Пређи на садржај

Betahidroksifentanil

С Википедије, слободне енциклопедије
Betahidroksifentanil
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj78995-10-5 ДаY
ATC kodNone
PubChemCID 62278
DrugBankDB01453 ДаY
ChemSpider56079 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC22H28N2O2
Molarna masa352,470
  • CCC(=O)N(C1CCN(CC(O)C2=CC=CC=C2)CC1)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C22H28N2O2/c1-2-22(26)24(19-11-7-4-8-12-19)20-13-15-23(16-14-20)17-21(25)18-9-5-3-6-10-18/h3-12,20-21,25H,2,13-17H2,1H3 ДаY
  • Key:JEFVHLMGRUJLET-UHFFFAOYSA-N ДаY

Betahidroksifentanil je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 352,470 Da.[1][2]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 3,0
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -4,1
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 43,8
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ Nucleic Acids Res (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  |first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ); |first3= захтева |last3= у Authors list (помоћ); |first4= захтева |last4= у Authors list (помоћ); |first5= захтева |last5= у Authors list (помоћ); |first6= захтева |last6= у Authors list (помоћ); |first7= захтева |last7= у Authors list (помоћ); |first8= захтева |last8= у Authors list (помоћ)
  3. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]