Прва београдска гимназија
| Прва београдска гимназија | |
|---|---|
Прва београдска гимназија | |
| Тип | државна |
| Локација | Улица Цара Душана 61 Београд |
| Држава | |
| Веб-сајт | Прва београдска гимназија |
Прва београдска гимназија је најстарија гимназија у Београду, основана 1839. године.[1] Кроз историју је мењала локацију, а данас се налази се у Улици цара Душана бр. 61 на Дорћолу, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.
Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.
Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.
Историја
[уреди | уреди извор]После Првог светског рата добила је назив Прва мушка реална гимназија у Београду. Пошто је 1959. године спојена са Четвртом женском гимназијом, променила је име у Прва београдска.[1] У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде”, да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија.[1] Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26, у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место.
У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметност и у Улици краља Петра број 4.[1]
На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио.[1] Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић. Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности.[1]
Како је ово здање постало тесно због све већег броја студената у Великој школи, од почетка школске 1898/99. до 1904.[1] Прва београдска гимназија је смештена у три зграде: зграду у Улици краља Петра 4, зграду београдске Реалке и зграду код Вазнесењске цркве (зграда укинуте Треће београдске гимназије). У овом периоду Гимназија је имала 72 професора и велики број ђака.[1]
Године 1905. Прва београдска гимназија се уселила у закупљени „Дом Светог Саве” у Улици цара Душана 13 јер су зграде Реалке и у Улици краља Петра 4 биле у врло лошем стању.[1] Али, ни тај смештај није био задовољавајући због удаљености од центра града, па је почетком 1935. године одлучено да се питање смештаја реши зидањем зграде специјално намењене за ту сврху.[1]
Пошто је Београдска општина дала плац код Цркве Светог Александра Невског, узет је кредит, те је 20. септембра 1936. године освештан камен темељац нове гимназијске зграде у Улици цара Душана 61.[1] У ту зграду Прва београдска гимназија уселила се 27. априла 1938. године где остаје до данас.[2]
Зграда гимназије
[уреди | уреди извор]Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Камен темељац је освећен 20. септембра 1936,[1] саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.[3]
Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[4]
Познати ученици
[уреди | уреди извор]Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[5] Међу њима су:
- Александар Белић
- Александар Белић, професор, председник Српске краљевске академије и САНУ
- Александар Дероко
- Александар Цинцар-Марковић, дипломата, посланик на страни, министар иностраних послова
- Адам Богосављевић, политичар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Антоније Богићевић, генерал, министар (13. генерација, матурирали 1854/55)
- Аћим Чумић, професор права, председник владе, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Богдан Поповић, професор, академик
- Борислав Лоренц, професор Богословског факултета
- Бојан Маглић
- Бранислав Петронијевић
- Борис Тадић
- Велибор Васовић
- Веселин Чајкановић
- Владан Ђорђевић (Хипократ Ђорђевић), председник владе, хирург, сан. пуковник (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Владимир Јовановић, професор, министар, државни саветник, сенатор (8. генерација, матурирали 1849/50)
- Владимир Карић, дипломата, конзул (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Владимир Љотић, дипломата, конзул (25. генерација, матурирали 1866/7)
- Војислав Вељковић, министар финансија
- Војислав Маринковић, председник владе, министар
- Вук Јеремић
- Гаврило Принцип
- Гргур Јакшић, историчар, професор, академик
- Драгутин Димитријевић Апис
- Ђорђе Малетић, књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог, теоретичар
- Ђорђе Крстић, сликар
- Ђорђе Сибер, лекар
- Ђорђе Симић, председник владе, министар, дипломата, посланик на страни (16. генерација, матурирали 1857/58)
- Живојин Мишић
- Јанко Шафарик, (25. генерација, матурирали 1865/6)
- Јаша Продановић, политичар, министар
- Јован Авакумовић, министар правде, председник владе, Либерална (Национална) странка,(14. генерација, матурирали 1856/7)
- Јован Бели-Марковић, генерал, краљевски намесник, (1. генерација, матурирали 1842/43)
- Јеврем Грујић, политичар, министар, посланик на страни, вођа Либералне странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Јеврем Гудовић, министар (10. генерација, матурирали 1851/52)
- Јован Ристић, државник, краљевски и кнежевски намесник, председник владе, министар, историчар (6. генерација, матурирали 1846/47)
- Јован Скерлић
- Јован Цвијић, географ
- Коста Вујић, после професор Прве мушке београдске гимназије
- Лазар Докић, председник владе, лекар (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Лазар Лаза К. Лазаревић, лекар, књижевник
- Љубомир Каљевић, председник владе, министар (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Љубомир Клерић (Јулиус Клери), проналазач, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Љубомир Ковачевић (Љубомир Поповић Ковачевић), историчар, министар, академик (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Ненадовић, Чика-Љуба, књижевник(1. генерација, матурирали 1842/43)[6]
