Раде Шербеџија
| Раде Шербеџија | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Раде Шербеџија, 2007. године | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 27. јул 1946. | ||||
| Место рођења | Бунић, код Удбине, НР Хрватска, ФНР Југославија | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Ленка Удовички | ||||
| Деца | Данило Шербеџија, Луција Шербеџија | ||||
| www | |||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Раде Шербеџија (Бунић, 27. јул 1946) српски и хрватски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.[1]
Младост
[уреди | уреди извор]
Рођен је 27. јула 1946. године у српској породици у личком селу Бунић, код Титове Коренице у данашњој Републици Хрватској. Отац му се звао Данило (1913—2017), а мајка Стана.[2][3] Дане (надимак Данилу) је пред распад Југославије био шеф Удбе у Винковцима,[4] одакле се са супругом склонио у Србију 1991. године.
За себе је изјавио да је Крајишник, човек, Србин из Хрватске као и да се поноси својим српским родом и хрватском домовином.[5]
Раде је одрастао у Славонији, у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) — у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.
Раст популарности
[уреди | уреди извор]Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у Црвеном класју (1970) Живојина Павловића те сеоског младића суоченог с неправдом у Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња (1973) Крсте Папића. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму Браво маестро (1978) Рајка Грлића (Златна арена у Пули) и као новинар у истоименом филму (1979) Фадила Хаџића. По драмском писцу Душану Јовановићу, Шербеџија је био: Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим казалишним институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима и наступао на забавама предсједника Јосипа Броза Тита. Раде Шербеџија био је икона југославенског културног простора. Гламурозан и амбивалентан, заводљив и контроверзан.[6]
На врхунцу славе
[уреди | уреди извор]Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била 1986, када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у Вечерњим звонима Лордана Зафрановића (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у Сну о ружи Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама У регистратури, Никола Тесла (у насловној улози), Просјаци и синови и Бомбашки процес (као Јосип Броз Тито). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме Ослобођење Скопља Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: Промјенљиви и Црно, црвено. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Одлазак у емиграцију
[уреди | уреди извор]Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом Ханин рат (1988) и филмом Пре кише (1994) Милча Манчевског. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму Белма и новозеландског имигранта у филму Broken English. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима Свемирски каубоји, Немогућа мисија 2, Моћни Џо Јанг, Снеч итд.
Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге Ленке.
Радио је с многим великим именима као што су Ванеса Редгрејв, Филип Нојс или Том Круз, Стенли Кјубрик и Клинт Иствуд.
Фестивали
[уреди | уреди извор]Загреб:
- Да се разумијемо (Вече шансона), победничка песма, '82
- Гледај у ријеку право (Вече нових трендова шансоне), '86
- Надвожњак са Трње, '89
- Балада о трњу, награда за најзагребачкију песму фестивала, '89
Звуци Паноније, Осијек:
- Панонске трешње, '83
CMC festival, Пула:
- Ми смо шампиони љубави (Ревијално вече фестивала, дует са Максом), 2008
Сплит:
- Куд плови овај брод (Вече познати певају, дует са Кемалом Монтеном), 2010
Далматинска шансона, Шибеник:
- Бродови (са бендом Западни колодвор), 2016
- Бродови / Дјевојка из мога краја / Не дај се, Инес (Вече интернационалне музике), 2016
Лични живот
[уреди | уреди извор]Ожењен је Ленком Удовички, са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку Луцију и сина Данила.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.[7]
