Црква Светог Спиридона у Трсту

Црква Светог Спиридона у Трсту
Црква Светог Спиридона у Трсту
Tempio serbo-ortodosso della Santissima Trinità e di San Spiridione
	Црква Светог Спиридона Чудотворца
Основне информације
Локација	Трст
Координате	45° 39′ 5″ N 13° 46′ 24″ E / 45.65139° С; 13.77333° И
Тип	Црква
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија аустријско-швајцарска
Ниво значаја	Споменик културе
Држава	Италија
Посвећење	Свети Спиридон; Света Тројица
Архитектонски опис
Стил архитектуре	Византијска архитектура
Оснивање	Стара 1751, а нова 1869. године

Црква Светог Спиридона Чудотворца (итал. Tempio serbo-ortodosso della Santissima Trinità e di San Spiridione) је српска православна црква у самом центру Трста, на тргу Понте Росо. Она свједочи о историјском значају српске колоније у овом граду. Црква Светог Спиридона Чудотворца у Трсту, налази се на Каналу Гранде. Посвећена је Светом Спиридону и Светој Тројици. Изградња је почела 1861. на месту старог првобитног храма. Архитекта је био Карл Мачакини, чији је рад на овој цркви инспирисан византијском традицијом. На северној фасади, окренутој ка каналу Гранде налази се мозаик Арханђела Михајла, а изнад њега два мозаика Светог Атанасија и Светог Григорија Назијанзина.^[1] Заштићена је као споменик културе у Италији.

Историја цркве

Срби су почели да граде цркву 1751. године, заједно са Грцима. Посвећена је Светом Спиридону Чудотворцу. Како су на том простору некада биле солане, црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу (по коме је касније названа српска школа у Трсту)^[2], звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је 1858, расписан конкурс и усвојен је пројекат италијанског архитекте из Милана. Већ 1861, срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до 1869. године. За подизање богомоље високе 40 метара је утрошено 500.000 форинти. Градитељ те велелепне цркве био је милански архитекта, Карло Мачијакини.^[3] Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са Бриона и из Вероне. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из Милана.^[4]

Манојло Грбић у првој књизи "Карловачког владичанства" детаљно описује тридесетчетворогодишњи сукоб Срба и Грка око првог храма св. Спиридона, којег су заједно изградили. Чим је изграђен Грци су наметали своју вољу на штету Срба и одбијали су сваку равноправност, коју су Срби тражили. Спор је решен тако да су Грци добили дозволу да си саграде нову цркву св. Николе, а Србима је сасвим припала ова црква. Најзаслужнији Србин за изградњу ове цркве био је имућни трговац и председник црквене општине, Ристо Шкуљевић^[5], а један од заслужнијих Срба за изградњу старе цркве, био је и Јован Куртовић.

О цркви

Црква Светог Спиридона освећена је 1869, а завршена 1885. године. У основи храма уписани је грчки крст (38 × 31 × 40 m) и може да прими 1600 верника. Између четири звоника надвија се највећа купола, а са стране су још три мање полукуполе.

Спољашност храма има префињене украсе и то: на главној фасади мозаик Св. Спиридона изнад којег се уздижу скулптуре светитеља са цветним декорима вајара Емилија Бизија. На највишем делу тимпанона са обе стране трифора је мозаик који приказује Јеванђелисте, а изнад њега медаљон са свевишњим Господом. На јужној страни истиче се мозаик Богородице са Христом младенцем, а изнад њега мозаици Св. Василија Великог и Св. Јована Златоустог. Орнаменти у бојама су дело уметника Антонија Каремија. Живопис је урадио сликар Ђузепе Беретини, док је мозаике урадила компанија из Мурана, према цртежима Беринија, Бизија и Помпеа Беретинина. Кров храма је од олова.

Храм је са свих страна ограђен. У прошлости у порти цркве су сахрањивани мртви, а данас Српска црквена општина има гробље у делу града који се зове Света Ана.^[1]

Унутрашњост цркве

Унутрашњост храма плени величанственошћу византијске уметности са боројним украсима на златној позадини.

На централној куполи приказан је Христос Пантократор на звезданом небу. На пандантифима испод куполе могу се видети симболи Јеванђелиста.Из централног дела храм се шири на четири стране формирајући крст. На крацима су богато украшене полукуполе.

На олтарској апсиди насликан је Христос на престолу окружен апостолима и на украсном венцу налазе се два анђела. На северној полукуполи приказан је Св. Спиридон на Никејском сабору, а на јужној Успењње Пресвете Богородице. Изнад главних улазних врата приказан је саркофаг Св. Спиридона, док су изнад бочних врата Св. Илија и Св. Јован Крститељ. На зидовима храма између бифора представљени су светитељи православне цркве.^[1]

Иконостас

Иконостас представља границу између видљивог и нљевидљивог света. Иконе и богослужбени предмети служе тајни свете Литургије у којој иконе имају најважнију улогу, сазидан је од чврстог материјала и подељен на три дела. На највишем делу приказано је Распеће Христово са леве стране Васкрсење, а са десне Крштење Христово. На средњем делу су иконе Св.Симеона Мироточивог, Св.Саве и Св. Стефана Првовенчаног и Св.Цара Уроша, док се на најн ижем делу налазе иконе Св.Спиридона, Богородице са Христом младенцем, Исуса Христа и Благовести. Сребрни окови на иконама израђени су у Москви између 1846. И 1850.

На царским дверима приказане су Благовести.^[1]

Олтар

Олтар се налази иза иконостаса. Изнад Часне трпезе приказано је Распеће на мермеру украшено сребром и драгим камењем са Пресв етом Богородицом, Св Јованом Богословом и Св. Спиридоном. Предња страна Часне трпезе украшена је репродукцијом Да Винчијеве Тајне вечере у бронзаном барељефу.^[1]

Лађа храма

У лађи храма налази се осма великих свећњака. Четири су дар Јована Куртовића (1763) а четири са симболима Јеванђелиста, анђела и ликом Св. Спиридона дар су Риста Шкуљевића (1899). Велики Војвода Павле Романов, касниоје руски цар Павле Први, поклонио је приликом посете 1782. Општини сребрно кандило. Сачуван је и полијелеј из претходног храма.^[1]

Галерија

Трансепт
Архангел Михаило, мозаик.
Детаљ мозаика.
Карло Макиачини: Прочеље.
Карло Макиачини: Један од четири звоника.
Опус сектиле на фасади цркве.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Црква Светог Спиридона Чудотворца у Трсту (туристички проспект). Српска православна црквена Општина Светог Спиридона у Трсту.
^ Рупић, Миливоје. Јован Куртовић, један од добротвора цркве Светог Спиридона у Трсту.
^ "Нова искра", Београд 1898.
^ Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године
^ Цетињски вјесник, бр. 2, укуцати бр. стр. 7. Цетиње. 1909. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 15. 3. 2016.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Црква Светог Спиридона Чудотворца у Трсту (туристички проспект). Српска православна црквена Општина Светог Спиридона у Трсту.

[2] Рупић, Миливоје. Јован Куртовић, један од добротвора цркве Светог Спиридона у Трсту.

[3] "Нова искра", Београд 1898.

[4] Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године

[5] Цетињски вјесник, бр. 2, укуцати бр. стр. 7. Цетиње. 1909. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 15. 3. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]