Ђаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ђаково (вишезначна одредница).
Ђаково
Dakovo-1.JPG
центар Ђакова
Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Становништво
Становништво (2011) 19.508
Агломерација (2011) 27.798
Географске карактеристике
Координате 45°18′36″N 18°24′35″E / 45.309996868229504, 18.409781998016992
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 170 km²
Ђаково на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Ђаково
Ђаково на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 31400 Ђаково
Позивни број 031
Регистарска ознака DJ
Веб-страна www.djakovo.hr

Ђаково је град у Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.798 становника, а у самом насељу је живело 19.508 становника.[1]

Географски положај[уреди]

Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније на истоку Републике Хрватске.

Историја[уреди]

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град - седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавин град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу СВ. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политика[уреди]

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којему тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

  • Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
  • Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

  1. Уред градоначелника
  2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
  3. Одељак за друштвене делатности
  4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Демографија Ђакова.

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа број становника
1953. 9.573
1961. 12.077
1971. 15.987
1981. 18.105
1991. 20.317
2001. 20.912
2011. 19.508

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
92.46
Срби
  
3.60
Југословени
  
1.17
Албанци
  
0.26
Мађари
  
0.20
Словаци
  
0.19
Муслимани
  
0.13
Словенци
  
0.09
Црногорци
  
0.09
Македонци
  
0.06
Русини
  
0.06
Немци
  
0.05
Италијани
  
0.02
Чеси
  
0.00
Бугари
  
0.00
Пољаци
  
0.00
Роми
  
0.00
Руси
  
0.00
Украјинци
  
0.00
остали
  
0.04
неопредељени
  
0.88
регион. опр.
  
0.05
непознато
  
0.51
укупно: 20.317

Култура и спорт[уреди]

Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама ...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка. Музеј Ђаковштине.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школе[уреди]

  • ОШ Владимир Назор
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школе[уреди]

  • Гимназија Антуна Густава Матоша
  • Обртничка Школа Антуна Хорвата
  • Средња Стручна Школа Браће Радић

Знаменитости[уреди]

  • Бискупски двор
  • Црква Свих светих - жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
  • Ергела - са липицанерима
  • Корзо - пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Референце[уреди]

  1. „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]