Секондилијано

Секондилијано
итал. *Secondigliano*
Секондилијано; итал. Secondigliano;
	Секондилијано
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Италија
Регија	Kампанија
Покрајина	Седма општина
Становништво
Становништво	‍
—	55.000
— густина	18.707,48 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	40° 50′ С; 14° 15′ И / 40.84° С; 14.25° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	2,94 km2
	Секондилијано Секондилијано на карти Италије
Поштански број	80144

Секондилијано је округ на северној периферији Напуља, део општине Напуљ, заједно са окрузима Миано и Сан Петро а Патерно.

Граница је округ Скампиа на северозападу, на западу са округом Миано, на југу са окрузима Сан Карло ал Арена и Сан Петро а Патерно, а на истоку са општинама Арзано и Казаваторе.

Историја[уреди | уреди извор]

Према неким историчарима њено име може потицати од римске породице Секондили или од свог географског положаја јер је близу брда Секондили.

У почетку на том месту постојало је село које је касније постало и независна општина од 17.03.1861. до 07.03.1926, а потом се спојила са општином Напуљ и бива формирана у изборну јединицу број 15 током фашизма 1926. године^[1].

Најстарија вест о овом селу је из 7. века, под царем Алексијем, који се данас слави у Напуљу, а који садржи закуп фонда смештеног у вили "Секондили". Током ере Карла Другог назива се "Секондилијум", а код цара Фредерика Другог се не налази међу бројем сеоских кућа у граду. Црква под називом "Козма e Дамиано" има предиван звоник, али није довршен.

Насеље има веома модерну урбану структуру са већином објеката изграђених у периоду ширења седамдесетих и осамдесетих година у двадесетом веку. Међутим, прва урбанизација четврти започета је 1950-их. Архитекта Пиеро Лугли такође је умешао у дизајн четврти.

Споменици и места од интереса[уреди | уреди извор]

Гробље Секондилијано
Црква "Санти Козма e Дамиано"
Црква "Сан Карло ал Понте"
Црква "Свети Антонио ди Падова а Карбонели"
Црква "Санта Марија дела Нативита"
Црква "Санта Марија дела Грације"
Палата "Бранциа"
Палата "Капацо-Висконти"
Палата "Карбонели"
Палата "Банка Пополаре ди Секондилијано"
Палата "Курс Секондилијано 209"
Палата "Курс Секондилијано 211"
Вила "Алфиеро"
Вила "Лофредо"
Вила "Каролина"
Вила "Кимино"
Парк "Сан Гатано Енрико"
Библиотека "Дорсо"
Омладински центар "Сандро Пертини"

Социјални проблеми[уреди | уреди извор]

У 2004. години Секондилијано постао је средиште сукоба нарко банди. Подручјем у ствари доминирају кланови у Секондилијано Савезу и Ди Лауро клан газде Пола Ди Лаура^[2] који је ухапшен у септембру 2005. Секондилијано је место једног од најважнијих максималних безбедносних затвора у Италији. Затвор се појавио у документарном филму "The Triplet" из 2012. године^[3].

Секондилијано је дом бројних друштвених асоцијација. Општински центар за социјалне услуге, на пример, обавља функције социјалног секретаријата, избор и додељивање пријемних структура, праћење и анализу проблема. Поред тога, на том подручју постоје бројна удружења и задруге које профитирају на унапређењу права грађанства кроз низ иницијатива, укључујући Ларекс са мисијом бављења територијалним преуређењем у циљу ширења. Култура у свим њеним облицима: од уметничке до законитости преко креативне, кулинарске, занатске и еколошке.

Инфраструктура и транспорт[уреди | уреди извор]

Главна осовина суседства је Курс Секондилијано која повезује пијацу Ђузепе Ди Виторио са провинцијом.

Град се такође служио између 1907. и 1960. године посебним терминалом такозваних трамваја Каподимонте .

Јавни превоз обезбеђује напуљска компанија за мобилност за градске везе и јавно превозно предузеће за приградске и међуградске везе.

Изградња три станице које припадају линији 1 напуљског метроа је планирана које ће повезивати Курс Секондилијано, пијацу Виторио^[4] и национални аеродром у Напуљу.

Трагедија Секодилијана била је врло добро упамћена, 23. јануара 1996.

Спорт[уреди | уреди извор]

У Секондилијану постоји неколико фудбалских игралишта која се користе за аматерске игре:

терен за фудбал и школу фудбала „Дечја оаза“ - општинска вила у суседству од 1990. године
игралиште "Гатано Сиреа"
игралиште "Фудбалски клуб"
игралиште „Маролина Сторниуло“ - изграђено 1969. године;
игралиште „Оторино Бараси“
игралиште "Маријано Келер" - где тренира истоимена школа фудбала;
игралиште "Нерео Роко" - један од најстаријих, основао га је 1978. године Бруно Мараско, тадашњи председник фудбалске школе
Теретана „Но Лимит АДС“ - водећа уметничка гимнастика.
Општински базен којим управља удружење

Поред тога има одличну кошаркашку традицију. Спортски центар Секондилијано игра у регионалној Серији Д, коју тренира тренер Антонио Кино. ККС игра у Палацину.

Белешке и референце[уреди | уреди извор]

^ „R.D.L. 3 giugno 1926, n. 1002 - Aggregazione al comune di Napoli dei comuni di Soccavo, Pianura, Chiaiano ed Uniti e Secondigliano - Wikisource”. it.wikisource.org. Приступљено 2020-05-20.
^ Langewiesche, William. „The Neapolitan Mob’s Most Dangerous Family”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20.
^ „The Triplet: Venice Review”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20.
^ „Пијаца Виторио”.

[1] „R.D.L. 3 giugno 1926, n. 1002 - Aggregazione al comune di Napoli dei comuni di Soccavo, Pianura, Chiaiano ed Uniti e Secondigliano - Wikisource”. it.wikisource.org. Приступљено 2020-05-20.

[2] Langewiesche, William. „The Neapolitan Mob’s Most Dangerous Family”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20.

[3] „The Triplet: Venice Review”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20.

[4] „Пијаца Виторио”.

[1]

[2]

[3]

[4]