- Љубомир Стојановић, историчар, професор, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Љубомир Стојановић, историчар, политичар (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Стојановић
- Марко Леко, хемичар, професор, академик (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Милан Вујаклија
- Милан Кујунџић (Јанићије Кујунџић) Абердар, професор филозофије, министар, Напредна странка(17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милан Младеновић од Лужице
- Милован Јанковић, министар финансија, политичар Либералне странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Милорад Митровић (песник)
- Милош Милојевић, (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милутин Гарашанин, пуковник, председник владе, председник Скупштине, шеф Напредне
- Михајло Петровић Алас, математичар, професор, академик
- Михаило Ристић, дипломата, конзул и посланик на страни
- Михаило Богићевић, министар (19. генерација, матурирали 1860/61)странке (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Момчило Нинчић, министар иностраних послова
- Немања Шаровић
- Павле Поповић, професор, академик
- Краљ Петар I
- Петар Кочић[7]
- Рајко Лешјанин, министар (2. генерација, матурирали 1843/44)
- Раша Милошевић (Аранђел-Раша Милошевић), политичар (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Светислав Вуловић, министар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Светозар Марковић, политичар, социјалиста (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Светомир Николајевић, проф. књижевности, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Сима Лозанић
- Слободан Јовановић
- Степа Степановић
- Стојан Бошковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Стојан Вељковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Стојан Новаковић (Константин Коста Новаковић), историчар и филолог, професор, председник владе, министар, државник саветник, академик, Напредна странка (18. генерација, матурирали 1858/9)
- Стојан Рибарац (Стојан Јовановић Рибарац), министар, Национална (либерална) странка (29. генерација, матурирали 1869/70)
- Тома Живановић, професор Правног факултета
- Урош Кнежевић, сликар, академик (19. генерација, матурирали 1860/61)
- Чедомиљ Мијатовић, министар финансија, министар иностраних послова, посланик на страни, Напредна странка (17. генерација, матурирали 1858/9)
Гимназија данас
[уреди | уреди извор]Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.
Гимназија је 2009. године прославила 170 година постојања.[1] Велики јубилеј српског образовања, у склопу разноврсних активности (изложбе, трибине, манифестација Ноћ музеја, концерти, спортска такмичења, међународна сарадња, музички фестивал гимназија у Дому омладине), крунисан је 6. јуна Свечаном академијом у Народном позоришту.
Јубилеј 180 година постојања обележаван је током 2019. године (Пројекат Прва и пријатељи, трибина Великани Прве, Прелиминарно такмичење за студенте у Србији, у склопу светског такмичења у познавању кинеског језика и културе, Књижевно подне – дружење са Милованом Витезовићем,Час историје и уметности одржан у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, Свечана академија У славу просветитељства одржана на Великој сцени Народног позоришта, Дан школе (18. јун) у свечаној сали Гимназије – традиционално награђивање најбољих матураната и освајача награда на републичким такмичењима).[3]
Јубилеј 185 година постојања обележаван је током 2024. године.
Данас Прва београдска гимназија има тридесет и седам одељења, 1050 ученика распоређених на природно-математички, друштвено-језички и смер одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, развијену кабинетску наставу и савремена учила. Гимназију карактерише квалитетан васпитно-образовни рад и наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално изузетан ученички потенцијал.[3]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Светосавска награда за 2021. годину (2022)[8]
Награђени наставници
[уреди | уреди извор]- Михајло Ћулум, наставник историје, Светосавска награда за 2010. годину (2011)[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Прва београдска гимназија – Кратка историја – Прва београдска гимназија” (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-27.
- ^ [1]
- ^ а б в "Време", 27. апр. 1938, стр. Missing parameter/s! (Template:P.). digitalna.nb.rs
- ^ „Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 16. 03. 2021.
- ^ „Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
- ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951
- ^ „Добитници Светосавске награде за 2021. годину”. Завод за унапређивање образовања и васпитања. 30. 1. 2022.
- ^ „Dodeljene Svetosavske nagrade”. Danas. 27. 1. 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт
- Шта крије шешир Косте Вујића? („Вечерње новости“, 25. октобар 2014)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- „Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г..
- Листа споменика
- Краљ Петар, Принцип и Апис учили су на Дорћолу („Политика”, 10. мај 2019)
- Пожртвовани учитељ („Политика”, 13. мај 2019)