Разговор:Григор Витез/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Националност?

На хрватској њики пише да је Grigor Vitez хрватски писац (Категорије-хрватски писци), на македонској њики да је српски писац (категорија српски писци) а на српској њики да је хрватски (категорија и хрватски и српски)...???----László (talk) 00:39, 8. октобар 2008. (CEST)

Управо сам извршио измене у тексту. Надам се да ће бити прихваћене. Опростите ако нисам поштовао процедуру. Није намерно. Подаци су допуњени са СКД Просвјета из Загреба. Један пропуст: наслов је латинични, а текст ћирилични. Прабаците наслов у ћирилицу. Христољуб (разговор) 02:47, 8. април 2011. (CEST)

За разлику од скоро свих српских писаца и пјесника, Витез је остао у хрватским школским програмима и након 1990. године.

За ову тврдњу би требало навести мало жешћу референцу или је преформулисати. Колико је мени познато, у програмима су остали и Владан Десница и Војин Јелић, иако су обојица Срби. Ту су и Иво Војновић и Иво Андрић (које својатају и једни и други).

--Sly-ah (разговор) 00:26, 11. април 2011. (CEST)

Tko je čiji

Grigor Vitez je ipak hrvatski pisac, ali je i Srbin. Dado Pršo je hrvatski fudbaler, ali je i Srbin. Arnold Švarceneger je američki političar ali je Austrijanac pa po tome nije austrijski političar. Zidan i Benzema su francuski fudbaleri ali su Alžirci. Drugo, Grigor je cijeli svoj radni vijek proveo i ostvario u Hrvatskoj. Ako bi se članak prevodio na francusku ili englesku wiki i ako bi stajalo da je srpski prisac to bi značilo da je vezan za Srbiju a ne Hrvatsku. Moje mišljenje je da ne bi trebalo etiketirati čiji je koji pisac, slikar itd., pogotovo kod Srba u Hrvatskoj. Ima dosta Srba u Hrvatskoj, o nekima sam i ja pisao, koji su u svojim profesijama među najznačajnijim u Hrvatskoj a nemaju ama baš nikakve veze sa Srbijom, ali doprinose srpskoj zajednici u Hrvatskoj i hrvatskom društvu bez ustezanja. --Kepkke (разговор) 10:19, 9. мај 2011. (CEST)

Оно "српски" се не веже за државу, јер би у том случају Вук Караџић био туски и аустријски филолог, а Григор Витез би био аустроугарски и југословенски. Државе се често мијењају, а српски књижевници остају и даље српски.

Vuk Karadžić je pisao na srpskom jeziku i po tome može biti srpski pisac u Turskoj, Austrougarskoj ili Njemačkoj, isto kao što Neven Subotić nikad nije igrao niti je rođen u Srbiji ali je opet srpski fudbaler jer igra za reprezentaciju Srbije. Moje mišljenje je da bi za Viteza trebalo da piše da je jugoslovenski pisac, ili da ne piše ni da je srprski ni hrvatski ni jugoslovenski kao što ne piše ni kod Tesle ili Šerbedžije. Što se tičke hrvatskih školskih programa, za Viteza se kaže da ni on sam nije znao da je Srbin pa je tako ostao u programu. :) --Kepkke (разговор) 10:55, 9. мај 2011. (CEST)

Ако предлажеш да прихватимо хрватски школски програм, онда можемо слободно да се пребацимо да уређујемо чланке на хрватској википедији. У том случају нема смисла да постоји ова википедија као копија хрватског школског програма. Најбоље би било да ако желиш да га избациш из категорије "српски", да нађеш неку озбиљну референцу у којој се доказује да је он био Хрват, односно да није био Србин.

Ово за Витеза и школски програм је била шала. А ово што си ти, Bas-Celik, написао је чиста глупост и не могу да разумијем на основу чега си дошао до таквог закљука који те је навео тако пишеш. Питам се да ли је то посљедица твог (не)образивања или нечег другог. Могао би барем да се потпишеш. --Kepkke (разговор) 11:37, 9. мај 2011. (CEST)

Не могу да се потпишем јер сам изгубио ту опцију из техничких разлога, и опрости ако по твом мишљењу пишем глупости. Све најбоље.

Имамо чланак о Владану Десници где пише "српски и југословенски писац". Григор Витез се ни по пореклу ни по чињеници да је живео и радио у бившој Југославији не разликује од В. Деснице. Ипак мислим да је мало неукусно писати даје Г. Витез само српски писац, с обзиром на чињеницу где је рођен, где је радио и на ком је језику писао. А "аргументација" да је хрватски писац зато што је писао ијекавицом, а дела му објављивана на латиници или зато што многи вртићи у Хрватској носе његово име - обична је глупост. Исто тако је ординарна глупост да је он хрватски писац српског порекла (он није српског порекла, већ је био Србин и по оцу и по мајци). Можда би најбоље решење било или "српски и југословенски писац"(као у чланку о Десници), или, можда "српски писац у хрватској књижевности", или, као што је у чланку у Политици формулисано "српски и хрватски" писац.

--Sly-ah (разговор) 21:11, 1. април 2013. (CEST)

Stavio sam srpski i jugoslovenski pjesnik, ako neko smatra da treba stajati srpski i hrvatski pisac ili srpski pisac u hrvatskoj književnosti nemam ništa protiv.--Soundwaweserb (разговор) 21:17, 1. април 2013. (CEST)

Ја стварно не разумем како неко може данима да седи и ”исправља” овакве податке и да му се то допушта. Па доле лепо пише сасвим нормална литература и то штампана у Загребу, јасно је назначено шта је човек био. Није то никаква срамота, нити тајна што се крије. Кад видим такве нељуде, одмах губим жељу било шта да радим овде.--Тајга (разговор) 21:36, 1. април 2013. (CEST)

Uvek će toga biti, nažalost, prema Slajinom predlogu sam stavio srpski i jugoslovenski pisac jer ipak je čovek stvarao za vreme Jugoslavije i nadam se da je ovo rešenje najbolje, to je to.--Soundwaweserb (разговор) 21:43, 1. април 2013. (CEST)

Свако ко је за време Југославије нешто радио на хрватској вики пишу „хрватски“ изгледа да сад то хоће и код нас --Mstudiodf (разговор) 21:53, 1. април 2013. (CEST)

Ако је био Србин, то не значи да је био (само) српски писац. Јер, Наталија Ногулич је (по теби и неким генијалцима) Српкиња , али нигде не пише да је српска глумица. Арсен Дедић јест Србин по националности, али би стварно било неозбиљно и неукусно проглашавати га (само) српским кантаутором. Заправо, крајње је време да се договоримо шта ћемо у чланцима наводити за личности као што су А. Дедић. Р. Шербеџија, В. Десница, Г. Витез, И. Војновић, па и Милан Рапаић, Дадо Пршо, Марко Поповић, Аријан Комазец итд. Они јесу Срби, али су рођени и цео свој живот су деловали у Хрватској и дали су непорецив и значајан допринос хрватској култури, књижевности, спорту итд. Мислим да не би било превише мудро жмурити пред тим податком из њихових биографија.

--Sly-ah (разговор) 21:50, 1. април 2013. (CEST)

И јаоооо Боже, црна ја! Ето нас код Наталије ОПЕТ! Каква ноћна мора! --Тајга (разговор) 21:59, 1. април 2013. (CEST)

Сама си крива. И да, ту се не ради о кума Нати и Григору Витезу, ту се ради о доследности.

--Sly-ah (разговор) 22:04, 1. април 2013. (CEST)

Netko je napisao da mi prisvajamo Teslu itd..Ne prisvajamo ga.Pogledajte nasu wikipediju koja kaze da je bio srpskog porijekla i ne pise da je hrvatski znastvenik..To je kao da stavite da je Mesut Ozil nogometas koje je turskog porijekla da ppise da je turski nogometas..Grigor Vitez ne moze nikako biti srpski pjesnik.Dali je to vama jasno?Cak i Srbi u Hrvatskoj kazu da je bio hrvatski pjesnik ali Srbin..No to ga ne cini srpskim pjesnikom...Najbolje bi bilo da stavite da je bio jugoslavenski pisac,a da u biografiji stoji da je bio srbin po nacionalnosti ako vec tako zelite..jer da je bio srpski pisac morao je pisati na srpskom jeziku,zivjeti u srbiji,spominjat srbe itd...ali nije.Pisao je na hrvatskom,rodio se u hrvatskoj i ovdje umro..Dal moram ovdje stavljat linkove stranih dokaza da je bio hrvatski pjesnik?Dali se slazete da stoji da je bio jugoslavenski pjesnik kad vec ne zelite priznati da je bio hrvatski?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Scrosby85 (разговор • доприноси)

Nemoj sa tom pričom molim te da ovde nešto dokazuješ, pa svi urednici na srpskoj viki znaju koliko ste vi sa hrvatske viki objektivni, nemate ni trunku objektivnosti, za vas su svi Srbi zli i zločinci. Tako vi razmišljate, do juče ste slavili Antu Pavelića kao velikog vođu hrvatskog naroda i to je sramota, sve Srbe koje ste mogli ste prekrstili u Hrvate, čak i Ivu Andrića koji se izjašnjavao kao Srbin. Nemoj više da lažete molim vas.--Soundwaweserb (разговор) 22:54, 1. април 2013. (CEST)

Soundwaweserb,Ne razumijes o cemu pricam?Kako nekoga mozes prisvojiti ako je roden u Hrvatskoj i u Hrvatskoj odrastao...Pisao je na hrvatskom i svugdje se spominje kao hrvatski pjesnik.Na danu djecjih ilustracijskih knjiga u italiji stoji da je hrvatski pjesnik...Na stranici stranici srpskog narodnog vijeca stoji slijedece:"Grigor Vitez je nezaobilazni klasik koji je pjesničkim formama i izražajnim sredstvima stvorio temelje hrvatske i jugoslavenske poezije za djecu i ta se njegova vrijednost teško može osporiti. Vitez je u hrvatskim lektirama ostao jer ga je nemoguće ignorirati, kaže Dušan Rapo" Evo to je citat sa stranice srpskog narodnog vijeca..Ne shvacas sto ja hocu reci..Ja ne govorim da je on Hrvat!On je hrvatski pjesnik srpskog porijekla isto kao sto je Ivo Andric srpski pjesnik hrvatskog porijekla..Ali je krivo stavljati ga kao srpskog pjesnika!Jel razumijes ti o cemu pricam?Scrosby85..Oprostite sto se ne znam potpisat pa cu stavit ovako da znate o kome se radi

Човјек није писао на хрватском него на језику који се тада звао Српски или хрватски. А поред тога био је Србин. И није рођен у Хрватској него у Аустро-Угарској, а скоро цели живот живио је у Југославији.--Miut (разговор) 23:05, 1. април 2013. (CEST) И друго обави домаћи на хрватској википедији па то најприје тамо стави да бар стоји да је Србин.--Miut (разговор) 23:07, 1. април 2013. (CEST) Григор Витез је писао на ијекавском, али пошто је Србин, то је српска ијекавица, па није му ваљда материњи језик хрватски.--Miut (разговор) 23:15, 1. април 2013. (CEST)

Овај је дошао само то да среди и да дави, као прави даждевњак. Рекла шта сам имала онамо на адм. табли, враћали смо напред и назад и ако још једном нешто уради, ја бих га оставила да прегледа онај ко стварно може нешто да уради, нећу ни да се шалим са таквима. --Тајга (разговор) 23:20, 1. април 2013. (CEST)

Скрозби,као што видиш, ми овде покушавамо да формирамо некакво компромисно решење које бе задовољило све стране. Ти тврдиш да кад кажеш да је Витез "хрватски песник" не мислиш да је он Хрват. Вероватно, али након десет-двадесет упорног понављања "хрватски песник", на крају ћете и сами поверовати (и не само ви Хрвати) да је он Хрват! Много волите да присвајате туђе, па то ти је. Рекао сам већ да је одредба "хрватски песник српског порекла" још глупља и још перфиднија. Испада да је мучени Григор (али не само он), некада био Србин, али да се напрасно одрекао српства, постао, рецимо, Хрват и сад можемо да кажемо да је "хрватски песник српског порекла". Е видиш, неће моћи. Амерички глумац хрватског порекла (наводно) је Џон Малкович, али само зато што су му преци били (наводно) Хрвати. Он је Американац и таквим се сигурно осећа, и за њега се може написати да је "хрватског порекла". Дакле, то "српско порекло" отпада. Владан Десница је хрватски књижевник, али није српског порекла, он је био и ОСТАО Србин до краја живота. О каквом "пореклу" говоримо? Можда би најбоља била одредница "хрватски књижевник (под чим се подразумева припадност књижевном корпусу формираном на тлу Хрватске) српске националности" (чисто због мера безбедности), али за Григора, Владана и још неке вероватно би било најбоље "југословенски књижевници" или "српски и југословенски књижевници". Извини, али они нису рођени у Хрватској (већ у неким другим државама) и нису стварали само у Хрватској. Ко може казати да Григор Витез није стварао поезију за децу на целом југословенском простору?

