Ђуро Радоњић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђуро Радоњић
Лични подаци
Датум рођења(1949-00-00)1949.
Место рођењаАлексинац, ФНР Југославија

Ђуро Радоњић (Алексинац, 1949) српски је сликар који је својим делом значајно обележио нишку ликовну сцену осамдесетих и деведесетих година 20. века, као професор Факултета уметности у Нишу. Његово сликарство испуњено је мноштвом различитих оријентација, од поетике грађења класичне слике до другачијих интерпретација феномена визуелног у контексту постмодерних кретања на глобалној ликовној сцени некадашње Југославије и Србије.[1][2]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 1949. године у Алексинцу, из кога је с краја шездесетих и током седамдесетих година 20. века одлазио на школовање прво у Уметничку школу у Нишу, а потом и на Ликовној академији у Београду, коју је уписао 1969. године, у класи двоје великих сликара, Љубице - Цуце Сокић,[а], а потом је наредне године студија провео у класи и Раденка Мишевића,[б]. Међу наставницима били су му Тодор Стевановић и Мирољуб Ђорђевић који су били у стању да у микро фрагменту сагледају есенцијалну супстанцу света у којој живе и пренесу је својим ученицима.[3]

Дипломирао је 1974. године на Факултету ликовних уметности у Београду где је и магистрирао 1976. године у класи проф. Раденка Мишевића.

Као професор Уметничке школе у Нишу, 1996. године, биран је у звање доцент, касније и ванредни професор, на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, за предмет Ликовно образовање.

По позиву Факултета ликовних уметности из Београда, за поптребе Одељење у Нишу, водио је наставу Вечерњи акт 1999/2000 и 2000/2001. године.

Од 2001. радио је као управник Студијске групе за ликовне уметности и Студијске групе за примењене уметности при Филозофском факултету у Нишу, на којима је држао наставу Цртање и Сликање у звању ванредног професора.

Након оснивања Факултета уметности у Нишу 2002. године од стране Владе Републике Србије постављен је за вд декана. Након истека мандата декана 2004. године, водио је наставу Цртање и Сликање на Одсеку за ликовне уметности, где је 2006. године биран у звање редовни професор.

Од 2005. године, по позиву, држи и наставу Ликовне форме I и Ликовне форме II на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу.[4]

Члан је УЛУС-а од 1975.године.

Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]

Од самих почетака се Радоњић определио за неколико доминантних тематских целина које је упорно развијао и дограђивао, и то онако како је сам откривао структуру њиховог унутрашњег развијања, толико другачију од варљиве спољашње лепоте.[3]

По речима Срђана Д Марковића, са Универзитет у Нишу, Факултет уметности – Одсек за ликовне уметности,[3] Радоњиће се...

...определио се за пејсаж и ентеријер, а емпатија према пејсажу вуче порекло из његовог детињства и одрастања у Алексинцу, из додира са природном пиктуралношћу пејсажа у његовој околини и, изнад свега, чудесном светлошћу која постоји у пределима око њега. Да ли је реч о светлосним пулсацијама какве су типичне за пределе поред реке и њиховом прожимању са дубоким светлосним тоновима што егзистирају у шумарцима, шумама и ливадама околних брда, о продорима светлости кроз крошње дрвећа и њеном кретању и просецању таме? Може бити да га је дуг неми додир са лепотом света која исијава из тог односа нагнао на питање о смислу постојања дрвећа, о његовој подели на корен, стабло и крошњу, подели која, на неки начин, одговара човеку. И човек има корен што је урастао дубоко у земљу, дубоко у земаљски лавиринт. Он сâм је дрво, а крошња је оно што је резултат његовога стварања изнетог на белину платна са дугих путовања по лавиринту. Притом ваља рећи да је стваралац као средишња димензија у тој подели онај кроз чије се тело, ум и, у овом случају, руку одвија двосмерна комуникација: од подземне крошње (корена) до небеске крошње, и обратно, заправо треперење пејсажа у коме се осврћемо или наше унутрашње треперење које осећамо и видимо у подрхтавању дрвећа.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Ђуро Радоњић је са својим ликовним делима учествовао на многобројним групним изложбама слика, цртежа и графика у Југославији, Србији и иностранству.[4]

Самостално јеизлагао цртеже и слике у Београду, Алексинцу, Нишу, Лесковцу, Манастиру Прохор Пчињски, Крагујевцу, Врању, Прокупљу, Бору, Пироту, Гаџином Хану, Смедеревској Паланци, Бадену (Швајцарска), Великом Трнову (Бугарска).[4]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1976. Београд, Специјална награда за сликарство Петар Лубарда;
  • 1984. Ниш, II Награда Уметничке колоније Сићево;
  • 1985. Београд, Награда Југоекспортана Октобарском салону;
  • 1990. Ниш, Награда СИЗ-а Културе за изузетна достигнућа у култури за 1989. годину;
  • 1993. Ниш, Откупна награда Classic Фабрике дувана Ниш;
  • 1994. Ниш, Награда КПЗ за изузетна достигнућа у култури за 1993. годину;
  • 2004. Пирот, Похвала као знак нарочитог признања на IV Видовданском салону УЛУСа;
  • 2010. Ниш, Мали печат, Награда Нишког Графичког круга.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Која је следеће године отишла у пензију
  2. ^ Код кога је завршио и постдипломске студије 1976. године

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дрча, Наташа. Каталог збирке ликовни уметници Ниша 1945–1970. Ниш: Народни музеј Ниш 3–6;
  2. ^ Тодоровић, Милица. „Изложбена активност Галерије савремене ликовне уметности у Нишу: 1970–2013“, рукопис хабилитационог рада за звање музејског саветника 2007: 10–30.
  3. ^ а б в СРЂАН Д. МАРКОВИЋ Универзитет у Нишу, Факултет уметности – Одсек за ликовне уметности Оригинални научни рад Транспозиција пејсажа у свет слике, додиривање са ониричким, СЛИКАРСТВО ЂУРА РАДОЊИЋА, UDC 75(497.11)”19” 75.071.1:929 Radonjić Đ.
  4. ^ а б в „мр Ђуро Радоњић, редовни професор”. Факултет уметности у Нишу (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-02. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Арнхајм, Рудолф. Уметност и визуелно опажање. С немачког превео Војин Стојић. Београд: Уметничка академија (Arnheim, Rudolf. Art and Visual Perception. Translation from German by Vojin Stojic. Belgrade: Art Academy), 1971, 13–29.
  • Арнхајм, Рудолф. „Црвендаћ и светац.“ Градац (Arnheim, Rudolf. “The Robin and the Saint.” Gradac), 60–62 (2008): 7–34.
  • Башлар, Гастон. Земља и сањарење о починку. С француског превела Мира Вуковић. Сремски Карловци– Нови Сад (Bachelard, Gaston. Earth and Reveries of Repose. Translation from French by Mira Vukovic. Sremski Karlovci – Novi Sad), 2006, 70–71.
  • Белић, Милија. „Моји предели.“ Предговор каталогу Радоњићеве изложбе слика. Народни музеј Врање (Belic, Milija. “My Landscapes.” Preface to the Radonjic’s exhibition catalogue. National Museum in Vranje), 1998, 3.
  • Денегри, Јеша. „Елементи за одређење појаве нове предметности у младом београдском сликарству.“ Уметност (Denegri, Jesa. “Elements for Determining the Occurrence of New Objectivity in Recent Belgrade Painting.” Art) 9 (1967): 47–60.
  • Денегри, Јеша. Шездесете, теме српске уметности. Нови Сад (Denegri, Jesa. Sixties, themes of Serbian Art. Novi Sad), 1995, 8–18.
  • Гулд, Стивен Џеј. „Временска раздобља и година 2000.“ Градац (Gould, Stephen Jay. “Periods and the Year 2000.” Gradac) 167–168 (2008): 7–34.
  • Дрча, Наташа. Каталог збирке ликовни уметници Ниша 1945–1970. Ниш: Народни музеј Ниш (Drca,Natasa. Collection Catalog Painters of Nis 1945–1970. Nis: National Museum of Nis), 2000, 3–6.
  • Дрча, Наташа. Нове аквизиције збирке историје уметности 1991–2006. Ниш (Drca, Natasha. The New Acquisitions for the Art History Collection 1991–2006. Nis), 2007, 3–15.
  • Жунић, Драган. „Слика света у пејсажу. Есеј о сликама Ђура Радоњића.“ Градина (Zunic, Dragan. “The Picture of the World in a Landscape – Essay on Images of Djura Radonjic.” Gradina) 7 (2005): 186–241.
  • Каријер, Жан Клод. „Пред сфингом.“ Градац (Carrière, Jean-Claude. “Answering the Sphinx.” Gradac) 167–168 (2008): 63–108.
  • Kris, Ernst. Psihoanalitička istraživanja umetnosti. S nemačkog prevela Zora Minderović. Beograd: Kultura (Kris, Ernst. Psychoanalytic Explorations in Art. Translated from German by Zora Minderovic. Belgrade: Culture), 1970.
  • Мишевић, Раденко. Предговор каталогу магистарске изложбе слика Ђура Радоњића. Галерија Коларчевог народног универзитета. Београд (Misevic, Radenko. Preface to The Exhibition Catalogue of Djura Radonjic, Belgrade), 1976, 4.
  • Радоњић, Ђуро. Предговор каталогу самосталне изложбе цртежа. Алексинац (Radonjic, Djuro. Preface to the Radonjic’s exhibition of drawings catalogue, Aleksinac), 2005: 3.
  • Радоњић, Малина. Предговор каталогу самосталне изложбе слика Ђура Радоњића. Ниш, Салон 77 (Radonjic, Malina. Preface to the Radonjic’s exhibition catalogue. Nis, Salon 77), 1991, 3–4.
  • Тодоровић, Милица. „Изложбена активност Галерије савремене ликовне уметности у Нишу: 1970–2013“, рукопис хабилитационог рада за звање музејског саветника (власништво аутора) (Todorovic, Milica. “Exhibitions of the Gallery of Contemporary Art in Nis: 1970–2013”, the manuscript of habilitation work for obtaining the rank of museum adviser (ownership of the author)).
  • Трифуновић, Лазар. Од импресионизма до енформела. Београд: Нолит (Trifunovic, Lazar. From Impressionism to Informalism. Belgrade: Nolit), 1982.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђуро_Радоњић&oldid=27544663”