Семовенти 75/18
| Семовенти 75/18 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Краљевина Италија
|
| Намена | јуришни топ |
| Произвођач | Фијат-Ансалдо |
| Почетак производње | 1941. |
| Број примерака | 412[1] |
| Брзина на путу | 32 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4.92 m |
| Ширина | 2.20 m |
| Висина | 2.37 m |
| Тежина | 14.4 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ од 75 mm |
| Оклоп | 25-30 mm |
| Мотор | Фијат дизел |
| Снага (КС) | 125 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 |
Самоходни топ 75/18 (итал. Semovente da 75/18) је италијански самоходни топ из Другог светског рата који је произвела фирма Фијат-Ансалдо.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Оригинална верзија самоходног топа 75/18 (60 возила) састојала се од шасије и мотора средњег тенка М 13/40, са новом оклопном кабином и хаубицом Л/18 калибра 75 mm. Главни топ имао је покретљивост од 18 степени налево и 20 надесно, уз елевацију од -12 до +22 степена. Ношено је 44 метка за хаубицу, мешавина експлозивних и противоклопних зрна. Један митраљез је ношен у возилу, за коришћење без постоља или као ПВО. И ово возило имало је премалу посаду: командир/нишанџија, пунилац/радио-оператер и возач. Каснија возила користила су шасију М 14/41 (162 возила) и М 15/42 (190 возила). Командна возила нису имала топ, али су имала опрему за осматрање, други радио и пар митраљеза од 8 mm (верзија М 13/40) или један од 13.2 mm (касније верзије) на десној страни трупа.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