--Sly-ah (разговор) 23:22, 1. април 2013. (CEST)

Ne prisvajamo mi nikoga vi ste spcijalisti za to..Proglasavate ljudima srbima a nemate niti dokaza..Poput Rudjer i Gundulica.Ali nije to sad tema..On je vise hrvatski pjesnik nego srpski..sad kazes da je vladan desnica hrvatski knjizevnik..vidim i kod njega na vasoj wikipediji stoji da je srpski knjizevnik..Mi prisvajamo..Odustat cu od polemike sa vama..Cak ste stavili da je suradivao sa cetnicima..hahah vladan desnica..a izvora igdje..necu stavljat ovdje sto strani mediji misle o desnici i Vitezu jer cete mi izbrisati izvore..Odustajem..Necu diskutirat sa ljudima koji prisvajaju tude u nedostatku svojeg..Pozdrav— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Scrosby85 (разговор • доприноси)

Мудра одлука. Ионако би изгубио. Мислим, почео си се помало губити.

--Sly-ah (разговор) 23:41, 1. април 2013. (CEST)

Izvini, ali ti opet nisi u pravu, takvi kao ti dolaze ovde da bi ispravljali krive Drine i netačne stvari iznosili, Hrvati itekako prisvajaju mnoge ljude koji su bili Srbi. Meni je majka jednim delom Hrvatica, hajde i mene prisvojite za Hrvata iako se izjašnjam kao Srbin! Smešno je bilo šta više komentarisati sa tobom, a moje kolege i ja smo ti objasnili mnoge stvari.--Soundwaweserb (разговор) 23:36, 1. април 2013. (CEST)

Ako Grigor Vitez i je stvarao za cijelu Jugoslaviju onda je jugoslavenski pjesnik...Ali vi ste stavili srpski ispred jugoslavenski..On ne moze nikako bit srpski pjesnik ispred jugoslavenski..Ali vasa wikipedija je poznata po objektivnosti..vi bi sakrili naziv hrvatski kako god mozete..Kod Tina Ujevica ste jedno vrijeme imali da je bio srpski pjesnik takoder jer je napisao jednu pjesmu na ekavici(danas stoji samo da je jedan od najvecih pjesnika na prostoru jugoslavije)..kod Miroslava Krleze stoji prvo jugoslavenski pa onda hrvatski..Razumijete me?vjerujem da razumijete.Al kad je neko srbin onda mu se pise i obiteljsko stablo,prijasnja prezimena,izmisljeni intervjui odakle su dosli.itd.Pogledajte malo po internetu ciji je pjesnik bio Grigor Vitez mozda nesto i naucite..Pozalio sam sto sam uopce ulazio sa vama u raspravu i pokusao nac drugacije rjesenje.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Scrosby85 (разговор • доприноси)

Nađeno je rešenje, ali ti očigledno nisi pogledao ili nisi hteo. Nemoj dokazivati nešto što nema smisla, svako dobro od mene Scrosby85.--Soundwaweserb (разговор) 23:58, 1. април 2013. (CEST)

Као по обичају, километарске расправе о ДНК анализи али зато ни једна поштена реченица о књижевном раду. Ко је икада у животу прочитао и једну Витезову песму и више му је него јасно да је писао на хрватском језику, односно да припада хрватском књижевном корпусу. А то да је по националној припадности Србин не спори ама баш нико. Ово јесу осетљива питања због прошлости такве каква је била и баш зато и треба бити опрезан, посебно кад се раздвајају национална и територијална припадност. Уколико се је већ алергично на овај термин хрватски нека стоји да је само.... песник који је био део хрватског књижевног корпуса, по националној припадности Србин.... Ставите и категорију - Срби у Хрватској и сав проблем решен. Да ли би имало смисла написати да је Дадо Пршо српски фудбалер који је наступао за Хрватску или да је Вања Удовичић хрватски ватерполиста који наступа за Србију? А овог колегу са хр википедије, узимајући у обзир начин на који се пишу чланци на том пројекту, не бих сматрао достојним за озбиљну конверзацију --НиколаБ (разговор) 00:21, 2. април 2013. (CEST)

Zbog cega nebi trebalo diskutirat sa mnom?Samo zato jer govorim istinu?Recite mi zasto Milorad Pupovac i Arsen Dedic nisu stavljeni kao srpski politicar i srpski pjevac na vasim wikipedijama?Zar se nisu i oni rodili u Jugoslaviji,a Srbi su?Zasto za Arsena Dedića pise da je hrvatski pjevac srpskog porijekla i za Pupovca da je hrvatski politicar,a za Grigora Viteza i recimo Vojina Bakica da su "srpski"..Molim vas bas me zanima vase objasnjenje...

Због тога што ми је начин уређивања на вашој википедији више него познат, поготово баратање чињеницама и непристрасност. Колико год је и овде код нас изражен тај проблем национализма и одсуства реалног мишљења ипак смо много много изнад хр и ба пројекта по том питању. Сви ти које си навео су део хрватског културно-политичког естабилишмента, и по свом деловању део су хрватског етноса, али су по својој националности Срби и код свих њих стоји категоризација Срби у Хрватској (јер просто то је неспорна чињеница). Мени би било драго да се овакве глупости напокон превазиђу на обе стране и да се постави неки консензус по том питању да би се избегле овакве беспотребне дискусије. Не видим зашто би био проблем и да стоји на пример српски и хрватски песник (у овом конкретном случају) --НиколаБ (разговор) 13:20, 2. април 2013. (CEST)

Не би вам спала круна с главе када бисте написали да је био "хрватски пјесник српске националности", али, не, ти хоћеш да буде "хрватски пјесник српског поријекла", што значи да је он некад био Србин, али сад је Хрват, али српског поријекла (другим речима, његови преци су били Срби, али он више није). Ма немој ми рећи. То је типичан пример перфидне етноасимилација.

