Математичка гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Математичка гимназија
Matematička gimnazija u Beogradu.JPG
Математичка гимназија
Тип државна
Локација Краљице Наталије 37
Београд
Држава Србија
Веб-сајт www.mg.edu.rs

Математичка гимназија у Београду, основана 1966, је у региону јединствена гимназија специјализована за рад са ученицима талентованим за математику, програмирање и физику. Почевши од 2004/05, у Гимназији раде и огледна одељења два завршна разреда основне школе.

Настава у Математичкој гимназији се одвија у малим одељењима, половину предавача стручних предмета чине универзитетски наставници, а до сада (2005) је око 250 некадашњих ученика стекло звање доктора наука. Математичка гимназија има статус школе од посебног националног значаја, и чланица је Европског савета за високе способности.

Историјат[уреди]

Идеју о Математичкој гимназији покренула је шездесетих година група математичара, физичара и педагога, а носилац идеје и реализације пројекта био је академик Војин Дајовић, професор тадашњег Природно-математичког факултета. Основни узор била је специјализована школа коју је недавно у Москви био покренуо један од највећих светских математичара двадесетог века, Андреј Николајевич Колмогоров, под покровитељством Московског државног универзитета Ломоносов (школа се данас зове СУНЦ МГУ „Колмогоров"). Овакав предлог је изазвао велике контроверзе, оптужбе о елитизму и слично, својствено тадашњем социјалистичком систему. Скупштина града Београда је одлуку о отварању Математичке гимназије коначно донела 17. маја 1966. године, „да окупља и образује у посебним условима младе таленте у области математике и природних наука“. Гимназија је рад започела као трогодишња средња школа, тек 19. септембра, јер се првих 56 ученика за три одељења другог разреда накупило тек после три конкурса. Наредне школске године уписана су четири одељења са 80 ученика, и школа се уселила у своју садашњу зграду. Школа се налази у згради која је задужбина Персе и Ристе Миленковић, саграђена 1929. по пројекту Владимира Поповића.

Почеци[уреди]

Вршиоци дужности директора у прве четири године били су мр Ранко Радовановић из Просветно-педагошког завода, па др Душан Аднађевић са Природно-математичког факултета; а 1970. године за директора је изабран мр Милан Распоповић, професор физике и један од оснивача. Распоповић је на функцији директора остао 31 годину. Први наставни план био је јединствен за све ученике, са трећином фонда часова за математичке дисциплине, 4 часа за физику, и осталим предметима заступљеним као у гимназији природно-математичког смера. Године 1969. уводе се општи и програмерски смер. Школа се лепо развија, и 1974. године њени ученици освајају две златне медаље на Међународној математичкој олимпијади, успех који никада није поновљен на подручју бивше Југославије. 1975. године школа је почела и са уписом првог разреда.

Усмерено образовање[уреди]

Најтежи удар Математичкој гимназији нанет је 1977. године, када је уклопљена у оквир реформисаног система средњег усмереног образовања (упамћеног под именом "шуварица", по свом идеологу Стипи Шувару), који је својим „заједничким основама“, до апсурда уситњеном класификацијом занимања „квалификованих радника“, и де факто укидањем гимназија оставио тешке и поразне последице на школство СФРЈ које нису уклоњене ни годинама након његовог укидања. Многе специфичности Математичке гимназије су укниуте, уместо 16 уведено је 25 одељења, са 34 уместо 20 ученика у сваком, прогами су измењени, а Гимназија следствено променама добија име Образовно-васпитна радна организација математичко-техничке струке „Вељко Влаховић", на предлог тадашњег партијског секретара Милана Распоповићa.

Математичка гимназија (тада дакле "ОВРО МТС", популарно „Вељко") борила се против ових промена колико је било могуће. Задржан је пријемни испит, сарадња са универзитетом и другим научним установама, посебне методе рада и талентован и мотивисан наставнички кадар. У дворишту школе стајала је биста Вељка Влаховића, али табла на згради са именом Математичке гимназије и поред великог притиска ни један дан није била уклоњена. Па ипак већ и летимичан поглед на резултате са тадашњих међународних такмичења јасно показује како поразан су укупан ефекат реформе донеле.

