Улица краљице Наталије (Београд)
  Улица краљице Наталије
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град |
| Почетак | Зелени венац |
| Крај | Кнеза Милоша |
| Дужина | 800 m |
| Названа | краљица Наталија Обреновић |
| Стари називи | улица Народног фронта |
 | |
|
улица краљице Наталије
 
| |
Улица краљице Наталије је улица која се налази у Београду, у општини Стари град.
Траса[уреди | уреди извор]
Улица краљице Наталије почиње код Зеленог Венца, сече Балканску улицу, и у дужини од око 800 м пружа се скоро праволинијски до улице кнеза Милоша. Постоје још две улице краљице Наталије, у Калуђерици и Гроцкој.[1]
Назив улице[уреди | уреди извор]
Улица је добила име по Наталији Обреновић (Фиренца, 1859 — Париз, 1941) која је била кнегиња (1875—1882) и краљица Србије (1882 — 1888), супруга краља Милана Обреновића. За краља Милана се удала 1875. године и са њим је имала сина Александра и Сергеја, који је умро пет дана по рођењу. Умрла је 8. маја 1941. године у манастиру Сен Дени код Париза. Сахрањена на гробљу Ларди недалеко од Париза. Упркос несугласицама и свађама са краљем, народ је заволео и прихватио Наталију као своју краљицу. Звали су је “српском мајком“. Бринула је о рањеницима за време рата са Бугарском 1885. године, помагала је народу и искористила је свој утицај да поправи мишљење о Србима и Србији које је владало у Европи.[2][3]
Значајни објекти[уреди | уреди извор]
У улици се налазе:
- Електротехничка школа Никола Тесла (бр. 31)
- Гинеколошко акушерска клиника "Народни Фронт" (бр. 62)
- Институт друштвених наука (бр. 45)
- Институт за филозофију и друштвену теорију (бр. 45)
- Коперникус Хотел Праг (бр. 27)
- Математичка гимназија (бр. 37)
- Руски дом (бр. 33)
- Универзитет у Београду - Учитељски факултет (бр. 43)
као и неколико агенција, адвокатских канцеларија, угоститељских и услужних објеката, продавница, ординација.
Руски дом (Руски центар за науку и културу) се бави промоцијом руског језика и културе. Свечано отварање одржано је 9. априла 1933. године. У оквиру активности одржавају се изложбе, концерти, позоришне представе, презентације, уметнички сусрети, пројекције играних филмова, округли столови, конференције, курсеви руског језика и сл.[4]
Електротехничка школа „Никола Тесла“ је средња школа, основана 1947. године, намењена образовању електротехничких кадрова. Због своје архитектонске културне и историјске вредности, зграда Електротехничке школе "Никола Тесла" проглашена је 1964. год. за споменик културе заштићен законом, а 1992 год. и за културно добро.[5] Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт“ је куративно-превентивна установа која пружа здравствену заштиту у оквиру своје специјалности. Клиника је почела је са радом 1. марта 1955. године. Клиника пружа превентивне дијагностичке и терапијске здравствене услуге из области здравствене заштите, одговарајућих ужих специјалности из гинекологије и акушерства, педијатрије, трансфузије, медицинске биохемије и интерне медицине.[6]
Скупштина града Београда је 23. маја 1966. године објавила у Службеном листу града Београда Одлуку о оснивању Математичке гимназије. У школској 1966/67. години гимназија је била подстанар на другом спрату зграде у Улици Народног Фронта 37, Задужбини Ристе и Персе Миленковић, а наредне школске године Основна школа "Змај Јован Јовановић" се иселила и Математичкој гимназији је припала читава зграда.[7]
Камен темељац нове зграде Женске учитељске школе, у којој је данас смештен Учитељски факултет, положен је 1933. године. Скупштина Републике Србије, 1. јула 1993. године, усваја Закон о учитељским факултетима у Републици Србији, те на тај начин Учитељски факултет у Београду исте године, 30. септембра, почиње са својим радом.
Градски превоз[уреди | уреди извор]
Улицом краљице Наталије пролазе возила јавног превоза на линијама 52 (Зелени венац — Церак Виногради), 53 (Зелени венац — Видиковац), 56 (Зелени венац — Петлово брдо) и 56Л (Зелени венац — Чукаричка падина).[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Kraljice Natalije, Beograd”. planplus.rs. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ Minić, Petar. „Natalija Obrenović: Prva srpska kraljica posle Kosova”. 011info.com. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ Бојанић, Ђорђе. „Краљица Наталија: Најтужнија европска краљица”. srpskaistorija.com. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ „Историјски преглед”. ruskidom.rs. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ „ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА ЕТШ "НИКОЛА ТЕСЛА"”. teslabg.edu.rs. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ „Osnivanje i razvoj”. gakfront.org. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ „Историјат математичке гимназије”. mg.edu.rs. Приступљено 2. 12. 2021.
- ^ „ДНЕВНЕ ЛИНИЈЕ”. gsp.rs. Приступљено 2. 12. 2021.