--Sly-ah (разговор) 14:13, 2. април 2013. (CEST)

Одличан предлог "хрватски песник српске националности" --НиколаБ (разговор) 14:17, 2. април 2013. (CEST)

Григор Витез није живио у Хрватској, него у југославији, а Арсен Дедић и Пуповац живе већ преко 20 година у Хрватској Ипак и за Арсена требало да стоји српски и југославенски пјевач.--Miut (разговор) 12:07, 2. април 2013. (CEST) Иначе Scrosby85 уредно је дошао и на македонску википедију да и тамо промјени и пише хрватски пјесник, али неће ни тамо а ни на хрватској википедији да напише да се ради о Србину. Толико да знамо о коме се ради.--Miut (разговор) 12:14, 2. април 2013. (CEST)

Nemojmo praviti nikakav kompromis, jer nas kao prvo: niko nije ovlastio za to, kao drugo: nismo eksperti za lepu književnost. Srpski biografski rečnik je ovde jedino merodavan, a ne mišljenje Marka i Janka.--Нимча (разговор) 14:45, 2. април 2013. (CEST)

• 1) Није ни тебе нико овластио да намећеш литературу која ће се користити, тако да твоје "наређење" нема извршну снагу,
• 2) Откуд знаш да неко од нас није експерт за лепу књижевност?
• 3) Можеш ли да ми објасниш зашто се у СБР нашла одредница Еуген Кватерник?
• 4. Како ће нам то СБР помоћи, ако у њему нема одредница Арсен Дедић Григор Витез, Владан Десница итд? Да ли то значи да они нису Срби и да их треба третирати као хрватске књижевнике и кантауторе без инсистирања на одређењу "српски"?

--Sly-ah (разговор) 15:35, 2. април 2013. (CEST)

Kako piše na Srpskom nacionalnom veću [1]

Grigor Vitez je nezaobilazni klasik koji je pjesničkim formama i izražajnim sredstvima stvorio temelje hrvatske i jugoslavenske poezije , - Razgovarala sam i složila se s kćeri Grigora Viteza Olgicom Vitez-Babić da su Vitezovi roditelji po nacionalnosti bili pripadnici srpske nacionalne manjine, no korijeni te obitelji su već 300 godina na hrvatskom tlu i on sam je uvijek govorio da je hrvatski pisac, pa je jednom prilikom napisao da "ne želi ulaziti ni u kakve antologije u kojima se pisci prebrojavaju po nacionalnosti".

Zaista nije lepo od vas da gazite pesnikove reči.--93.143.179.123 (разговор) 15:46, 2. април 2013. (CEST)

Па јесте био хрватски писац. Али није био Хрват! Нико и не спори да је био хрватски писац, да је његов књижевн рад уткан у ткиво хрватске (али и југословенске) књижевности, само је спорно што га проглашавате Хрватом (наглашавањем да је био "хрватски писац") и бежите ко ђаво од крста од чињенице да је био Србин. И само ми одговори, ако није био Србин, шта онда Српско национално вијеће има да се оглашава поводом Григора Витеза? Не видим никакву препреку да се на хрватској википедији напише да је Григор Витез био "хрватски писац српске нацоналности". Хрватима не би спала круна с главе, а Србима би било драго што се се, ето, на Вики на хрватском дозвали памети и поменули националност овог великог дечјег песника. Не знам у чему је ваш проблем? Или сматрате да нацоналност није важна? Не бих рекао, познавајући вас.

--Sly-ah (разговор) 15:58, 2. април 2013. (CEST)

Свиђа ми се -- Bojan  Razgovor  16:29, 2. април 2013. (CEST)

Nego, sta god odlucite ovde, primenite i na recimo Zanu Nimani, Bekima Fehmijua... Ova pitanja su ostala neresena deset godina. Bilo bi lepo kada bi sve vikipedije pisele isto, ali koga ja zavaravam... -- Bojan  Razgovor  16:29, 2. април 2013. (CEST)

И Владана Деснице, и Војина Јелића и Петра Прерадовића и Симе Мраовића и Арсена Дедића и Пере Квргића и Угљеше Којадиновића и Миле Димитријевић и Јована Личине и Жељка Вукмирице и Влада Калембера и Јована Косијера и Симе Матавуља...

--Sly-ah (разговор) 16:41, 2. април 2013. (CEST)

Шта фали Српском биографском речнику?

(Просвјета. Мјесечник Српског културног друштва „Просвјета“, бр. 24):

Григор Витез родио се у Косовцу крај Нове Градишке 15. II 1911., умро у Загребу 23. ХI 1966. Након завршене учитељске школе службује прије рата по славонским мјестима. У то вријеме почиње и његова књижевна дјелатност кад објављује прве радове у књижевном часопису »Преглед«. Због свога напредног става допао затвора у бившој Југославији, те је на основи доживљаја из тамничког живота написао циклус пјесама под насловом »Нема сунца на моме нрозору«. Учесник је НОБ. Послије рата обавља разне дужности (у Министарству просвјете, затим је главни уредник у издавачком подузећу »Младост«, тајник Друштва књижевника Хрватске и члан Управног одбора Матице Хрватске), а уз тај друштвено-политички рат Витез развија вишеструку књижевну активност: од стварања многобројних оригиналних текстова до пријевода са руског и словеначког језика. Његово име је присутно у разним и бројним послијератним публикацијама као што су књижевни часописи (Република, Хрватско коло, Књижевност, Могућности, Савременик, Бразда, Летопис Матице српске, Литература, Дело, Живот, Ријечка ревија, Стварање и др.), новине (Књижевне новине, Вјесник, Борба, Политика, Српска ријеч, Просвјета, Народни лист, Црвена звезда, Народна армија, Вјесник у сриједу и др.), па антологије, зборници, алманаси и школске читанке, а неке су му пјесме и [овде се налази нека мрља - моја примедба]. Такођер био је неколико година уредник рубрике за дјецу у мјесечнику Српског културног друштва »Просвјета«.