Поновно оживљавање[уреди]

Изворни концепт Математичке гимназије оживљен је 1988. године, а у јануару 1989. године Просветни савет СР Србије одобрио је програм „експерименталне“ специјализоване Математичке гимназије у Београду, са општим и програмерским смером. Програм је реализован кроз два „огледна“, а потом и сва одељења (са јединственим смером, како је и данас), и успешно окончан 1995. године, када је школа одлуком Министарства добила и званичан статус школе за талентоване ученике у области математике и природних наука, и школе од посебног националог значаја.

За време санкција Уједињених нација против тадашње СР Југославије 1993. и 1994. године, ученици Математичке гимназије нису учествовали на међународним такмичењима. Школа је у овом периоду разменила две посете са већ поменутом школом Колмогоров у оквиру које је по двадесетак ученика путовало у Москву (и обрнуто) где су се такмичили у математици, физици и информатици; наставници су разменили искуства, ученици куповали литературу, а најважније, одржан је известан привид нормалности, и ниво такмичарских активности у школи. Према пројекту школског психолога мр Бранке Драшковић 1994. године, почело се са менторским радом, школа је примљена у Европски савет високих способности, а почело се и са темељном реновацијом зграде.

НАТО бомбардовање[уреди]

30. маја 1999. године (на св. Тројицу, крсну славу града), Сања Миленковић, петнаестогодишња, изванредна ученица другог разреда Математичке гимназије, погинула је када су авиони НАТО пакта (два пута заредом) бомбардовали мост код њеног родног Варварина.[1] Био је то без сумње најтрагичнији догађај у новијој историји Гимназије, који је целу школу дубоко потресао. НАТО је инцидент (варварински мост био је „секундарна мета“, и гађан је јер „примарна мета“ није била доступна; погинуло је 10 цивила, а штета нанета српској војсци и полицији била је равна нули) потпуно игнорисао и дао стерилно саопштење, режим Слободана Милошевића га је искористио у своје, а Српски покрет обнове (чији је Сањин отац Зоран функционер, и сада председник Општине Варварин) у своје пропагандне сврхе. Тужба коју је Зоран Миленковић са групом оштећених поднео пред немачким судом уз помоћ тамошњих адвоката и невладиних организација, одбачена је у другој инстанци од немачког врховног суда са образложењем да немачки закон не предвиђа приватне тужбе страних држављана за обештећење него да се такви случајеви регулишу међудржавним споразумима односно тужбама и да немачки војници нису директно учествовали у бомбардовању[2] У спомен на Сању, Министарство спољних послова СРЈ је основало Фонд Сања Миленковић који је, делом уз помоћ прилога из српске дијаспоре, стипендирао одређен број најталентованијих ученика. Непосредно после бомбардовања, ученици Математичке гимназије донели су златну медаљу и са математичке и са физичке олимпијаде.

Руководство школе[уреди]

Професор Милан Распоповић водио је Математичку гимназију кроз неколико веома тешких периода, користећи притом сав свој лични утицај и везе међу новинарима, привредницима, па и политичарима, како би јој упркос великим притисцима и тешкоћама одржао посебан идентитет и углед, намирио основне текуће трошкове, задржао талентоване наставнике, финансирао изузетно скупа путовања ученика на такмичења и конференције, и створио одговарајућу свест о школи у јавности. Распоповић је био члан СKJ a касније ЈУЛ-а, противио се синдикалном организовању и штрајковима, посебно у време политичких превирања, али ниједан професор није отпуштен због својих ставова или акција, наставничке плате иако испод достојанства биле су конзистентно више него у осталим гимназијама, а и новац за свако такмичење би се увек нашао, некада и два дана или два сата пред полазак, али ипак увек, скупљен обијањем прагова тада успешних привредника и функционера.

Након смене власти у Србији 5. октобра 2000. године, када су дотадашњи директори у београдским школама редом смењени, Наставничко веће Математичке гимназије захтевало је да професор Распоповић настави да редовно врши функцију директора, до свог планираног пензионисања у септембру 2001. Тада је за новог директора јавним гласањем изабран др Љубомир Протић, ванредни професор Математичког факултета у Београду. Други кандидат био је мр Војислав Андрић, дугогодишњи директор Ваљевске гимназије који је тамо покренуо изузетно успешно математичко одељење, председник комисија за такмичења младих математичара, и тада високи функционер Нове Демократије и савезни министар за спорт и омладину.

