Слој (геологија)

Слој је геолошко тело, изграђено од мање или више истоветног материјала. То је основни елемент седиментих стена, настао као резултат једне континуиране фазе седиментације, чији је првобитни положај хоризонталан или субхоризонталан. Од подинског и повлатног слоја издвојен је површима слојевитости, које представљају границе механичког дисконтинуитета. Управно растојање између доње и горње површи слојевитости је дебљина слоја. Према дебљини, слојеви се деле на:

• лиске (испод 5 mm)
• плоче (од 5 до 50 mm)
• слојеве (5 до 60 cm)
• банке (дебљина већа од 60 cm).

Слој је у простору одређен својим елементима пада, азимутом и падним углом. Врло је важно познавати елементе пада слоја, због одређивања елемената набора које слојеви изграђују. Тако је, у теренима који имају сложен тектонски склоп, важно одредити да ли су слојеви у преврнутом или нормалном положају. То се најчешће ради на основу испитивања карактеристика примарних планара, при чему се најчешће користе следећи критеријуми: биостратиграфско простирање, градациона слојевитост, критеријум односа кливажа према слојевитости, испитивање седиментних структура, анализа набора нижег реда, итд.