Томица Миљић

Томица Миљић
Томица Миљић
Лични подаци
Датум рођења	22. март 1948.
Место рођења	Лапово, ФНРЈ
Датум смрти	18. март 2000. (51 год.)
Место смрти	Београд, {СРЈ
Држављанство	Србија
Религија	Хришћанин
Музички рад
Инструменти	хармоника

Томица Миљић или Томислав Милић (22. март 1948 – 18. март 2000) био је српски и југословенски музичар. У професионалним круговима се сматра једним од најталентованијих композитора народних кола свих времена.

Биографија

Рођен је 22. марта 1948. године у Лапову. Његови родитељи потичу из Новог Села код Лапова. Почео је да свира на српској шесторедној дугметари. Како за ту врсту хармонике није постојала званична музичка школа прелази на клавирну. Упоредо са основном школом учио је и музичку школу. Касније се преселио из свог родног града на Карабурму у Београду, где је направио мали студио.

Прво професионално искуство стекао је у друштвима за културну уметност. Од 1965. године свира у ансамблима "Урошевић" и "Александрић". 1972. ствара сопствени ансамбл с којим је снимио многе композиције. Са Томицом је у то време свирао и његов велики пријатељ Слободан Боба Спасојевић, нећак чувеног хармоникаша Будимира Буце Јовановића. Био је првенствено посвећен оркестралном свирању и снимању многих народних песама и кола. По природи тих и ненаметљив, остао је у сенци познатих хармоникаша свог времена. Међутим, у професионалним круговима је био и остао познат као композитор који је својом инвентивношћу и оригиналним приступом извођењу далеко надмашио већину својих савременика. Објавио је више од 200 песама, кола и осталих композиција.

Познато је да је Драган Александрић своје чувено коло Враголанка нудио Томици Милићу, којег је сматрао најталентованијем хармоникашем и најбољим композитором народних кола. Милић га је са симпатијама одбио, учинивши му се да је коло превише једноставно. Током гостовања на ТВ Гранд у априлу 2021. године Драган Александрић је изјавио да је покојни Томица Миљић, са којим је свирао 20 година, најбољи хармоникаш свих времена који је свирао народну музику.^[1]

Преминуо је изненада 2000. године у Београду. Сахрањен је на гробљу Лешће.