Ђаковачко-осјечка надбискупија
Ђаковачко-осјечка надбискупија је метрополија и надбискупија Католичке цркве.
Надлежни метрополит и надбискуп је монсињор Марин Сракић, а сједиште надбискупије се налази у Ђакову.
Историја
[уреди | уреди извор]Надбискупија је настала сједињавањем старих бискупија, Босанске и Сријемске. То је учињено булом папе Климента XIV, Universi orbis Ecclesiis, од 9. јула 1773, и отада је носила име Сријемска бискупија.
У доба НДХ, бискуп је био Антун Акшамовић, сарадник усташа. Дао је штампати летке, којима је позивао православне Србе на прелазак у католицизам и да се хрватизирају.[1]
Дана 18. новембра 1963. године је промијењено име у Ђаковачка или Босанска и Сријемска бискупија, често скраћено називана Ђаковачка и Сријемска или Ђаковачко-сријемска бискупија.
Дана 18. јуна 2008. године, одлуком папе Бенедикта XVI, поновно је успостављена Сријемска бискупија, а остали дио Ђаковачке и Сријемске бискупије је уздигнут на достојанство надбискупије и преименован у Ђаковачко-осјечку надбискупију.
Метрополија
[уреди | уреди извор]Ђаковачко-сријемска надбискупија је уједно и метрополија и подложне су јој суфраганске бискупије: Пожешка и Сријемска.
Према подацима из 2006, У Ђаковачко-осјечкој надбискупији има укупно 460.310 католика (32,2% становништва), 267 свештеника и 180 жупа.
Она је једина надбискупија у Хрватској, гдје је број католика мањи од половине укупног броја становништва.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Дурковић - Јакшић 1990, стр. 542, 550.
Литература
[уреди | уреди извор]- Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Дурковић - Јакшић, Љубомир (1990). Србија и Ватикан, 1804.-1918. Жичко и шумадијско владичанство.