Прва београдска гимназија

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва београдска гимназија
Свјетлопис Прве биоградске гимназије.jpg
Прва београдска гимназија
Типдржавна
ЛокацијаУлица Цара Душана 61
Београд
ДржаваСрбија Србија
Веб-сајтПрва београдска гимназија

Прва београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом, основана 1839. године у Београду. Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.

Зграда гимназије[уреди | уреди извор]

Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Камен темељац је освећен 20. септембра 1936, саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.[1]

Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[2]

Познати ученици[уреди | уреди извор]

Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[3] Међу њима су:

Гимназија данас[уреди | уреди извор]

Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе, 2019. године прославиће 180 година од оснивања. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.

Школу тренутно похађа близу 1000 ученика. Функцију директора школе врши Александар Андрејић.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награђени наставници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 27. апр. 1938, стр 7. digitalna.nb.rs
  2. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије
  3. ^ Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  4. ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
  5. ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951.
  6. ^ „Добитници Светосавске награде за 2021. годину”. Завод за унапређивање образовања и васпитања. 30. јануар 2022. 
  7. ^ „Dodeljene Svetosavske nagrade”. Danas. 27. 1. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прва_београдска_гимназија&oldid=25230315”