Витез је за живота објавио наредне збирке пјесама: Сан бораца у зору (1948), Пјесме (1950), Наоружане руже (1955), Повјерење животу (1958) и Као лишће и трава (1960). Посљедња збирка представлља избор Витезове поезије из наведених књига и још неких пјесама што нису биле штампане у засебној књизи. У сломенуто издање аутор је уврстио и циклус За свјетлост дјетињег смијеха, намијењен најмлађима. А ево наслова и његових популарних књига за дјецу: Медвјед као пудар (1951), Два пијетла (1951), Веселе замке (1955), Препелица (1956), Сто вукова (1957), Тко ће с нама у шумнцу (1958), Животнње спавају (1958), Кад би дрвеће ходало (1959) и Гдје приче расту (1965). Неке су од набројаних књига доживјеле више издања. Григор Витез је са руског преводио пјесме А. Пушкина, М. Љермснтова, Б. Пастернака, С. Јесењина, В. Мајаковског, Е. Багрицког, Вјере Инбер, А. Суркова, М. Голодног, Стј. Шчипачова, А. Твардовског и др., а прозу из дјела Л. Н. Толстоја, Чехова, Горког, и А. Н. Толстоја. Из словеначке поезије преводио је П. Голију, Ф. Левстика, С Косовела, М . Клопчича, А. Градника, Ц. Випотника, Т. Павчека, Ј. Менарта и др. Што се тиче властитих Витезових радова, неке његове књиге за дјецу преведене су у засебним издањима на словеначки, македонски и румуњски, а многе појединачне пјесме на више језика у разним публикацијама. (Види библиографију у Витезовој збирци Као лишће и трава, МХ, Загреб 1960). На крају тих сухих и шкртих података о животу и раду Григора Витеза треба свакако истакнути да је он с великом љубављу његовао и умјетност епиграма — књижевни род који је био у хрватској литератури готово пресахнуо и којега су Густав Крклец и Витез изнова оживјели. Зато је »Телеграм«, у броју 343 од 25. XI 1966., а у поводу Витезове смрти, лијепо и тачно карактеризирао ту врсту пјесникова стварања : »Његове духовите шаке чичака насмијавале су и нагониле на размишљање и, премда је пјесник физички био окрутно одвојен од друштва, његови епиграми јасно показују колико је он интензивно припадао средини у којој је живио, за чију се бољу судбину борио, о чијој је садашњости размишљао све до најактуалнијих ситница.« За свој књижевни рад Витез је добио Награду града Загреба и Савезну награду »Младо поколење« за животно дјело, а одликован је Орденом републике са сребрним вијенцем и Орденом рада. Због дуге и тешке болести, која га је приковала уз кревет у најзрелијој доби за стваралачки рад, Витез није могао до краја остварити све оне могућности што их је очитовао у својим најсретнијим поетским тренуцима.

--Нимча (разговор) 17:00, 2. април 2013. (CEST)

На крају тих сухих и шкртих података о животу и раду Григора Витеза треба свакако истакнути да је он с великом љубављу његовао и умјетност епиграма — књижевни род који је био у хрватској литератури готово пресахнуо и којега су Густав Крклец и Витез изнова оживјели.

тајник Друштва књижевника Хрватске и члан Управног одбора Матице Хрватске

--Нимча (разговор) 17:47, 2. април 2013. (CEST)

Нажалост, нема га у СБР.--Нимча (разговор) 18:02, 2. април 2013. (CEST)

Григор Витез је био српски песник --Mstudiodf (разговор) 18:19, 2. април 2013. (CEST)

I pored toga što se Desnica smatrao u isto vrijeme i hrvatskim, i srpskim i jugoslavenskim piscem (o čemu svjedoči i njegovo dopisivanje s Maticom hrvatskom 1961. godine), čini se ipak da je mjesto i domet njegove pjesničke riječi, pa i ostalog dijela njegova stvaralaštva, moguće vrednovati i analizirati u prvom redu u okvirima hrvatske književnosti, odnosno » hrvatskog književnog kruga«, kako to u jednom od spomenutih pisama kaže Desnica. Razlozi za to su mnogobrojni: ne samo zbog mjesta rođenja, mjesta boravka, odnosno životne sredine i pripadnosti jednoj duhovnoj i kulturnoj orijentaciji (zapadnoj, pretežno romanskoj), nego i zbog mnogih sličnih slučajeva u kojima su književnici, Srbi iz ovih krajeva, pripadali prije svega hrvatskoj, a onda i, šire uzevši, srpskoj odnosno jugoslavenskoj književnosti (Grigor Vitez, Vojin Jelić, Vladimir Popović, i dr).

— Dušan Rapo, Novele i romani Vladana Desnice, Školske novine, Zagreb, 1989, str. 66.

Krajnje zanimljiv pasaž. Mene su u školi učili suprotno.--Нимча (разговор) 18:27, 2. април 2013. (CEST)

Окучани, Пакрац, Славонија, срећа ... умро је на време.--Тајга (разговор) 19:06, 2. април 2013. (CEST)

Добро, бре, где су сад сви нестали? Је л’ вам одговарају моје измене?--Нимча (разговор) 19:43, 2. април 2013. (CEST)

Хајде скини ону латиницу, текст је на ћирилици, и ако већ волиш да цитирша, дај неку строфу из читанке --Тајга (разговор) 20:07, 2. април 2013. (CEST)

Што се мене тиче измене су на месту --НиколаБ (разговор) 20:54, 2. април 2013. (CEST)

"У ужем смислу, у ширем смислу, у средњем смислу, одоздо, одозго, обрни, окрени" ... који лик ...

--Sly-ah (разговор) 20:59, 2. април 2013. (CEST)

Не овако никако не ваља. Треба се вратити на српски и југославенски пјесник. Овако какво је сада то је папазјанија. --Miut (разговор) 21:03, 2. април 2013. (CEST)

Крајње је време да се престане са будалаштинама и уношењем по властитом нахођењу срочених реченица. Не може неко само на основу нације бити нечији писац. Онај си писац на којем језику пишеш. Чим ни неко овде наведе и један једини стих (оригинални наравно) који је писан на српском књижевном језику тада све приче падају у воду. И престаните више са пропагандисањем. Захваљујући оваквим блесарењима све ово постаје предмет спрдње по медијима. --НиколаБ (разговор) 21:18, 2. април 2013. (CEST)

Прво по нацији је Србин, па је српски књижевник, најпре зато што кад је нако Србин, а бави се књижевношћу он је српски књижевник. Друго и припадао је и српској књижевности.--Miut (разговор) 21:22, 2. април 2013. (CEST)

Како, молим? И дај му га мало по тастатури. Мислим, запете, тачке .... --Sly-ah (разговор) 21:29, 2. април 2013. (CEST)

