Nenad Andrić
| Nenad Andrić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1976. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFRJ |
Nenad Andrić (Beograd, 1976) srpski je književnik.
Biografija[уреди | уреди извор]
U Beogradu je završio osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju.
Diplomirani je fizikohemičar i magistar ekologije. Bavi se zaštitom životne sredine i laboratorijskim analizama životne sredine, a u slobodno vreme vaterpolom i planinarenjem. Od 2018. godine je licencirani planinarski i sportski vodič.
Objavio je nekoliko naučnih radova. Učestvovao je na domaćim i međunarodnim naučnim konferencijama. Iza sebe ima nekoliko naučnih projekata, od kojih su neki prvi put rađeni u Srbiji. Od 2007. do 2010. godine, bio je asistent na Fakultetu za primenjenu ekologiju FUTURA Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Od 2018. godine član je Udruženja književnika Srbije.[1] Živi i radi u Beogradu.
Od 2002. godine, honorarni je saradnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Od tada, pa do danas, učestvovao je u mnogim dramskim, operskim i baletskim predstavama, kao statista. Imao je nekoliko manjih uloga i u domaćim filmovima, TV serijama i reklamama.
Član je vaterpolo kluba „Beograd - veterani”. U toku svoje aktivne vaterpolo karijere, nastupao je za VK „Valis Valjevo”, VK „Jagodina”, VK „Vračar” i VK „Stari Grad”. Sa VK „Vračar”, osvojio je Srpsku vaterpolo ligu, 2001. godine. Sa VK “Beograd - veterani”, učestvovao je na evropskom prvenstvu za vaterpolo veterane, u Budimpešti, 2013. godine. Učesnik je prve zvanične vaterpolo utakmice, koja je ikada odigrana u Kraljevu, između Kraljeva i Jagodine, 1998. godine. Bio je prvi kapiten tek formiranog vaterpolo kluba „Stari Grad”, 2005. godine.
Vodič je PSK „Pobeda” iz Beograda, najvećeg planinarskog kluba u Srbiji. Organizuje i vodi planinarske akcije po Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji i Svetoj Gori (Grčka). Na svom zvaničnom sajtu objavljuje detaljne opise svih planinarskih destinacija na kojima je bio.[2]
Od 2015. godine, organizuje hodočašća na Svetu Goru. Do sada je Svetu Goru pohodio više od 40 puta i odveo nekoliko stotina hodočasnika iz Srbije i inostranstva. Svetu Goru je obišao pešice i više puta je organizovao i uspon na vrh Svete Gore (Atos 2033m.n.v.).[3] Vodio je grupe i do najnepristupačnijih delova Svete Gore, do, tzv, svetogorske pustinje. Važi za jednog od boljih poznavalaca Svete Gore, njene istorije i njenih staza.[4]
Bibliografija[уреди | уреди извор]
- „Solid – Istinita priča o događajima u Valjevu za vreme Drugog svetskog rata” (2011),
- „Peške kroz Svetu Goru” (2016),[5]
- „Susreti sa svetogorskim starcima” (2018).[6]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ „Чланови” (PDF). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Ostrica (802 m/m) i Bukovik (851 m/m)”. PSK Pobeda. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Promocija knjige ”Peške kroz Svetu Goru””. Portal Micro mreža. Приступљено 22. 12. 2020.[мртва веза]
- ^ „O SUSRETIMA SA SVETOGORSKIM STARCIMA: Kako se mladi naučnik Nenad Andrić od egzaktne nauke okrenuo ka pravoslavnoj veri!”. Kurir. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Između NOVCA i MORALA izabrao ovo drugo”. BIZLife. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Укључење из Београда: Ненад Андрић о свом сусрету са светогорским старцима”. Светигора. Приступљено 22. 12. 2020.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Zvanična prezentacija
- „Emisija "Aktuelno" - gost emisije pisac Nenad Andrić”. You Tube. Приступљено 22. 12. 2020.
