Ђорђе Вукотић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Вукотић
Лични подаци
Датум рођења2. децембар 1924.
Место рођењаГолубовци код Подгорице, Краљевина СХС
Датум смрти21. септембар 2017.
Место смртиНиш, Србија
Занимањепозоришни глумац

Ђорђе Вукотић (2. децембар 192421. септембар 2017) био је српски позоришни глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђорђе Вукотић је рођен 2. децембра 1924. године у Голубовцима код Подгорице.

Глумачку каријеру у драмским секцијама започиње у Београду као ђак Трговачке академије, затим  постаје члан драмске секције КУД “Градимир”.

Године 1948. постаје члан Шабачког позоришта, где креће његова професионална каријера.  Глумио је и у Крагујевачком позоришту од 1951. године, а 1955. године прелази у Нишко позориште, где остаје 26 година, до пензије 1971. године. И као пензионер наставља да повремено игра, све до  1997. године.

Умро је у Нишу, 21. септембра 2017. у 93. години живота.

У својој богатој глумачкој каријери, Ђорђе Вукотић је имао 143 премијере и то 130 на професионалној сцени.

Глумио је у делима најпознатијих домаћих писаца: Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Боре СтанковићаМеше Селимовића...

Добитник је многих награда, а на Нушићевим данима 2004. године добија заслужену награду за животно дело као глумац-комичар.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Удружења драмских уметника Србије за улогу Трипче де Утолче у представи Трипче де Утолче Марина Држића у режији Рајка Радојковића (7. јул 1959);
  • Октобарска награда града Ниша (колективна, улога Шафранкијевич) за учешће у представи Премијера на прагу Јержи Јурандота у режији Александра "ђорђевића (14. октобар 1960);
  • Награда новосадског листа „Дневник" (Стеријино позорје) за улогу Бранислава Нушића у представи Аутобиографија Бранислава Нушића у режији Александра Гловацког (мај-јун 1961);
  • Похвала Удружења драмских уметника Србије за улогу Пата у представи Талац, Б. Биена у режији Марислава Радисавл.евића (мај 1965); Орден рада са златним венцем за нарочите заслуге и постигнуте успехе у социјалистичкој изградњи земље (указ Јосипа Броза Тита, мај 1968);
  • Награда Удружења драмских уметника Србије за улогу Глумца у представи На дну Максима Горког у режији Марислава Радисављевића (мај, 1968);
  • Награда стручног жирија на VII Сусретима професионалних позоришта - Србије „Јоаким Вујић" у Приштини за улогу Ахмеда Нурудина у представи Дервиш и смрт Селимовића и Михиза у режији Рајка Радојковића (16. мај 1971);
  • Похвала стручног жирија VIII Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић" у Зајечару за улогу Хаџи Томе у представи Kоштана Борисава Станковића у режији Градимира Миркозића (24. мај 1972);
  • Награда Удружења драмских уметника Србије за улогу Агатона у представи Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Рајка Радојковића (25. децембар 1972);
  • Награда новинара „Нови пут“ на II „Данима комедије у Светозареву за улогу Агатона у представи Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Рајка Радојковића (27. март 1973);
  • Награда – Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења на VII „Данима комедије" у Светозареву за улогу Ујка Васе у представи Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Миленка Мисаиловића (27. март 1978);
  • Награда Удружења драмских уметника Србије за улогу Ујка Васе у представи Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Миленка Мисаиловића (22. мај 1978);
  • Награда стручног жирија на XIV Сусретима професионалних позоришта „Јоаким Вујић" у Нишу за улогу Ујка Васе у представи Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Миленка Мисаиловића (јун 1978);
  • Диплома листа „Нови пут" на XII „Данима комедије” у Светозареву за улогу Kапетана у представи Вечити студенти Зорана Ђорђевића у режији Александра Ђорђевића (26. март 1983);
  • Награда „Златни смијех” на Данима сатире у Сатиричном казалишту „Јазавац" у Загребу за улогу Kапетана у представи Вечити студенти Зорана Ђорђевића у режији Александра Ђорђевића (18. јун 1983);
  • Повеља стручног жирија XXV Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” у Нишу за улогу Славољуба Медаковића у представи Ружење народа у два дела Слободана Селенића у режији Бранислава Мићуновића (17. мај 1989);
  • Диплома Управног одбора Фестивала „Дани комедије” у Јагодини за изузетан допринос неговању комедиографије и развоју фестивала (19. март 1996);
  • Награда Глумац комичар на манифестацији 21. Нушићеви дани у Смедереву 2004. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Крстић, Слободан (2004). Ђорђе Вукотић - Срце смеха. Смедерево: Смедерево, Центар ѕа културу. стр. 62,63. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]