Аман човече не одређује национална припадност нечију књижевну припадност. Да би био део нечије књижевности мораш на пишеш на стандардном језику те књижевне школе. Може му се додати припадност југословенској књижевној школи. Како се може рећи да је део српске књижевности ово "и бијели се бијели тај дим ког за собом оставља влак"..... Ал с појединцима овде једноставно нема смисла дискутовати. Пишете глупости а буните се кад ти исти на хр вики пишу исте ствари супротног смера --НиколаБ (разговор) 21:33, 2. април 2013. (CEST)

Значи Србин је, бави се књижевношћу и одмах је српски књижевних (не битно на језик којим пише). Том логиком Мила Јововић је српско-украјинска глумица, а Ева Рас мађарска глумица --НиколаБ (разговор) 21:36, 2. април 2013. (CEST)

Хе, хе, а Наталија Ногулич Српкиња (мислим, презиме јој завршава на "ћ").

--Sly-ah (разговор) 21:45, 2. април 2013. (CEST)

Ne možete nešte menjati, ako ne znate šta piše u literaturi (zato sam i citirao neke radove.). Prvo, nije kolegijalno, a drugo gubi se prvobitni smisao.--Нимча (разговор) 21:51, 2. април 2013. (CEST)

Григор технички не може да се сврста међу српске књижевнике, јер није био члан Друштва књижевника Србије, него Хрватске.--Нимча (разговор) 22:07, 2. април 2013. (CEST)

Та папазјанија нема ама баш никаквога смисла. Човјек је Србин, Није говорио њемачки, му је материњи језик српски и аутоматски није њемачки, него српски књижевник, јер пише на српском као Србин. Е ево са хрвватским одредницама и ужом и широм папазјанијом наводите из 1989, када су почели у хрватској одређени друштвени процеси присвајања.--Miut (разговор) 22:10, 2. април 2013. (CEST) Дакле као Србин он је првенствено српски књижевник, а онда може да буде и југославенски, а Хрвати су га сматрали хрватским.--Miut (разговор) 22:11, 2. април 2013. (CEST)

Србин. Па шта? Ја сам полукатолик који живи у Србији, па сам жив. Је л’ треба да се сад убијем због тога? Наведи ми макар један рад који се бави њиме.--Нимча (разговор) 22:14, 2. април 2013. (CEST)

Ма ко тебе пита шта си. Али ако је неко Србин по националности и говори српски, онда је то довољно да кажемо српски књижевник. Тај придјев српски тада означава да је он Србин. Ту не треба та папазјанија од уже и шире припадности, а поготово не онакве папазјаније гдје се каже иронија је да је он Србин.--Miut (разговор) 22:16, 2. април 2013. (CEST)

Али ако је неко Србин по националности и говори српски, онда је то довољно да кажемо српски књижевник.

Nije dovoljno. Mora da bude člank Društva književnika Srbije da bi bio srpski pisac. Inače, on nije pričao istočnom varijantom srpskohrvatskog, nego zapadnom. Ne budi dete.--Нимча (разговор) 22:21, 2. април 2013. (CEST)

Не мораш бити члан Друштва књижевника Србије да би био српски писац. Сваки писац Србин ако говори српски ( а није говорио хрватски, као што ни ја не говорим) је српски писац.--Miut (разговор) 22:28, 2. април 2013. (CEST)

Можда би било добро да проширимо дефиницију па да ставимо да је Г. В. у најужем смислу био косовачки књижевник, у нешто ширем ужем смислу хрватски писац, у ужем ширем смислу српски, у још ширем смислу југословенски, у шир-ширем смислу европски, а у најширем смислу светски књижевник.

--Sly-ah (разговор) 22:26, 2. април 2013. (CEST)

И у најширем писац свемирских размера.

Питање за нашег генијалца Мијута. Да ли је Ева Рас мађарска глумица? Да ли је Предраг Ејдус јеврејски глумац? Да ли је Драган Белодедић српски фудбалер? Да ли је Зоран Јанковић (градоначелник Љубљане) српски политичар? Да ли је Емина Јаховић бошњачка певачица? Е ако је одговор на сва ова постављена питања потврдан онда је и овај део српског књижевног корпуса, што је и логично јер свима је јасно да су влак, тисућа, тједан, трноружица, рајчица вековне српске речи --НиколаБ (разговор) 22:28, 2. април 2013. (CEST)

Ева Рас не говори мађарски, а ни Ејдус јеврејски, а Григор Витез је говорио српски.--Miut (разговор) 22:32, 2. април 2013. (CEST) А влак и тисућа су и даље и српске рјечи. налазе се у српском рјечнику.--Miut (разговор) 22:33, 2. април 2013. (CEST)

Не мораш бити члан Друштва књижевника Србије да би био српски писац. Сваки писац Србин ако говори српски ( а није говорио хрватски, као што ни ја не говорим) је српски писац.

Жао ми је, али није тако. Не само што није био члан Друштва књижевника Србије, него није говорио српским, него хрватским стандардом.--Нимча (разговор) 22:36, 2. април 2013. (CEST)

Србин, па говорио хрватским, ма немој. Тада је постојао српски или хрватски језик. Тако се збвао, а он као Србин је могао као и ја да говори само српски, значи да свој језик зове својим именом. И видиш то није било Хрвтско друштво књижевника како се данас зове него Друштво књижевника Хрватске, е а одатле се мало теже извлачи придјев хрватски. Иначе као Србин био је српски књижевник и то је веома јасно, а ово све друго је папазјанија. Тада није постојао хрватски језик као независан.--Miut (разговор) 22:40, 2. април 2013. (CEST)

Па с обзиром да Ева Рас не говори мађарски онда јој свака част пошто је играла у једно десетак мађарских филмова, а и уобичајена је појава да војвођански Мађари (посебно они из Суботице не говоре властити језик). Па добро, ајмо даље, јел Маргит Савовић мађарска политичарка? Вероватно је наш драги колега Мијут (чији српски језик је и сам поприлично дисутабилан) лично ишао у школу са покојним сада већ великомучеником Витезом па се уверио из прве руке! Сад је почео да прописује и правила за чланство у друштву књижевника. "Не мораш бити члан друштва књижевника да би био српски писац" - дакле поздравите у том случају нову плејаду младих и талентованих српских књижевника Сузану Манчић и Венди --НиколаБ (разговор) 22:41, 2. април 2013. (CEST)

