Пређи на садржај

Робокап

С Википедије, слободне енциклопедије
Робокап
Филмски постер
Изворни насловRoboCop
РежијаПол Верховен
СценариоЕдвард Нејмејер
Мајкл Мајнер
ПродуцентАрни Шмит
Главне улогеПитер Велер
Ненси Ален
Дан О'Херлихи
Рони Кокс
Куртвуд Смит
Мигел Ферер
МузикаБазил Поледорис
Директор
фотографије
Јост Вакано
МонтажаФренк Јуриост
Продуцентска
кућа
Orion Pictures
СтудиоOrion Pictures
Година1987.
Трајање102 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет13 милиона долара
Зарада53,4 милиона долара
Следећи
IMDb веза

Робокап (енгл. RoboCop) је амерички акциони филм из 1987. године, режисера Пола Верховена и сценариста Едварда Нејмејера и Мајкла Мајнера. У главним улогама су Питер Велер, Ненси Ален, Дан О'Херлихи, Рони Кокс, Куртвуд Смит и Мигел Ферер. Филм је смештен у Детроит у будућности, а радња се одвија око полицајца Алекса Марфија, кога након убиства од стране криминалаца, научници преобразе у киборга, роботског полицајца познатог као Робокап, који би требало да заустави талас криминала у граду по наредби фиктивне мегакорпорације ОЦП.

Иако је део публике приговарао филму због насиља, већина критике је била похвална и у филму видела алегорију на Реганову Америку 1980-их, тј. приватизације и све више довођења неолибералног капитализма и корпоратизма у друштво. Остале теме у причи су сарадња са криминалцима и корпорација, утицај медија, џентрификација, корупција, ауторитаризам, похлепа, приватизација, капитализам, идентитет и људска нарав. Снимљен уз скроман буџет, Робокап је постигао велики успех и зарадио 53,4 милиона долара и постао 16. најуспешнији филм из 1987. године у америчким биоскопима. Свеукупно је зарадио преко 100 милиона долара широм света од прихода у биоскопима и видео тржишта. Филм је покренуо франшизу са два наставка, телевизијском серијом, једним римејком, две анимиране серије, видео-играма и стриповима. Сматра се једним од најбољих акционих филмова 1980-их и добио је неколико награда, од којих се нарочито истичу пет награда Сатурн и Оскар за најбољу монтажу звука, док је на додели Оскара био номинован и за најбољу монтажу и најбољи микс звука, а био је номинован и за две награде БАФТА.[1]

У дистопијској будућности, Детроит је на ивици колапса због лошег управљања финансијским средствима и високе стопе криминала. Град потписује уговор са мегакорпорацијом Omni Consumer Products (ОЦП) о управљању детроитском полицијом, а да ОЦП, заузврат, обнавља оронуле делове града у луксузну утопију. Други човек ОЦП-а, Ричард „Дик” Џоунс, организује презентацију новог робота-полицајца, ЕД-209. Међутим, робот се поквари и убије једног од чланова управног одбора. Боб Мортон, амбициозни руководилац, искористи прилику да представи свој сопствени експериментални дизајн киборга, Робокапа. Директор је ужаснут неуспехом ЕД-209, те одобри Мортонов план, на шта се Џоунс разгневи.

Патролирајући сектором у надлежности полицијске станице Метро Запад, полицајац Алекс Марфи и његова партнерка Ен Луис се дају у потеру за опаком бандом након оружане пљачке. Током претраге њиховог скровишта, напуштене фабрике челика, Марфи убије једног од чланова банде, али упадне у заседу коју му је поставио вођа банде, Кларенс Бодикер. Бодикерови саучесници отворе ватру из сачмара на Марфија, а Бодикер га упуца у главу. Луисова стиже прекасно да би могла да помогне. Марфи је евакуисан хеликоптером, али подлегне повредама у ургентном центру.

ОЦП преузме Марфијево тело и конвертује га у Робокапа. Киборг је програмиран са три главне директиве: да служи јавном поверењу, штити недужне и спроводи закон. Робокап је додељен на Марфијево место у станици Метро Запад, где отпочиње брутално ефикасну кампању против криминала. Међутим, иако је Марфијево памћење избрисано, Робокап почиње да се сећа сцена из Марфијевог живота, укључујући и његову смрт. Луисова потврђује Робокапу да је он Марфи, на његову шокираност. Током патроле, Робокап спречи оружану пљачку од стране Емила Антоновског, једног од чланова Бодикерове банде који је саучествовао у Марфијевом убиству. Емил га препозна, од чега се Робокапу још више врати памћење. Робокап путем полицијске базе података идентификује чланове банде и лоцира своју кућу, која је сада напуштена. У међувремену, по Џоунсовом наређењу, Бодикер убије Мортона.

Робокап лоцира Бодикера у фабрици кокаина, где радници отворе ватру на њега, али их он савлада и ухапси Бодикера, који му том приликом открива да ради за Џоунса. Привевши Бодикера у станицу Метро Запад, Робокап се упути ка седишту ОЦП-а да се суочи са Џоунсом. Међутим, када Робокап покуша да ухапси Џоунса због помагања Бодикеру, он открива до тада скривену четврту директиву, коју му је убацио лично Џоунс: „Покушај хапшења високог руководиоца ОЦП-а резултује се гашењем”. Џоунс признаје своју умешаност у Мортонову смрт и покушава да убије Робокапа уз помоћ робота ЕД-209. Међутим, Робокап побегне у гаражу, где упадне у полицијску заседу. Луисова проналази Робокапа и помогне му да побегне у напуштену челичану да се поправи.

Полиција, разгневљена због ОЦП-овог смањивања плата и отпуштања особља, ступа у штрајк, а Детроит тоне у хаос. Џоунс, издејствовавши ослобађање Бодикера и његове банде, снабде их тешким наоружањем и системом за праћење Робокапа, а затим их пошаље да униште Робокапа. Банда стиже у челичану, али их пресретну Робокап и Луисова. У коначном обрачуну Робокап прободе Бодикера кроз гркљан шиљком за компјутерски интерфејс инсталираним у шаци.

Робокап се врати у седиште ОЦП-а, уништивши ЕД-209 на улазним вратима Бодикеровим оружјем, јуришним топом Кобра. Суочава се са Џоунсом на састанку управног одбора, обелоданивши четврту директиву и свој снимак Џоунсовог признања. Џоунс зграби пиштољ и узме директора за таоца, планирајући да побегне хеликоптером. Директор саопшти Џоунсу да је отпуштен, учинивши четврту директиву ирелевантном и тиме омогућивши Робокапу да га упуца; Џоунс падне са облакодера и погине. Импресиониран и захвалан на спасавању живота, директор упита Робокапа како се зове; он одговори „Марфи” и насмеши се, што значи да је повратио свој осећај људскости.

Глумац Улога
Питер Велер Алекс Марфи / Робокап
Ненси Ален Ен Луис
Дан О'Херлихи директор ОЦП-а
Рони Кокс Дик Џоунс
Куртвуд Смит Кларенс Бодикер
Мигел Ферер Боб Мортон
Реј Вајз Леон Неш
Фелтон Пери Доналд Џонсон

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Film Nominations 1988”. British Academy of Film and Television Arts. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 9. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]