Општине Црне Горе

Административна подела Црне Горе 2014. године

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

• Главни град Подгорица
  • Градска општина Голубовци
  • Градска општина Тузи
• Пријестоница Цетиње
• Општина Андријевица
• Општина Бар
• Општина Беране
• Општина Бијело Поље
• Општина Будва
• Општина Гусиње
• Општина Даниловград
• Општина Жабљак
• Општина Колашин
• Општина Котор
• Општина Мојковац
• Општина Никшић
• Општина Петњица
• Општина Плав
• Општина Плужине
• Општина Пљевља
• Општина Рожаје
• Општина Тиват
• Општина Улцињ
• Општина Херцег Нови
• Општина Шавник

Хронологија

Општине и срезови у Црној Гори 1952—1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова.

Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

Општине и срезови у Црној Гори 1955—1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

Општине у Црној Гори 1957—1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

Статистика (2011)

#	Грб	Општина	Сједиште	Површина		Становништво		Густина		Етничка већина	Језичка већина	Вјерска већина
				км²	#	укупно	#	по км²	#
1		Општина Андријевица	Андријевица	283		5,071		20		Срби (61,86 %)	српски (76,97 %)	православље
2		Општина Бар	Бар	598		42,048		67		Црногорци (46,50 %)	црногорски (43,32 %)	православље
3		Општина Беране (са Општином Петњица)	Беране	717		33,970		49		Срби (42,96 %)	српски (54,83 %)	православље
4		Општина Бијело Поље	Бијело Поље	924		46,051		54		Срби (35,96 %)	српски (44,99 %)	православље
5		Општина Будва	Будва	122		19,218		130		Црногорци (48,19 %)	српски (51,90 %)	православље
6		Пријестоница Цетиње	Цетиње	899		16,657		21		Црногорци (90,54 %)	црногорски (82,83 %)	православље
7		Општина Даниловград	Даниловград	501		18,472		33		Црногорци (64,19 %)	српски (46,21 %)	православље
8		Општина Херцег Нови	Херцег Нови	235		30,864		141		Срби (48,89 %)	српски (61,52 %)	православље
9		Општина Колашин	Колашин	897		8,380		11		Црногорци (57,42 %)	српски (58,25 %)	православље
10		Општина Котор	Котор	335		22,601		68		Црногорци (48,88 %)	српски (42,37 %)	православље
11		Општина Мојковац	Мојковац	367		8,622		27		Црногорци (59,12 %)	српски (55,43 %)	православље
12		Општина Никшић	Никшић	2,065		72,443		36		Црногорци (63,70 %)	црногорски (43,75 %)	православље
13		Општина Плав (са Општином Гусиње)	Плав	486		13,108		28		Бошњаци (51,90 %)	бошњачки (44,31 %)	ислам
14		Општина Плужине	Плужине	854		3,246		5		Срби (65,65 %)	српски (80,50 %)	православље
15		Општина Пљевља	Пљевља	1,346		30,786		27		Срби (57,07 %)	српски (67,52 %)	православље
16		Главни град Подгорица	Подгорица	1,399		185,937		121		Црногорци (57,35 %)	црногорски (42,40 %)	православље
17		Општина Рожаје	Рожаје	432		22,964		53		Бошњаци (83,91 %)	бошњачки (70,20 %)	ислам
18		Општина Шавник	Шавник	553		2,070		5		Црногорци (53,82 %)	српски (57,92 %)	православље
19		Општина Тиват	Тиват	46		14,031		296		Црногорци (33,25 %)	српски (39,15 %)	православље
20		Општина Улцињ	Улцињ	255		19,921		80		Албанци (70,66 %)	албански (72,04 %)	ислам
21		Општина Жабљак	Жабљак	445		3,569		9		Црногорци (50,43 %))	српски (61,00 %)	православље

Карта

Карта општина Црне Горе 2014. године

Главни град
Подгорица

Цетиње

Даниловград

Тиват

Котор

Херцег
Нови

Будва

Никшић

Колашин

Мојковац

Шавник

Жабљак

Пљевља

Плужине

Беране

Андријевица

Бијело
Поље

Улцињ

Бар

Плав

Гусиње

Петњица

Рожаје

Будућност

Такође, постоје приједлози за формирање општина: Зета, Малесија, Павино Поље, Сутоморе, Петровац (на Мору) и Грбаљ.