Ева Рас је глумила углавном на српском, али слободно стави и да је мађарска глумица. Немам ништа против. Стави и Маргит Савовић. Немам ништа прротив.--Miut (разговор) 22:44, 2. април 2013. (CEST)

Жао ми је. Просвјета пише да је био хрватски књижевник. Не буди у заблуди, дечко. Ти не говориш српски него неком исквареном варијантом хрватског стандарда. Кад то чујемо у Србији, најежимо се.--Нимча (разговор) 22:48, 2. април 2013. (CEST)

Жалим случај али говорим српски. То ми је материњи језик, а моје мјесто је било вјековима готово без Хрвата. И жалим случај али он је српски књижевник, јер је Србин, а ти можеш да се усадиш на врх главе.--Miut (разговор) 22:51, 2. април 2013. (CEST)

Чуј то нема он ништа против? Ето сам себи скачеш у уста. Како Савовићева може бит мађарска политичарка када се у животу није бавила политиком у Мађарској? И шта ти, или било ко од нас овде има да се слаже или не са чињеницама? Кад одлучиш да напишеш неку рецензију за неки зборник савремене српске или јапанске књижевности онда можеш да ставиш и да је Јапанц. И узгред тисућа је руска реч, па да га онда метнемо и међ руске књижевнике? Завршавам дискусију, ово нема смисла, као уосталом и све ово јер уместо енциклопедије имамо усмено предање. А твој српски језик (судећи по твојим текстовима овде) је српски само декларативно, од неког основног стандарда је далеко колико и наше чланство у ЕУ --НиколаБ (разговор) 22:53, 2. април 2013. (CEST)

е вала и био би ред да завршиш са тим и ако је могуће извинеш се човекум, све што си написао беше тако ружно да ми је много мука..--Тајга (разговор) 22:58, 2. април 2013. (CEST)

O čemu ti pričaš leba ti? --НиколаБ (разговор) 23:06, 2. април 2013. (CEST)

О томе да се смириш и мене вређа такво опхођење.--Тајга (разговор) 23:12, 2. април 2013. (CEST)

Vređa te Nikolino ophođenje, a ne smeta ti Mijutovo? Voleo bih tebe da vidim na Nikolinom mestu.--Нимча (разговор) 23:14, 2. април 2013. (CEST)

Вређа ме чак и начин на који ми је поставио то задње питање. Још ће неко да ме бије овде, трудим се да будем сажета, мислим да сам била јасна, али могуће да не вреди. Једноставно то је ружно, можда неко не разуме, али јесте и то много.--Тајга (разговор) 23:25, 2. април 2013. (CEST)

Интересантно како смо на неке ствари имуни а неке нас вређају. Пошто не знаш (чисто да знаш за убудуће па да се више не шокираваш) ја сам ти овде одавно окарактерисан као Белзебуб лично и извор свих зала на википедији на српском језику (наравно после моје музе Јагоде која ми је главни ментор). Ајд сад здраво. П.С. И не заборавите да Јадранку Косор убаците у српске политичарке јер баба јој је Српкиња из Лике. --НиколаБ (разговор) 23:29, 2. април 2013. (CEST)

Па пише ти на српском. Хоћеш можда на хрватском да преведемо.--Miut

(разговор) 23:09, 2. април 2013. (CEST)

Може, нема проблема. Што се мене тиче ја немам таквих проблема и хвала богу предрасуда ни према коме и ни према чему. --НиколаБ (разговор) 23:19, 2. април 2013. (CEST)

Нема ту много чињеница. Човјек Србин, па је српски пјесник, а сад га настојите крстити у хрватскога пјесника. А те Савовићке ме не занимају, али ако има оправдања слободно их стављају да припадају нацији којој припадају.--Miut (разговор) 22:56, 2. април 2013. (CEST)

Опрости им молим те, не знају шта раде, не знају шта читају, не знају шта пишу. Јер само кад се на сопственој кожи осети, онда се зна како је то.-Тајга (разговор) 00:34, 3. април 2013. (CEST)

Oprosti ti, Tajga, ali o čemu uopšte ti prićaš? Kakve veze "osećanje na sopstvenoj koži" (šta god da ti je na pameti, mada slutim na šta misliš, zato te ovo i pitam) ima veze s time kojoj književnosti pripada ovaj pisac? Mijut, po običaju, meša babe i žabe i troluje, no, pošto su nam administratori zauzeti gledanjem na drugu stranu, po običaju, na kraju će biti blokirani svi drugi samo ne on. A vi ostali, ne hranite trola. Ako vam do sad nije jasno da ide od članka do članka i gleda gde bi mogao da zametne kavgu po pitanju srBstva, onda nikad neće. Samo čekam kad će i ovima ovde krenuti da pripisuje da su Srbi...--Јагода испеци па реци 22:22, 4. април 2013. (CEST)

Важи што говориш српски. Питај Клајна да ли је Витез био српски писац.--Нимча (разговор) 23:02, 2. април 2013. (CEST)

Васко Попа је по националности био Румун али је своја дела стварао на српском језику. Друга ствар је што ми не знамо којим језиком је писао Григор Витез, јер је у то време постојао српскохрватски. Alexzr88 (разговор) 23:33, 2. април 2013. (CEST)

--Нимча (разговор) 23:57, 2. април 2013. (CEST)

Боже ме сачувај....

Око каквих глупости се овде праве километарске странице. Да се ја питам, ја бих националну одредницу потпуно избацила из чланака. Какав српски, турски, бечки писац. Био је ПИСАЦ, ПЕСНИК, УМЕТНИК. Уметност не зна за нације ни границе. Но... Коме сам ја нашла да причам... :) Ајд, само ви наставите с будалаштинама, нећу више да вас ометам... --Јагода испеци па реци 21:40, 2. април 2013. (CEST)

Какав, бре, српски писац?!

