Пређи на садржај

Чево

Координате: 42° 32′ 28″ С; 18° 55′ 02″ И / 42.541° С; 18.917166° И / 42.541; 18.917166
С Википедије, слободне енциклопедије
Чево
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ПријестоницаЦетиње
Становништво
 — 2011.62
Географске карактеристике
Координате42° 32′ 28″ С; 18° 55′ 02″ И / 42.541° С; 18.917166° И / 42.541; 18.917166
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Чево на карти Црне Горе
Чево
Чево
Чево на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број041
Регистарска ознакаCT

Чево је насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 62 становника (према попису из 1991. било је 95 становника). Са Чева су: краљица Милена Петровић Његош, сердар Јанко Вукотић, војвода Драшко Поповић и други. Чево је опевано у Горском вијенцу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Чево припада племену Озринићи у Катунској нахији. Према легенди, племе је добило назив по Озрихни (Озру) чији се син Неноје Озринић помиње у которском архиву 3. јуна 1335 године. Озринићи су територијално највеће црногорско племе Катунске нахије. Због своје улоге пограничног племена и сталних борби с Турцима стекло је највећи углед у Црној Гори, о чему сведочи и чињеница да је једино племе које Његош прославио посвећеним стиховима ("Чево равно, гнијездо јуначко") у свом дјелу "Горски вијенац" у којем је највећи број кључних ликова управо из овог племена Војвода Драшко Поповић, Сердар Вукота, Кнез Јанко, Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Вукота Мрваљевић и бан Милоњић. Од најпознатијих Чевљана су и Ђукан Бурић, гувернадур Вукадин Вукотић, сердар Вукале Вукотић, Туро Гаврилов Гардашевић, браћа Раде и Вукота Балетићи, Симо Милутинов Кођошија, војвода Пеко Павловић Николић, војвода Петар Вукотић, барјактар Рашо Спасојевић Вујовић и други.

Вековима уназад Озринићи су се расељавали у друге области (други делови данашње Црне Горе, Херцеговина, Србија).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Чево живи 59 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,0 година (45,5 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 424
1953. 444
1961. 378
1971. 271
1981. 133
1991. 95 95
2003. 62 62
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
58 93,54%
непознато
  
4 6,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]