Max Payne 2: The Fall of Max Payne

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Max Payne 2: The Fall of Max Payne
Max Payne 2.jpg
Max Payne 2: The Fall of Max Payne
Девелопер(и)Remedy Entertainment
Издавач(и)Rockstar Games
Дистрибутер(и)3D Realms
Take-Two Interactive
СеријаМакс Пејн
ПлатформеMicrosoft Windows, Xbox, PlayStation 2
ИзлазакMicrosoft Windows
14. октобар 2003.
Xbox
25. новембар 2003.
PlayStation 2
2. децембар 2003.
Жанр(ови)Пуцачина из трећег лица
МодификацијеЗа једног играча
Продуцент(и)Ханс Сајферт
Дизајнер(и)Петри Џарвелито
Марин Газари
Програмер(и)Ким Сало
Ерик Појар
УметнициСаку Лејтинен
ПисциСам Лејк
Композитор(и)Картси Хатака
Кимо Каџисто
Перти Кивилаксо
Медијум(и)2 CD-ROM-a
ПретходникMax Payne
НаследникMax Payne 3

Макс Пејн 2: Пад Макс Пејна (енг. Max Payne 2: The Fall of Max Payne) је видео игра која спада у жанр пуцачина из трећег лица. Представља наставак видео игре Max Payne из 2001. године. Игру је развио Remedy Entertainment, а објавио Rockstar Games 14. октобра 2003. године за Microsoft Windows. Касније током године, креиране су верзије за PlayStation 2 и Xbox.

О игри[уреди | уреди извор]

Радња игре се, као и у првом делу, одвија у Њујорку, неколико година након догађаја који су обележили први део приче о полицајцу Максу Пејну. Начин играња и принцип конструкције нивоа нису суштински промењени, што значи линеарну акцију с много сцена. Неизбежан Bullet Time, команда којом се анимација привремено успорава, још је боље уклопљен него у првом делу и од стварне је користи у ситуацијама када се испред нишана створи десетак противника наоружаних до зуба. Нешто чешће се појављују и скриптовани успорени снимци који приказују спектакуларне детаље као што су експлозије, падови погођених противника и слично. Дизајн нивоа је уобичајен за ФПС жанр, с тим што се игра већим делом одиграва у скученим ходницима и трошним зградама које имају безброј добро скривених пролаза и ћошкова у којима вреба опасност. Веома добро су урађени и нивои који представљају Максове снове (изврнута пројекција и ефекат замућења).

У више наврата играч ће, уместо Максом Пејном, управљати Моном Сакс, женским ликом који треба да разбије монотонију. Графика је, у највишој класи, посебно у погледу разноврсности и квалитета текстура, као и детаљности приказа позадинских детаља. Макс ће оборити сваки предмет с којим дође у додир, моћи ће да отвори сваки плакар и фиоку итд. Музичка и звучна пратња су изврсне и дају допринос реалистичном окружењу, нарочито звуци из радио и ТВ апарата.[1]

Референце[уреди | уреди извор]