Лапово

С Википедије, слободне енциклопедије
Лапово
Lapovo center.jpg
Главна улица у Лапову
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаЛапово
Становништво
 — 2011.Пад 7143
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 00″ СГШ; 21° 06′ 00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 21.1° ИГД / 44.183333; 21.1Координате: 44° 11′ 00″ СГШ; 21° 06′ 00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 21.1° ИГД / 44.183333; 21.1
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина96 м
Лапово на мапи Србије
Лапово
Лапово
Лапово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34220
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Лапово је градско насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 7143 становника (према попису из 2002. било је 7422 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошки налази на територији лаповског атара указују на постојање насеобина од најстаријих времена до српског средњовековног доба. На карти праисторијских налазишта у Централној Србији Лапово је означено као насеље бронзаног доба, док је у античко доба на овој територији егзистирало мало римско насеље на локалитету Шавац. У раном средњем веку, нешто северније од античке некрополе, основано је српско средњевековно насеље (потеси Кленовац и Самарна).

Према неким изворима, Лапово се први пут помиње 1476. године као село под именом Жабари или Жабарци у најстаријем сачуваном турском катастарском попису смедеревског санџака. Дато село било је смештено на делу Цариградског друма између села Баточина и Марковац тј. на данашњој територији општине Лапово и то у његовом Доњем крају.

Лапово се први пут помиње под именом Липова 1516. године у торским списима као село насељено сточарима.

Током аустријске окупације северне Србије, у првој половини 18. века, насеље Лапово налазило се на ушћу Лепенице у Велику Мораву, у потесу Кључ. Средином 18. века Лапово је унето у карту Хоминових наследника под именом Лупова, а 1788. године и у Шумекову карту под правим именом Лапово. По записима аустријског шпијуна Митесера са краја 18. века Лапово је имало 23 српске куће и један турски конак на друму. Средином 18. века становници насеља су се због поплава изместили из потеса Кључ у потес Каце, а потом у данашњи Доњи крај. Након оснивања Доњег краја, становништво из околине Миљковог манастира иселило се у Горњи крај, а спајањем Доњег и Горњег краја настало је садашње насеље.

Захваљујући повољном економско-географском и нарочито саобраћајном положају, Лапово се по ослобођењу од Турака врло брзо почело развијати. По жељи и молби становништва, Лапово је 17. марта 1896. године, као тада по житељству и броју пореских глава највеће село у целој краљевини и „лепа трговачка тачка“, Указом краља Александра Обреновића проглашено за варошицу, а у знак сећања на овај догађај, општина Лапово 17. март обележава као Дан општине.


Српску православну цркву у Лапову градили су мештани 1828. године. Прилог од 500 гроша дао је кнез Милош Обреновић.[1]

Током 1930-тих, Морава се тако померала да су Лаповчани остали без више од "хиљаду хектара" плодне земље.[2]

Просторни значај Лапова[уреди | уреди извор]

Лапово има веома повољан геостратегијски значај јер се налази на раскрсници ауто-пута Београд-Ниш и железничкој прузи Београд-Ниш-Атина, са железничким чвором у Лапову са веома важним садржајима. Захваљујући томе што се налази на тако важним комуникацијама Општина Лапово има изузетну перспективу за даљи развој.

– кроз Лапово пролази аутопут Е-75/ Коридор 10, државни пут II реда Р-214 („Цариградски пут“) и државни пут I реда М.1.11 који се прикључује на аутопут Е-75;

– постојање две прикључне петље на аутопут Е-75;

– Лапово је од Београда удаљено 106км, а од Ниша 129км;

– од Крагујевца је удаљено 31км и одговарајућим саобраћајницама је повезано са Западном Србијом и Црном Гором;

– представља важан железнички чвор са три железничке станице јер кроз насеље пролази међународна пруга Београд-Ниш и неелектрифицирана пруга Лапово-Крагујевац-Краљево;

– налази се у средишњем делу Велике Мораве.


Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лапово живи 5995 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,4 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Лапово је и великој административној реорганизацији и рационализацији управе 1960. године изгубило статус општине и постало месна заједница у оквиру општине Баточина, да би на седници Скупштине 18. децембра 1991. године захваљујући чврстој вољи и упорношћу мештана, варошица поново добила статус општине.


Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.169
1953. 7.569
1961. 8.112
1971. 8.307
1981. 8.837
1991. 8.655 7.840
2002. 7.422 8.259
2011. 7.143
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
6.945 97,23%
Роми
  
55 0,77%
Хрвати
  
7 0,09%
Црногорци
  
7 0,09%
Бугари
  
6 0,08%
Македонци
  
6 0,08%
Албанци
  
5 0,07%
Бошњаци
  
2 0,02%
Мађари
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,05%
регионална припадност
  
1 0,01%
неизјашњени
  
36 0,50%
непознато
  
66 0,92%
укупно: 7.143


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд ?
  2. ^ "Политика", 8. јул 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]