- Награда Браћа Карић - 2016
- У јуну 2018. године додељена му је награда Александар Лифка за допринос европској кинематографији.[8]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е | |||
| 1966. | Прикупљање храбрости | Скалпер | |
| 1966. | Седам сати и петнаест минута | Томица | |
| 1967. | Илузија | ||
| 1967. | Црне птице | ||
| 1968. | Освета Кратки филм | ||
| 1968. | Сеанса (ТВ) | ||
| 1968. | Маратонци (серија) | ||
| 1968. | Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата | Борис Хорват | |
| 1969. | Метеор | ||
| 1969. | Чамац за крон-принца | ||
| 1969. | Dio è con noi | ||
| 1969. | Седмина | Нико | |
| 1970-е | |||
| 1970. | Каинов знак | Милан | |
| 1970. | Сам човјек (ТВ филм) | ||
| 1970. | Сам човјек ТВ серија | ||
| 1970. | Папагај | Младић | |
| 1970. | Иду дани | Редитељ | |
| 1970. | Црвено класје | Јужек Хедл | |
| 1971. | Путовање на мјесто несреће | Влатко | |
| 1971. | У гори расте зелен бор | Домобран кицош | |
| 1972. | Просјаци и синови | Матан Потрка | |
| 1972. | Послијеподне једног фазана | Обијесни младић | |
| 1972. | Рођендан мале Мире | ||
| 1972. | Звезде су очи ратника | Учитељ Раде | |
| 1973. | Пеликани | ||
| 1973. | Живјети од љубави | Давор | |
| 1973. | Бегунац | Иван | |
| 1974. | Ноктурно | Лучио Кларић | |
| 1974. | Тојота Корола 1000 | ||
| 1974. | Обешењак | ||
| 1974. | У регистратури (ТВ серија) | Ивица Кичмановић | |
| 1974. | Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој | Јоцо Шкокић/Хамлет | |
| 1974. | Ужичка република | Мајор Коста Барац | |
| 1975. | Песма | Мића Рановић | |
| 1976. | Ужичка република | Мајор Коста Барац | |
| 1976. | Ноћна скела | ||
| 1977. | Хајка | Ладо | |
| 1977. | Никола Тесла (ТВ серија) | Никола Тесла | |
| 1978. | Бомбашки процес | Јосип Броз Тито | |
| 1978. | Браво маестро | Витомир Безјак | |
| 1979. | Новинар | Владо Ковач | |
| 1979. | Живи били па видјели | ||
| 1979. | Повратак | Полицијски командир | |
| 1979. | Усијање | Томо | |
| 1979. | Иван Горан Ковачић | Иван Горан Ковацић | |
| 1980-е | |||
| 1980. | Дувански пут | ||
| 1980. | Седам плус седам | Раде | |
| 1980. | Госпођица | ||
| 1981. | Ослобођење Скопља | Георгиј Потевски | |
| 1981. | Туга | милиционер | |
| 1981. | Непокорени град | ||
| 1982. | 13. јул | Капетан Митровић | |
| 1982. | Киклоп | Уго | |
| 1982. | Тамбураши | Стипе Бабур | |
| 1982. | Вариола вера | Доктор Грујић | |
| 1982. | Живот и прича | ||
| 1983. | Киклоп (ТВ серија) | Уго | |
| 1983. | Задах тела | Панчо Виља | |
| 1983. | Квит посао | Јозо | |
| 1983. | Бановић Страхиња | Абдулах | |
| 1983. | Ноћ послије смрти | Луцио Кларић | |
| 1984. | Штефица Цвек у раљама живота | ||
| 1984. | Пејзажи у магли | Лелин отац | |
| 1984. | У раљама живота | Интелектуалац | |
| 1984. | Уна | Професор Мисел Бабић | |
| 1985. | Хрватски народни препород (ТВ серија) | Глумац | |
| 1985. | Хорватов избор | Крешимир Хорват | |
| 1985. | Живот је леп | Хармоникаш | |
| 1986. | Сан о ружи | Валент | |
| 1986. | Путовање у Вучјак | Крешимир Хорват | |
| 1986. | Вечерња звона | Томислав К. Бурбонски | |
| 1987. | Осуђени | Раде | |
| 1987. | Човек у сребрној јакни (ТВ серија) | ||
| 1987. | Заљубљени | Душан | |
| 1987. | Waitapu | Инспектор Марковић | |
| 1987. | Криминалци | Друг Рака | |
| 1988. | Вечерња звона (ТВ серија) | Томислав К. Бурбонски | |
| 1988. | Загрљај | ||
| 1988. | Вечерња звона | Томислав Ковач | |
| 1988. | Манифесто | Емиле | |
| 1988. | Ханин рат | Капетан Иван | |
| 1989. | Повратак Арсена Лупена | Херлок Шолмс | |
| 1989. | Човјек који је волио спроводе | Хинко | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Карневал, анђео и прах | ||
| 1990. | Мајстори мрака | Адем Соколовић | |
| 1992. | Дезертер | Павле Трусић | |
| 1993. | Контеса Дора | Карло Армано | |
| 1994. | Магареће године | Наратор | |
| 1994. | Пре кише | Александар | |
| 1995. | Урнебесна трагедија | Коста | |
| 1995. | Two Deaths | Пуковник Џорџ Лападус | |
| 1995. | Белма | Јосип Папац | |
