Реализам (међународни односи)

С Википедије, слободне енциклопедије

Реализам у међународним односима је политичка теорија према којој се државе у својој спољној политици понашају или би требало да се понашају првенствено у складу с властитим националним интересом. Државе према политичким реалистима нису ограничене никаквим моралним начелима, већ су ограничене једино односима моћи који владају у међународним односима.

Политички реализам представља један од најстаријих праваца размишљања о политици и филозофији међународних односа. Савремени реалисти своје узоре налазе у делима Тукидида, Аугустина, Макијавелија и Хобса. Посебан утицај на савремени реализам оставио је Хобсов приказ природног стања, ситуације пре настанка државе у којој не постоји гаранција да ће се ико придржавати моралних начела. Стога је природно стање, стање несигурности у којем свако ратује против свакога.

Док је старија генерација политичких реалиста (Рејнхолд Нибур, Џорџ Ф. Кенан, Ханс Моргенто) узроке рата налазила у људској природи, новије варијанте политичког реализма као што су неореализам и структурни реализам објашњења траже у самој структури међународних односа. Најважнији савремени представници разних облика политичког реализма су Кенет Валц (неореализам), Роберт Џервис и Стивен Волт (дефанзивни реализам), Џон Мешмајер (офанзивни реализам), Роберт Гилпин (теорија хегемоније).

Теорија политичког реализма има бројне заговорнике и у политичкој пракси и спољној политици бројних држава. Најпознатији представници реализма који су били укључени у процесе формирања и доношења политичких одлука у новијој политици су Хенри Кисинџер i Збигњев Бжежински.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • E. H. Carr, The Twenty Years Crisis, 1919–1939: an Introduction to the Study of International Relations, London: Macmillan, 1939, измењено издање, 1946.
  • John Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, New York: W.W. Norton & Company, 2001.
  • Hans Morgenthau, Politics Among Nations: The Struggle for Power and Peace, 5. izdanje, New York: Alfred A. Knopf, 1978.
  • Reinhold Niebuhr, Moral Man and Immoral Society: A Study of Ethics and Politics, Charles Scribner's Sons, 1932.
  • Kenneth Waltz, Theory of International Politics, New York: McGraw Hill, 1979.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]