Пређи на садржај

Прва београдска гимназија

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва београдска гимназија
Прва београдска гимназија
Типдржавна
ЛокацијаУлица Цара Душана 61
Београд
ДржаваСрбија Србија
Веб-сајтПрва београдска гимназија

Прва београдска гимназија је најстарија гимназија у Београду, основана 1839. године.[1] Кроз историју је мењала локацију, а данас се налази се у Улици цара Душана бр. 61 на Дорћолу, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.

Историја

[уреди | уреди извор]

После Првог светског рата добила је назив Прва мушка реална гимназија у Београду. Пошто је 1959. године спојена са Четвртом женском гимназијом, променила је име у Прва београдска.[1] У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде”, да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија.[1] Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26, у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место.

У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметност и у Улици краља Петра број 4.[1]

На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио.[1] Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић. Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности.[1]

Како је ово здање постало тесно због све већег броја студената у Великој школи, од почетка школске 1898/99. до 1904.[1] Прва београдска гимназија је смештена у три зграде: зграду у Улици краља Петра 4, зграду београдске Реалке и зграду код Вазнесењске цркве (зграда укинуте Треће београдске гимназије). У овом периоду Гимназија је имала 72 професора и велики број ђака.[1]

Године 1905. Прва београдска гимназија се уселила у закупљени „Дом Светог Саве” у Улици цара Душана 13 јер су зграде Реалке и у Улици краља Петра 4 биле у врло лошем стању.[1] Али, ни тај смештај није био задовољавајући због удаљености од центра града, па је почетком 1935. године одлучено да се питање смештаја реши зидањем зграде специјално намењене за ту сврху.[1]

Пошто је Београдска општина дала плац код Цркве Светог Александра Невског, узет је кредит, те је 20. септембра 1936. године освештан камен темељац нове гимназијске зграде у Улици цара Душана 61.[1] У ту зграду Прва београдска гимназија уселила се 27. априла 1938. године где остаје до данас.[2]

Зграда гимназије

[уреди | уреди извор]

Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Камен темељац је освећен 20. септембра 1936,[1] саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.[3]

Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[4]

Познати ученици

[уреди | уреди извор]

Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[5] Међу њима су:

Гимназија данас

[уреди | уреди извор]

Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.

Гимназија је 2009. године прославила 170 година постојања.[1] Велики јубилеј српског образовања, у склопу разноврсних активности (изложбе, трибине, манифестација Ноћ музеја, концерти, спортска такмичења, међународна сарадња, музички фестивал гимназија у Дому омладине), крунисан је 6. јуна Свечаном академијом у Народном позоришту.

Јубилеј 180 година постојања обележаван је током 2019. године (Пројекат Прва и пријатељи, трибина Великани Прве, Прелиминарно такмичење за студенте у Србији, у склопу светског такмичења у познавању кинеског језика и културе, Књижевно подне – дружење са Милованом Витезовићем,Час историје и уметности одржан у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, Свечана академија У славу просветитељства одржана на Великој сцени Народног позоришта, Дан школе (18. јун) у свечаној сали Гимназије – традиционално награђивање најбољих матураната и освајача награда на републичким такмичењима).[3]

Јубилеј 185 година постојања обележаван је током 2024. године.

Данас Прва београдска гимназија има тридесет и седам одељења, 1050 ученика распоређених на природно-математички, друштвено-језички и смер одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, развијену кабинетску наставу и савремена учила. Гимназију карактерише квалитетан васпитно-образовни рад и наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално изузетан ученички потенцијал.[3]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Награђени наставници

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Прва београдска гимназија – Кратка историја – Прва београдска гимназија” (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-27. 
  2. ^ [1]
  3. ^ а б в "Време", 27. апр. 1938, стр. Missing parameter/s! (Template:P.). digitalna.nb.rs
  4. ^ „Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 16. 03. 2021. 
  5. ^ „Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  6. ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
  7. ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951
  8. ^ „Добитници Светосавске награде за 2021. годину”. Завод за унапређивање образовања и васпитања. 30. 1. 2022. 
  9. ^ „Dodeljene Svetosavske nagrade”. Danas. 27. 1. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

44° 49′ 16″ С; 20° 27′ 55″ И / 44.82109° С; 20.465295° И / 44.82109; 20.465295

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прва_београдска_гимназија&oldid=31524970”