| 1996. | Мементо | Официр | |
| 1996. | Нечиста крв | Марко | |
| 1996. | Broken English | Иван | |
| 1997. | Светац | Иван Третјак | |
| 1997. | Трегуа, Ла | Грк | |
| 1998. | Mare largo | Франсоа Рифо | |
| 1998. | Polish Wedding | Роман | |
| 1998. | Прашки дует | Јири Колмар | |
| 1998. | Моћни Џо Јанг | Андреј Страсер | |
| 1999. | Широм затворених очију | Господин Милич | |
| 1999. | Il Dolce rumore della vita | Бруно Мајер | |
| 1999. | Стигмата | Марион Петроцели | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Немогућа мисија 2 | Доктор Некорович | |
| 2000. | Свемирски каубоји | Генерал Востов | |
| 2000. | Снеч | Борис „Оштрица“ Јуринов | |
| 2000. | Је ли јасно, пријатељу? | Милан Рајић | |
| 2001. | Јужни Пацифик | Емил де Бек | |
| 2002. | Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni | Миран Хроватин | |
| 2002. | Тихи Американац | Инспектор Вигот | |
| 2003. | Quicksand | Олег Бутраскаја | |
| 2003. | Spooks | Виктор Швиткој | |
| 2004. | Eurotrip | Тибор | |
| 2004. | Големата вода | Олд Лем | |
| 2004. | The Fever | Дипломата | |
| 2005. | The Keeper: The Legend of Omar Khayyam | Имам Муафак | |
| 2005. | Short Order | Пауло | |
| 2005. | Бетмен почиње | бескућник | |
| 2005. | Go West | Љубо | |
| 2005. | Магла | Капетан Блејк | |
| 2005. | Surface | Доктор Александар Цирко | |
| 2006. | Moscow Zero | Сергеј | |
| 2006. | The Elder Son | Макс | |
| 2007. | Балкански синдром | Олд Ален | |
| 2007. | Брат | Карлос Авиледа | |
| 2007. | Тесла | Наратор | |
| 2007. | Shooter | Михаел Сандор | |
| 2007. | 24 | Дмитриј Греденко | |
| 2007. | Say It in Russian | Раф Ларин | |
| 2007. | Л... кот љубезен | ||
| 2007. | Право чудо | ||
| 2007. | Fallen | Др Лукас Грасић | |
| 2007. | Fugitive Pieces | Атос | |
| 2007. | Битка у Сијетлу | Др Марић | |
| 2007. | Liebeskeben | Арие | |
| 2008. | The Eye | Сајмон Макалоу | |
| 2008. | Карантин | Јуриј Иванов | |
| 2008. | My Own Worst Enemy | Јуриј Волкалов | |
| 2009. | Thick as Thieves | Ники Петрович/Виктор Короленко | |
| 2009. | Middle Men | Никита Соколов | |
| 2009. | Истражитељи из Мајамија | Александар Шарова | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Као рани мраз | Стари Васа Ладачки | |
| 2010. | Седамдесет и два дана | Мане Париповић | |
| 2010. | Хари Потер и реликвије Смрти: Први део | Грегорович | |
| 2011. | 5 Days of War | Александар Шарова | |
| 2011. | Татанка | Винко | |
| 2011. | X-Men: First Class | генерал Волков | |
| 2011. | У земљи крви и меда | Небојша Вукојевић | |
| 2011. | Blossom | Реј | |
| 2012. | Балкан није мртав | ||
| 2012. | The Fourth State | ||
| 2012. | Устаничка улица | главни тужилац | |
| 2012. | 96 сати: Истанбул | Мурад Хоџа | |
| 2012. | Треће полувреме | ||
| 2013. | Red Widow | ||
| 2014. | Даунтонска опатија (ТВ серија) | Принц Игор Курагин | |
| 2016. | Прваци света | стари Штукало | |
| 2016. | Ослобођење Скопља | Георгије | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Rade Serbedzija”. imdb.com. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ Преминуо отац Радета Шербеџије („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)
- ^ „Радетов отац носио је моћно српско име - по овоме се истицао”. Нпортал. 17. 11. 2022. Приступљено 19. 11. 2022.
- ^ Раде Шербеџија": "Послије кише", Београд-Подгорица 2017.
- ^ „Šerbedžija: Kao Tesla, ja se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-07-19. Приступљено 2022-07-19.
- ^ Раде Шербеџија, наведено дело
- ^ ИН4С: 100 најпознатијих Срба у свету 16. јануар 2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2011) (језик: српски)
- ^ Radetu Šerbedžiji nagrada "Aleksandar Lifka" 5. јун 2018 (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Раде Шербеџија на сајту IMDb (језик: енглески)
- Раде Шербеџија на сајту PORT.rs
- Шербеџија: Било би нам боље да нисмо у Европи (Б92, 17. август 2013)
- Моја тајна веза са српском публиком („Политика”, 19. јун 2019)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
