашњем плану. Подстицао је друштвено-економске токове, како би своју земљу увео у модерно грађанско друштво. На национално политичком плану, као и његови претходници, стремио је ослобађању свих поробљених јужнословенских народа. Жестоко се обрачунавао са племенским сепаратизмом и одбијањем племена да плаћају порез. Сурово је угушио побуну Бјелопавлића. Извршио је похару Куча, када је црногорска војска, којом је командовао његов брат војвода Мирко, казнила становништво због побуне, убијајући све од дјеце у колијевци до стараца. Укинуо је многе наслијеђене и нецивилизоване обичаје, као што је одсијецање турске главе и излагање изнад Цетињског манастира, довођење живог роба, отмица дјевојака... Године 1855, на његову иницијативу донесен је „Законик Данила I, господара Црне Горе и Брда“ касније познат као „Данилов законик“, који је штампан у Новом Саду а потом и у Француској, Италији и Пољској.
Више пута се сукобио са Османским Царством, а увео је и Орден књаза Данила I, за подвиге у рату против Турске 1852-1853.
У августу 1860. убијен је у Котору, а атентат је извршио Тодор Кадић.