Седиментне стене
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Седиментне или таложне стене (лат. sedimentare - таложити) су настале од продуката хемијске и механичке прераде раније створених магматских, старијих седиментних и метаморфних стена. Јављају се у виду наслага (слојева).
Да би дошло до формирања седиментне стене неопходно је да се испуне следећи услови:
- површинско распадање стена
- транспорт материјала насталог распадањем стена
- таложење (седиментација) транспортованог материјала
- дијагенеза (литификација, очвршћавање) наталоженог материјала.
Настанак седиментних стена је на ниским температурама, најчешће 0-25 °C, а ређе настају и на нижим и вишим температурама, и ниским притисцима, од 1 bar до неколико стотина бара.
Подела седиментних стена
Подела седиментних стена се може вршити на основу више критеријума:
- На основу начина постанка (генезе)
- кластичне седиментне стене или механичке седиментне стене, настају таложењем минерала различитог састава и величине эрна. У њих спадају шљунковите и песковите стене.
- хемијске седиментне стене (се образују излучивањем и таложењем разних соли које се налазе растворени у води).
- органогене седиментне стене (садрже фосилне остатке биљака и животиња)
- На основу дијагенетских карактеристика (степена литификације)
- На основу гранулометријских карактеристика и састава
Изучавањем услова стварања седиментних стена бави се седиментологија, док се проучавањем ове врсте стена бави петрологија седиментних стена.
Примери седиментних стена: песак, пешчар, карбонатне стене, глиновите стене, каустобиолити (стене које су запаљиве) нпр. нафта, асфалт, угљеви...
Види још
Литература
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука