Разговор:Сијан/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Закључано због рата измена на 7 дана. Овде се договорите.--Авала (разговор) 23:45, 27. април 2010. (CEST)
Нема договора. По Правопису је Сјен и ту се нема шта договарати. А ти изволи питати Јакшу зашто у овом случају не признаје Правопис (а у случају Бирмингема/Бермингама признаје). Јбг, укључите и ви администратори мало мозак. Није све у закључавању чланка и издавању наредбе: договорите се. --Sly-ah (разговор) 23:49, 27. април 2010. (CEST)
I mene zaista zanima objašnjenje zašto je Jakša nedosledan. Da apsurd bude veći, negira Pravopis u onom delu gde je sve jasno (Sjen, transkripcija sa kineskog), a insistira na njemu u onom delu koji je Komisija za standardizaciju kao i mnogi lingvisti proglasila lošim (transkripcija sa engleskog) i preporučila pravila prof. Prćića... Zaista me živo zanima objašnjenje za ovo nadasve neobično ponašanje. Hvala unapred. --Јагода испеци па реци 00:01, 28. април 2010. (CEST)
Заобиђите имена овај пут и сконцентришите се на материју спора и своје аргументе поткрепите изворима. То потпаљивање ватре које овде спроводи Maduixa с тим "Јакша ово Јакша оно" никоме неће помоћи јер није поента спора Јагода или Јакша и њихови ставови већ Правопис и транскрипција имена једног кинеског града и ако наставите лични сукоб опет ћемо завршити у препирци и увредама јер да се не варамо, већ је виђено.--Авала (разговор) 00:34, 28. април 2010. (CEST)
Био би пионирски подухват, да се овде нешто реши без извлачења сукоба из нафталина и гађања сочним увредама. Био бих фасциниран.--Авала (разговор) 00:37, 28. април 2010. (CEST)
A ja bih bila fascinirana da se moje reči ne izvrnu i da ja ne budem proglašena za "potpirivača". Ja sam jednostavno pitala da mi se objasni zašto se u ovom slučaju Pravopis ne poštuje, a u slučaju Bermingama se insistira na negovom poštovanju? Ja mislim da sam navela vrlo jasno svoje razloge zašto mislim da bi transkripcija ovog članka trebalo da bude Sjen. Čekam objašnjenje druge strane. Zanimljivo je da niko Jakšu ne opominje kad on uz moje ime ne samo da lepi debele uvrede i prozivke, nego otvoreno fizički preti.
A za rešavanje sukoba, čisto sumnjam da si ti najbolja osoba za to, s obzirom da si bez trunke griže savesti, poslovično potegnuo za zloupotrebom prava koja ti je zajednica poverila...--Јагода испеци па реци 00:42, 28. април 2010. (CEST)
јер није поента спора Јагода или Јакша и њихови ставови
Naravno da nije. Otvori Pravopis i videćeš koja je transkripcija tačna.--Јагода испеци па реци 00:45, 28. април 2010. (CEST)
- Поента је у томе да ви покушате једном да решите проблем по правилима и цивилизовано. Али не иде. Ја молим да се манете личног и одмах после добијем "Zanimljivo je da niko Jakšu ne opominje kad on uz moje ime ne samo da lepi debele uvrede i prozivke, nego otvoreno fizički preti." Какве то везе има са овим градом? Чак и да је то за тебе питање свих питања, молим те, дај ми направи везу јер ово се зове "Разговор:Сјeн" и све осим дискусије везане за то не треба да се налази овде па ми повежи Сјен и то о чему пишеш. Или увек мора да буде нешто о теби? Хајде да сад сви баш овде причамо о томе како се други односе према кориснику Јагода иако се зна где се пријављују напади, увреде и слично...--Авала (разговор) 00:51, 28. април 2010. (CEST)
- Pa kako nema veze, naravno da ima veze, jer si moje razložno pitanje proglasio prozivkom, a nigde te nije bilo kad mi je Jakša pretio batinama i kad me je sočno i debelo vređao i vršio ad hominem napade na mene. Dakle, moj zaključak je, imaš nešto protiv mene ili se bojiš Jakše, ili si Jakšin ortak. Ja čekam odgovor na svoje pitanje, a u međutvremenu, eto i Slaj je (po ko zna koji put) citirao Pravopis. Ja stvarno ne znam šta ti je više potrebno da doneseš odluku. Ako nemaš Pravopis, samo reci, poslaću ti link odakle možeš da ga skineš. Vidiš, čak sam i predustetiljiva s tobom, koji ne prestaje celo veče da me proziva i napada. --Јагода испеци па реци 00:57, 28. април 2010. (CEST)
A o civilizovanosti mislim da bi bolje bilo da držiš bukvicu Jakši, a ne meni. Ja nikog nisam nazvala neobrazovanim, niti ga podcenjivala zato što "nije mrdno iz Srbije", mada je g. Jakša tu malo pogrešio, jer ja eto ima tome već deset leta, uopšte ne živim u Srbiji. --Јагода испеци па реци 01:00, 28. април 2010. (CEST)
На захтев администратора Авале:
Дакле (по ко зна који пут):
Пешикан, Јерковић, Пижурица: Правопис српског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1994. Друго издање,
страна 220, т.134: XIAN као сјен (Ћинсјен QINXIAN)
X као сј
XI испред самогласника у истом слогу као сј
--Sly-ah (разговор) 00:49, 28. април 2010. (CEST)
- Хвала. Није било тако тешко надам се. Притом није по ко зна који пут, ја отворих страну за разговор уместо корисника у сукобу али није ни битно. Ово делује сасвим уверљиво али у сврху неутралности даћемо наравно времена кориснику Јакша да сада наведе своје аргументе односно на ком делу Правописа он базира своје ставове и онда ћемо моћи мирно да дођемо до закључка и да учинимо овај чланак стабилним што ће надам се привући заједницу да га прошири од садашњег стања.--Авала (разговор) 00:54, 28. април 2010. (CEST)
Ово делује сасвим уверљиво
Благи Боже . . .
--Sly-ah (разговор) 00:59, 28. април 2010. (CEST)
- Да замисли - културна дискусија. А не "МА ШТА ТИ ТУ МЕНИ НЕМАШ ТИ ПОЈМА ЈА ЗНАМ НАЈ СВЕ" или "ОЛЕ ОЛЕ ОВО ЈЕ ТО ТАЧНО ГУБИТЕ СЕ СВИ КОЈИ ДРУГО МИСЛИТЕ". Мало се прилагодите таквом виду комуникације па ће нам бити лепше свима. Хвала.--Авала (разговор) 01:07, 28. април 2010. (CEST)
IPA: ɕi-an, бугарски Сиан, руски Сиань, кинески извор каже Сјиан [1] [2]. Сјен, дакле, не одговара ни изговору, ни пиџин запису, ни верзији коју Кинези користе у преводу, ни верзијама у словенским језицима. Одакле „е“ у предложеној варијанти Сјен? Отуда би било корисно чути мишљење лингвиста (не лингвиста аматера).--Јакша (разговор) 02:36, 28. април 2010. (CEST)
- Не сумњам да Кинези то изговарају како то кажу ти сајтови али да ли можеш да понудиш неке изворе релевантне за српски језик? Као што сви знамо наш Правопис има нелогичности али такав је какав је и морамо га поштовати и када је очигледно да греши ради опште сигурности јер ако напустимо Правопис настаће хаос, неко ће онда рећи Сиајан, неко Сјиаен, неко Сјаен, неко Сајен, неко Сијиан, неко Сјен, неко Сјиан итд. и зато је најбоље држати се Правописа јер у глобалу гледано је добар и без обзира на грешке он је званични документ који регулише српски језик.--Авала (разговор) 02:40, 28. април 2010. (CEST)
Наведен је пример Qìn Xiàn (Ћинсјен). Ово је Xī’ān. По чему се сматра да су та два имена аналогна? Потпуно различити акценти за а и и. Xī и наредни самогласник су јасно раздвојени апострофом (дакле нису у истом слогу).--Јакша (разговор) 02:46, 28. април 2010. (CEST)
- То делује проблематично. Хајде да сачекамо да видимо шта ће рећи корисник Sly-ah.--Авала (разговор) 02:54, 28. април 2010. (CEST)
- У Правопису се каже да су овдје урађена одређена одступања од изговора, те је стога системски одлучено да се не уважавају ти акценти који варирају изговор тих имена. Ево горе, у примјеру тих имена изворно написаних које из Правописа пренио Злаја, очигледно се види да су изостављени акценти, дакле, имена пренешена не обазирући се толико на изговор (акцентуацију) него на писани облик XIAN; QINXIAN; како би се дошло до систематичнијег рјешења и транскрипције не би варирале од једног облика до другог који су у суштини врло слични. Другим ријечима, како би било једноставније транскрибовати без потребе да се тачно зна изговор на кинеском. То је отприлике објашњење у Правопису и у складу је са транскрипциноним начелом из самог увода о транскрипцијама, а које се тиче потребе систематизације и поједностављења одређених транскрипционих правила како би транскрипције могли да ради и људи који нису стучни за кинески/било који други језик. --Славен Косановић {разговор} 13:53, 28. април 2010. (CEST)
Xī и наредни самогласник су јасно раздвојени апострофом (дакле нису у истом слогу). To nema veze sa akcentima--Јакша (разговор) 18:18, 28. април 2010. (CEST)
Из Правописа:
У пин'јину се често спајају у писању по два или три слога, али задржавају аутономност и јасну међусобну границу. Кад год би било двоумице где је та граница, она се означава апострофом, што се у некој мери преноси и у нашу праксу (у слободној примени према потреби, па тако пишемо и сам термин пин'јин, да се не би н-ј читало као сугласник њ).
Xī’ān се дакле састоји из 2 аутономна слога. Х је сј, слоговно ī је и. У другом делу ā је а (ān није наведено као изузетак) и n је н. По Правопису испада Сји'ан или Сјиан. Баш како и примери из праксе потврђују.--Јакша (разговор) 20:40, 28. април 2010. (CEST)
Морам признати (мада нерадо) да је Јакша у праву. назив овог град се састоји од два слога која су раздвојена апострофом а тај апостроф сам потпуно изгубио из вида. По Правилима овог Правописа, међутим, испада ипак Си'ан будући да у т 134. стоји:
X испред слоговног I као с: Шанси (SHANXI провинција) итд.
Дакле, Правопису би било Си'ан (са апострофом који раздваја два слога) док је Сиан лошије решење, јер би у том случају, будући да се из ове транскрипције без апострофа не види да је реч двосложна и да у њу не треба убацивати међусамогласничко "ј" које Правопис прописује (па би било Сијан што би исувише изобличило оригиналну реч). Овим путем се извињавам свима онима које сам довео у заблуду својом непажњом. --Sly-ah (разговор) 20:55, 28. април 2010. (CEST)
Сад могу и да умрем. Инзвињавам се и ја што сам ишао ђоном и тестирао стрпљење администратора, али нажалост другачије нисам могао да дођем до речи. Си'ан је добро решење. Хепиенд.--Јакша (разговор) 23:04, 28. април 2010. (CEST)
Дакле ни Сјeн ни Сјиан него Си'ан. Драго ми је да сте увидели предности оваквог начина изналажења решења, не само што нема нервозе и вређања већ смо дошли и до решења које је боље за енциклопедију јер је правилно.--Авала (разговор) 23:06, 28. април 2010. (CEST)
Покварене спољашње повезнице
Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
- http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&lng=de&des=wg&geo=-54&srt=npan&col=adhoq&msz=1500&men=gcis&lng=en (archive)
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [14].--Autobot (разговор) 05:05, 4. мај 2018. (CEST)