Чуанг Це (књига)

Чуанг Це је таоистички спис назван по кинеском филозофу Чуанг Цеу. Књига је написана после његове смрти, а садржи интерпретацију његовог учења.

Верује се да је књигу саставио Куо Хсијанг, велики коментатор Чуанг Цеа из 3. века. Књига је збирка таоистичких списа, из различитих фаза развоја таоизма. Није утврђено шта је писао сам Чуанг Це, али се углавном сматра да поглавља која представљају мисао треће фазе таоизма, представљају филозофију самог Чуанг Цеа.

Садржај

Прво поглавље се зове »Срећни излет«, а друго »О једности ствари«. У „Срећном излету“ се говори о различитим степенима среће. Тако слободан развој људске природе може водити релативној срећи, док се апсолутна срећа постиже вишим разумевањем природе ствари. Зарад раста и развоја, потребно је слободно испољавање унутрашње природе ствари, која се назива Те и проистиче непосредно из Тао-а. Те је оно што нас чини оним што јесмо. Сва бића су срећна када се њихов Те, или њихова природа, потпуно и слободно испољава и развија.

У књизи Чуанг Це супротставља оно што је природно ономе што је човеково. Слеђење природног, извор је васколике среће и доброте, док је слеђење онога што је човеково извор васколиког бола и зла.

„ Оно што је природно, унутрашње је. Оно што је човеково, спољашње је ... Природно је да волови и коњи имају четири ноге, стављање улара коњу на главу или узице у губицу вола, човеково је дело. ” — (глава 17)

Разна створења су по својој природи различита, па ни њихове природне способности нису исте. Међутим, заједничко им је да су подједнако срећна кад слободно испољавају своју природну способност. Тако „срећни излет“ преноси причу о великој и малој птици, чије су способности сасвим различите. Док једна лети хиљадама миља, друга једва може доспети са дрвета на дрво, па ипак су обе срећне чинећи оно што могу да чине. Чуанг Це закључује да не постоји једнообразност природе ствари, а наметање једнообразности може само донети патњу:

„ Ноге патке су кратке, али ако покушамо да их продужимо патка ће осетити бол, ждралове ноге су дуге, али ако покушамо да их скратимо, ждрал ће осећати бол. Стога не треба да скраћујемо оно што је по природи дуго, нити продужавамо оно што је по природи кратко. ” — (глава 8)

Међутим, управо сврха свих закона, морала, институција и влада јесте успостављање једнообразности и укидање разлика. Људи који покушавају да спроведу ову једнообразност могу имати сасвим добре намере, што ситуацију само чини још трагичнијом.

„ У древно време, кад је једна морска птица слетела пред бедеме престонице Луа, Маркиз је изашао да је дочека, напојио је вином у храму и наредио да свира Чиу-шао музика да би се разонодила и да се закоље јуне да би је нахранио. Али птица је била ошамућена и сувише срамежљива да би ишта појела или попила. За три дана је угинула. Ту се човек према птици понашао као према себи, а не према птици као птици ... Вода је за рибе живот, али је човеку смрт. Будући другачије сачињени, њихове склоности и несклоности морају се нужно разликовати. Стога први мудраци нису тежили да успоставе једнообразност способности и занимања. ” — (глава 18)

Чуанг Це се жестоко супротставља управљању путем формалног механизма државе и сматра да је најбољи начин управљања неуправљање. Он каже:

„ Чуо сам за остављање људског рода на миру, али не и за управљање људским родом. Остављање на миру произлази из бриге да људи не упрљају своју унутрашњу природу и одбаце свој Те. Кад људи не прљају своју унутрашњу природу и не одбацују свој Те, има ли потребе за управљањем људским родом? ” — (глава 11)

Ако владар не остави људе на миру, већ покуша да њима влада помоћу закона и институција, природно постаје нешто вештачко, што Чуанг Це назива „преовладавањем оног што је од природе оним што је човеково“, чији плод могу бити једино беда и несрећа.

Литература

• Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977.

Спољашње везе

• (језик: енглески) Zhuangzi двојезична кинеско-енглеска верзија (превод James Legge)
• (језик: енглески) The Zhuangzi (превод Nina Correa)
• (језик: енглески) The Chuang-tzu (превод Lin Yutang)