Прва београдска гимназија
![]() Прва београдска гимназија
|
|
Тип | државна |
---|---|
Локација | Улица Цара Душана 61 Београд |
Држава | Република Србија |
Веб-сајт | http://www.prvabeogim.edu.rs/ |
Прва београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом, основана 1839. године у Београду. Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.
Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је, школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.
Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.
Садржај
Зграда гимназије[уреди]
Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма.
Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Познати ученици[уреди]
Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[2] Међу њима су:
- Љубомир Ненадовић, Чика-Љуба, књижевник(1. генерација, матурирали 1842/43)[3]
- Јован Бели-Марковић, генерал, краљевски намесник, (1. генерација, матурирали 1842/43)
- Рајко Лешјанин, министар (2. генерација, матурирали 1843/44)
- Милован Јанковић, министар финансија, политичар Либералне странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Јеврем Грујић, политичар, министар, посланик на страни, вођа Либеране странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Јован Ристић, државник, краљевски и кнежевски намесник, председник владе, министар, историчар (6. генерација, матурирали 1846/47)
- Стојан Вељковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Стојан Бошковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Владимир Јовановић, професор, министар, државни саветник, сенатор (8. генерација, матурирали 1849/50)
- Јеврем Гудовић, министар (10. генерација, матурирали 1851/52)
- Аћим Чумић, професор права, председник владе, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Љубомир Стојановић, историчар, професор, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Антоније Богићевић, генерал, министар (13. генерација, матурирали 1854/55)
- Јован Авакумовић, министар правде, председник владе, Либерална (Национална) странка,(14. генерација, матурирали 1856/7)
- Ђорђе Симић, председник владе, министар, дипломата, посланик на страни (16. генерација, матурирали 1857/58)
- Љубомир Каљевић, председник владе, министар (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милош Милојевић, (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милан Кујунџић (Јанићије Кујунџић) Абердар, професор филозофије, министар, Напредна странка(17. генерација, матурирали 1858/9)
- Чедомиљ Мијатовић, министар финансија, министар иностраних послова, посланик на страни, Напредна странка (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милутин Гарашанин, пуковник, председник владе, председник Скупштине, шеф Напредне странке (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Стојан Новаковић (Константин Коста Новаковић), историчар и филолог, професор, председник владе, министар, државник саветник, академик, Напредна странка (18. генерација, матурирали 1858/9)
- Урош Кнежевић, сликар, академик (19. генерација, матурирали 1860/61)
- Михаило Богићевић, министар (19. генерација, матурирали 1860/61)
- Владан Ђорђевић (Хипократ Ђорђевић), председник владе, хирург, сан. пуковник (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Лазар Докић, председник владе, лекар (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Светозар Марковић, политичар, социјалиста (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Светомир Николајевић, проф. књижевности, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Љубомир Клерић (Јулиус Клери), проналазач, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Адам Богосављевић, политичар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Владимир Карић, дипломата, конзул (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Светислав Вуловић, министар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Јанко Шафарик, (25. генерација, матурирали 1865/6)
- Владимир Љотић, дипломата, конзул (25. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Ковачевић (Љубомир Поповић Ковачевић), историчар, министар, академик (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Стојановић, историчар, политичар (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Марко Леко, хемичар, професор, академик (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Раша Милошевић (Аранђел-Раша Милошевић), политичар (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Стојан Рибарац (Стојан Јовановић Рибарац), министар, Национална (либерална) странка (29. генерација, матурирали 1869/70)
- Михаило Ристић, дипломата, конзул и посланик на страни
- Богдан Поповић, професор, академик
- Павле Поповић, професор, академик
- Гргур Јакшић, историчар, професор, академик
- Војислав Вељковић, министар финансија
- Војислав Маринковић, председник владе, министар
- Александар Белић, професор, председник Српске краљевске академије и САНУ
- Михајло Петровић Алас, математичар, професор, академик
- Јован Цвијић, географ и етнограф, професор, академик
- Момчило Нинчић, министар иностраних послова
- Борислав Лоренц, професор Богословског факултета
- Тома Живановић, професор Правног факултета
- Александар Цинцар-Марковић, дипломата, посланик на страни, министар иностраних послова
- Јаша Продановић, политичар, министар
- Милорад Митровић (песник)
- Јован Скерлић
- Петар Кочић[4]
- Сима Лозанић
- Бранислав Петронијевић
- Слободан Јовановић
- Александар Белић
- Љубомир Стојановић
- Коста Вујић, после професор Прве мушке београдске гимназије
- Милан Вујаклија
- Александар Дероко
- Бојан Маглић
- Веселин Чајкановић
- Драгутин Димитријевић Апис
- Гаврило Принцип
- Живојин Мишић
- Степа Степановић
- Краљ Петар I
- Борис Тадић
- Вук Јеремић
- Немања Шаровић
- Милан Младеновић од Лужице
Гимназија данас[уреди]
Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе, 2019. године прославиће 180 година од оснивања. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.
Школу тренутно похађа близу 1000 ученика. Функцију директора школе врши Александар Андрејић.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије
- ↑ Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије, Приступљено 23. 4. 2013.
- ↑ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
- ↑ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951.