Нигде не пише у књигама и часописима да је он био српски писац, пише само да је био хрватски писац српске националности. И Петефи Шандор је био Србин, али он не припада српској књижевности него мађарској. Молим вас, маните се те приче о хрватској завери и српском дефитизму.--Нимча (разговор) 17:17, 4. април 2013. (CEST)

Он је Србин, никад није био Хрват па је зато српски писац по дефиницији.--Miut (разговор) 17:20, 4. април 2013. (CEST)

Vlado, mislim da neće pasti kruna s glave ovim velikohrvatskim korisnicima, koji dolaze na projekat vikipedija na srpskom jeziku da bi pravili podele i pometnju, ako bi stajalo srpski i hrvatski pesnik. Evo predlog i za tebe i za Mijuta, da se problem reši? Šta kažete obojica?--Soundwaweserb (разговор) 17:22, 4. април 2013. (CEST)

Добро, нека буде.--Miut (разговор) 17:23, 4. април 2013. (CEST)

Не, не слажем се. Прво нађите референцу где стоји да је Григор Витез српски писац.--Нимча (разговор) 17:25, 4. април 2013. (CEST)

Референца је да је Србин.--Miut (разговор) 17:27, 4. април 2013. (CEST)

И Петефи је био Србин, па није српски писац. Чињеница да је био Србин сама по себи није довољна.--Нимча (разговор) 17:28, 4. април 2013. (CEST)

Петефи је писао на мађарском, а овај је писао на српском.--Miut (разговор) 17:29, 4. април 2013. (CEST)

Зашто не ставите југословенски писац?--В и к и Р 17:33, 4. април 2013. (CEST)

Vlado ako pronađem referencu da je srpski pesnik, da li imam garanciju da više ni ti ni Mijut nećete više postavljati pitanje i raspravljati se oko ovoga? Zamolio bih obojicu da se izjasnite?--Soundwaweserb (разговор) 17:34, 4. април 2013. (CEST)

Ево ја нећу више да дирам чланак у том случају.--Miut (разговор) 17:37, 4. април 2013. (CEST)

Naveo sam četiri reference koje potkrepljuju i jednu i drugu stranu. Nadam se da je ovo tačka na dalju raspravu u vezi ovoga.--Soundwaweserb (разговор) 18:09, 4. април 2013. (CEST)

Био је довољан чланак у Политици који сам навео, а који референцира и "српски и хрватски". Избацио сам форум, пошто они никад нису поуздани извори.--В и к и Р 18:13, 4. април 2013. (CEST)

Ok ako je tako, slažem se, ali mislim i nadam se da smo sada postigli rešenje po tom pitanju.--Soundwaweserb (разговор) 18:18, 4. април 2013. (CEST)

Свака част. Ваљда ће ове референце бити довољне. --Mstudiodf (разговор) 18:57, 4. април 2013. (CEST)

Navedite stručne radove iz književnosti. Mediji su generalno nepouzdan izvor.--Нимча (разговор) 19:33, 4. април 2013. (CEST)

Reference su navedene, to si tražio, e sad je do tebe da li ćeš da ispuniš reč.--Soundwaweserb (разговор) 19:35, 4. април 2013. (CEST)

Nisam mislio na bilo kakvu referencu, nego na knjige, časopise i dr. Pozivate se uglavnom na komercijalne sajtove, bez ikakvog značaja. Ja sam naveo časopis Srpskog kulturno-prosvetnog društva Prosvjeta gde se eksplicitno navodi da je on doprinosio hrvatskoj književnosti.

Jedina validna referenca vam može biti Grigor Vitez u srpskoj književnosti (Zbornik) - Učiteljski fakultet, premda je to, kako se čini, naslov Zbornika u pripremi, dakle neobjavljena publikacija. Dok se ne objavi, ne treba je uzimati u obzir, jer pravila Vikipedije tako nalažu. Zašto? Objasniću sad. Umesto Grigor Vitez mogli su da stave Žan Žak Ruso u srpskoj književnosti, odnosno njegov uticaj na srpsku književnost i sl. Prosto rečeno, dolazi u obzir samo stručna literatura, a ne sajtovi sumnjive vrednosti. Ja ničim nisam obavezan da ispunjavam reč (čak ni u ime nekog rodoljublja), pogotovo ne vandalima koji ljude gledaju SAMO po nacionalnoj pripadnosti. Imam pravo da menjam sadržaj po svojoj volji, odnosno u skladu sa svojim doprinosom. To pravo ne može niko da mi oduzme. Vi to možete nazvati tvrdoglavost, ali ja vam mogu dokazati suprotno.--Нимча (разговор) 19:59, 4. април 2013. (CEST)

Neću ti pripisivati tvrdoglavost i neke druge negativne osobine, razumem da hoćeš da stvari budu čiste, tražio si da navedemo referencu, navedene su i ne znam šta hoćeš više. Ja sam ozbiljan čovek Vlado i pokušao sam da pronađemo rešenje koje je ispravno, smatram i duboko sam ubeđen da je ovaj čovek bio srpski i hrvatski pesnik, smatram da je to ispravno. Žao mi je ako me smatraš lošim korisnikom zbog toga, to je moj stav. Rekao sam šta sam imao i neću se više javljati povodom ovoga.--Soundwaweserb (разговор) 20:08, 4. април 2013. (CEST)

Да би се знало ко је вандал погледајте шта каже творац многих лутака са лажним гласањима ухваћен у преварама о себи Корисник:Nvlado/О мени--Miut (разговор) 20:28, 4. април 2013. (CEST) А поготово је ово занимљиво гласање.

Ja hoću da vas ne pogađaju provokacije nepismenih Hrvata. Malo humora. Ja sam nekom Hrvatu na hr.viki opsovao mater na bugarskom, pa su me banovali. Zašto? Opsovao sam mu je ne zato što je Hrvat, nego zato što je nacionalista i budala. Prvo, meni je svaki vid nacionalizma stran, uključujući i srpski.Mali diskurs: Od tog nacionalizma, videli smo, imali smo više štete nego koristi. Ja vas molim da me ubedite u suprotno. Drugo, ja se ne vodim varljivom intuicijom. Da je Srbin, ne osporavam. Da pripada srpskoj književnosti, u to sumnjam. Potrebno je navesti valjan razlog za to, jer sve činjenice govore suprotno: sekretar Društva književnika Hrvatske i član Upravnog odbora Matice hrvatske. Vladan Desnica se nalazi u našem nastavnom programu, ja sam morao da pročitam Proljeća Ivana Galeba (doduše, ne celu knjigu, nego samo pola), ali Grigora ne. Nikome od vas nije palo na pamet da pregleda COBISS.RS. P. S. Ne budimo licemeri. Taj vandal je umnogome doprineo projektu.--Нимча (разговор) 20:41, 4. април 2013. (CEST)