Од пролећа 2004. године, након именовања проф. Протића за помоћника министра просвете у Влади Србије, за вршиоца дужности директора Математичке гимназије изабран је на предлог Наставничког већа др Владимир Драговић, научни саветник Математичког института САНУ, некада ученик МГ, и са 23 године најмлађи доктор математике. Успостављена је и сарадња са чувеном школом „Фазекаш Михаљ“ из Будимпеште. Данашњи директор гимназије је мр Срђан Огњановић.

Значајни догађаји у историји школе[уреди]

У Математичкој гимназији чинодејствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Павле на прославама св. Саве 2002. и 2005. године. Председник Владе др Зоран Ђинђић посетио је са министром школу 22. јануара 2002. године и школи поклонио потпуно нов рачунарски кабинет, а освајачима медаља на међународним такмичењима IBM преносне рачунаре, и замолио их једино да размотре могућност да остану у земљи. Прославе тридесет и четрдесет година рада школе су одржане у Народном позоришту у Београду, а високи покровитељ прославе четрдесетогодишњице 2006. је био председник Владе др Војислав Коштуница.

Одлике и успеси[уреди]

Математичка гимназија је претходних година уписивала сваке године по четири редовна и једно суфинансирајуће одељење првог разреда, са по тек 20 ученика у сваком, међутим, од школске 2007/08. године, сва су одељења равноправна (тј. не постоји суфинансирајуће одељење). Критеријуми за упис су посебан пријемни испит, који се организује 1-2 недеље пре редовног уписног рока за остале средње школе (како би они који се не упишу могли да конкуришу у редовним школама), затим успех на математичким такмичењима у последња три разреда основне школе, и општи успех у основној школи. Почевши од 2004/05. школске године, школа уписује и два одељења седмог разреда, а настава се изводила на експерименталној бази до 2014. године када је добијена званична дозвола.[3] Гимназија организује и школу младих математичара, те припреме за полагање пријемних испита за средње школе и факултете. Данас у Србији неколико гимназија има издвојена одељења која раде по програму Математичке гимназије, а своју Математичку гимназију добила је и Подгорица.

Од укупно 30 часова недељно (у средњошколским одељењима), типично је 8 часова математике, 3-4 часа физике и 3-4 часа рачунарства, уз додатних 60 часова годишње блок-наставе програмирања. Цена компромиса је учење само једног страног језика (други је један од факултативних предмета). Из стручних предмета организује се и менторска настава у групама од 4-5 ученика.

Од самог почетка Математичка гимназија има развијену сарадњу са Универзитетом у Београду, Математичким институтом САНУ и Институтом за физику, тако да у редовној настави стручних предмета раде и универзитетски професори и научни сарадници, па и неколико академика, укупно 18 доктора наука и 14 магистара, а још њих је ангажовано у додатним облицима наставе. Додатну наставу и припреме за такмичења током целе године изводе и студенти математике и физике, ранији олимпијци из Гимназије, који затим често касније у каријери паралелно са својим научним радом настављају да изводе и редовну наставу. Тако је Математичка гимназија постала својеврстан generis sui, а највећи број данас активних математичара у Србији потиче из ове школе. Кроз школу је прошло око 7500 ученика, од којих је око 250 докторирало, а 400 магистрирало.

Ученици Математичке гимназије су веома заступљени на свим домаћим такмичењима из математике, физике и информатике. МГ је дала више чланова олимпијских репрезентација од свих осталих школа из свих република бивше Југославије заједно. Освојено је укупно преко 300 медаља, међу којима и 6 златних са светских олимпијада (види преглед на званичној страни Гимназије).

Највећи број ученика из унутрашњости живи у оближњем Дому ученика „Јелица Миловановић“, а велики број ученика примају стипендије Министарства просвете и спорта и Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка. Највећи број матураната традиционално се опредељује за електротехнички и остале техничке факултете, а затим и математику и физику.

Математичка гимназија је добитник Доситејеве награде, републичке награде Вук Караџић и награде „Свети Сава“.

После Математичке гимназије њени ученици школовање настављају и на иностраним универзитетима. Тако је 2010. године њих шест уписало Универзитет у Кембриџу.[4] У фебруару 2013. године у Кембриџу на Тринити колеџу је било 17 студената из Србије, бивших ученика Математичке гимназије.[5]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]