Симон Визентал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Симон Визентал
Simon Wiesenthal (1982).jpg
Симон Визентал
Датум рођења(1908-12-31)31. децембар 1908.
Место рођењаБучач
 Аустроугарска, сада Украјина
Датум смрти20. септембар 2005.(2005-09-20) (96 год.)
Место смртиБеч
 Аустрија
Веб-сајтwww.wiesenthal.com

Симон Визентал (нем. Simon Wiesenthal; рођен 31. децембра, 1908. у месту Бучач Аустроугарска, на територији која је данас део Украјине; преминуо 20. септембра, 2005, у Бечу) највише је познат по прикупљању информација о нацистичким ратним злочинима како би им се судило.

Сам Визентал је преживео Холокауст: Био је интерниран у више концентрационих логора, али га је ослободила америчка војска 1945. Године 1977. је основао Центар Симон Визентал, меморијални центар о холокаусту, као и документациони центар посвећен проналажењу нацистичких ратних злочинаца.

Он и његов Јеврејски документациони центар, смештен у Бечу су били заслужни за хватање и осуђивање главног организатора Endlösung-а, Адолфа Ајхмана. Симон Визентал је такође помогао у проналажењу официра Гестапоа, који је одговоран за хапшење Ане Франк: његово признање је помогло да се оповргну тврдње да је дневник Ане Франк фалсификат.

1970-их се умешао у аустријску политику, када је истакао да су неколико министара у новоформираној социјалистичкој влади Бруна Крајског били нацисти за време аустријског учешћа у Трећем рајху. Крајски, такође Јеврејин, оптужио је Симона Визентала да је Nestbeschmutzer (онај ко прља сопствено гнездо).

У априлу 2003, Визентал је објавио да иде у пензију, изјављујући да је пронашао масовне убице за којима је трагао: „Све сам их надживео. Ако је неки и преостао, данас би били сувише стари и слаби за суђење. Мој посао је завршен." Према Визенталу, једини живи аустријски ратни злочинац је Алојз Брунер, Ајхманова десна рука. За њега се верује да се крије у Сирији.

Фебруара 2004. Уједињено Краљевство је одлучила да Симону Визенталу додели почасну титулу витеза, као признање за „животну службу човечности“. Ова титула је такође одала признање раду Центра Симон Визентал.

Лик Јакова Либермана у роману „Момци из Бразила" Ире Левин је рађен по Визенталу, а он се појављује као споредни лик и у делу Фредерика Форсајта, „Досије Одеса", где пружа информације немачком новинару, који покушава да уђе у траг нацистичком ратном злочинцу.

Написао је неколико књига, између осталих „Убице ипак живе“ и „Правда, не освета“.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]