Хотел Империјал (Беч)

С Википедије, слободне енциклопедије
Хотел Империјал
Информације
Статус 5 звездица Пет звездица [1]
Саграђена 1873
Компаније
Архитекта Арнолд Зенети
Конструктор Хајнрих Адам
Власник Мухамед Ал Хабтор[2]
Управљање Мериот
Адреса Кернтнер ринг 16
Беч, Аустрија
Веб-сајт www.imperialvienna.com

Хотел Империјал је луксузни хотел са пет звездица у Бечу. Налази се на бечком рингу (Ringstraße) на адреси Кернтнер Ринг 16, у Првом бечком округу.

Опис[уреди | уреди извор]

Фасада хотела Империјал је у италијанском неоренесансном стилу. На врху зграде налази се камена балустрада која уоквирује хералдичке животиње са грба Виртемберга. Главни улазни портал садржи четири статуе које су такође симболичне. Првобитни портал је био довољно широк за кочију са два коња.

Унутрашњи намештај хотела истиче бечку елеганцију деветнаестог века са китњастим мермером, ручно изрезбареним статуама и масивним кристалним лустерима. У предворју, Краљевско степениште води до апартмана и соба које су такође осветљене величанственим лустерима који висе са високих плафона од штукатуре. Са приватних балкона хотела пружа се поглед на центар Беча.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Палата Виртемберг, снимљена у 19. веку

Зграду је пројектовао архитекта Арнолд Зенети и изграђена је под управом Хајнриха Адама 1863. Првобитно је била планирана као градска палата (Stadtpalais) и резиденција војводе Филипа од Виртемберга (1838–1917) и његове супруге Марије Терезије (1845–1927), рођене надвојвоткиње Аустрије; првобитно име је било Виртемберг палата (Palais Württemberg).[3] Међутим, војводски пар није дуго уживао у свом новом дому. Након што су се тамо преселили 1866. године, продали су га пет година касније.

За Светску изложбу у Бечу 1873. године, палата је претворена у хотел. Године 1928. дограђена су два спрата, али је оригинална архитектура и даље присутна и саставни је део луксузне атмосфере.

Током година, Хотел Империјал је имао бројне познате госте, укључујући краљицу Елизабету Другу и Чарлија Чаплина. Достојанственици и краљевске породице из целог света одседали су у Империјалу. Адолф Хитлер, који је радио у хотелу као надничар током свог младалачког скитничарења по Бечу, вратио се након Аншлуса 1938. као почасни гост, и имао је стални апартман.[4] Бенито Мусолини је одсео у хотелу током Другог светског рата са знатно мање помпе.[5]

Империјал је купила италијанска компанија Гранди Алберги (Compagnia Italiana Grandi Alberghi) након што је швајцарски принц Карим Ага Кхан купио ову компанију 1985. и почео да шири своје присуство са Италије на Шпанију и Аустрију. Године 1994. компанија Старвуд је купила компанију Гранди Алберги и након аквизиције ове компаније од стране Мериот корпорације, Хотел Импријал је ушао у групу Лагжри Конекшн (The Luxury Collection), групу историјских и угледних хотела који имају сличну величину као Империјал.

Пре рата, Империјал је делом био у власништву Семјуела Шалингера, који је био приморан да га прода 1938. због нацистичког прогона Јевреја. Шалингер је умро 1942. у концентрационом логору Терезијенштат код Прага.[6] Симон Визентал, аустријски Јевреј који је преживео нацистичке логоре смрти и који је свој живот посветио документовању злочина Холокауста, прославио је свој 90. рођендан у хотелу Империјал 1998. уз кошер вечеру. „Видите, чак се и лустери тресу“, рекао је Визентал на вечери. „Хитлер је отишао. Нациста више нема. Али ми смо још увек овде, певамо и играмо.”[7]

Империјал Торта[уреди | уреди извор]

Империјал торта на тањиру

Специјалитет хотела је Империјал торта, позната и као Царска торта. Ова торта се прави од марципана и чоколаде. Заснована је на рецепту за који се каже да га је направио кувар шегрт када је цар Франц Јозеф отворио хотел 1873.[8] Торта се пакује у обичној кутији од боровине или у картонској кутији (за пошиљке), од којих свака садржи једну торту или групу малих торти.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Five star hotels in Vienna, Austria”. visitingvienna.com. Приступљено 2020-12-18. 
  2. ^ „Starwood closes sale of Vienna's Hotel Imperial”. hotelmanagement.net. Приступљено 2020-12-18. 
  3. ^ а б „Hotel history”. Marriott International. 
  4. ^ Spivak, Rhonda (14. 10. 2014). „Editor's Report from the Imperial Hotel-Where Hitler Stayed When In Vienna After the Anschluss”. Winnipeg Jewish Review. 
  5. ^ Jr, R. W. Apple (1983-09-18). „CORRESPONDENT'S CHOICE; VIENNA'S GRAND HOTEL FOR MUSIC LOVERS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-09-22. 
  6. ^ Erlanger, Steven (7. 3. 2002). „Vienna Skewered as a Nazi-Era Pillager of Its Jews”. The New York Times. NYTimes.com. Приступљено 2013-08-29. 
  7. ^ „Simon Wiesenthal's Gravestone Unveiling” (Саопштење). Simon Wiesenthal Center. 23. 2. 2006. Архивирано из оригинала 25. 2. 2014. г. Приступљено 2013-08-29. 
  8. ^ History of the Imperial Torte

Спољашње везе[уреди | уреди извор]