Општине Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије
Општине Црне Горе 2014. године

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

Хронологија[уреди | уреди извор]

Општине и срезови у Црној Гори 1952–1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

Општине и срезови у Црној Гори 1955–1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

Општине у Црној Гори 1957–1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

2018. године је формирана општина Тузи.

Статистика (2011)[уреди | уреди извор]

# Грб Општина Сједиште Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Вјерска већина
км² # укупно # по км² #
1
CoatAN.jpg
Општина Андријевица Андријевица 283 5,071 20 Срби (61,86%) српски (76,97%) православље
2
CoatBR.jpg
Општина Бар Бар 598 42,048 67 Црногорци (46,50%) црногорски (43,32%) православље
3
FinalniGrbBerane1.png
Општина Беране
(са Општином Петњица)
Беране 717 33,970 49 Срби (42,96%) српски (54,83%) православље
4
BijeloPoljeWeapon.png
Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 46,051 54 Срби (35,96%) српски (44,99%) православље
5
Budva-grb.gif
Општина Будва Будва 122 19,218 130 Црногорци (48,19%) српски (51,90%) православље
6
Grb-Cetinja.gif
Пријестоница Цетиње Цетиње 899 16,657 21 Црногорци (90,54%) црногорски (82,83%) православље
7
CoatDG.jpg
Општина Даниловград Даниловград 501 18,472 33 Црногорци (64,19%) српски (46,21%) православље
8
Grb HN.svg
Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,864 141 Срби (48,89%) српски (61,52%) православље
9
Grbkolasin.jpg
Општина Колашин Колашин 897 8,380 11 Црногорци (57,42%) српски (58,25%) православље
10
Coat of Arms of Kotor.jpg
Општина Котор Котор 335 22,601 68 Црногорци (48,88%) српски (42,37%) православље
11
Mojkovac coa.png
Општина Мојковац Мојковац 367 8,622 27 Црногорци (59,12%) српски (55,43%) православље
12
Niksic-Grb.gif
Општина Никшић Никшић 2,065 72,443 36 Црногорци (63,70%) црногорски (43,75%) православље
13
Coat of arms of Plav.png
Општина Плав
(са Општином Гусиње)
Плав 486 13,108 28 Бошњаци (51,90%) бошњачки (44,31%) ислам
14
Pluzine coa.png
Општина Плужине Плужине 854 3,246 5 Срби (65,65%) српски (80,50%) православље
15
Pljevlja-grb.png
Општина Пљевља Пљевља 1,346 30,786 27 Срби (57,07%) српски (67,52%) православље
16
PodgoricaCOA.png
Главни град Подгорица
(са Општином Тузи)
Подгорица 1,399 185,937 121 Црногорци (57,35%) црногорски (42,40%) православље
17
Rozaje-grb.png
Општина Рожаје Рожаје 432 22,964 53 Бошњаци (83,91%) бошњачки (70,20%) ислам
18
SavnikWeapon.png
Општина Шавник Шавник 553 2,070 5 Црногорци (53,82%) српски (57,92%) православље
19
Tivat-Grb.gif
Општина Тиват Тиват 46 14,031 296 Црногорци (33,25%) српски (39,15%) православље
20
Ulcinj-Grb.gif
Општина Улцињ Улцињ 255 19,921 80 Албанци (70,66%) албански (72,04%) ислам
21
Amblem of Zabljak.png
Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50,43%)) српски (61,00%) православље

Карта[уреди | уреди извор]

Карта општина Црне Горе 2014. године

Будућност[уреди | уреди извор]

Такође, постоје приједлози за формирање општина:Сутоморе, Петровац (на Мору) и Грбаљ.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Паштровићи траже да Петровац буде општина”. ИН4С (на језику: српски). 16. 9. 2014. Приступљено 13. 5. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]