Ђурђица Чилић
Ђурђица Чилић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ђурђица Чилић |
Датум рођења | 1975. |
Место рођења | Ливно, СФР Југославија |
Ђурђица Чилић је хрватска књижевница рођена 1975 у Ливну, БиХ.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Ђурђица Чилић је рођена 1975. у Ливну, у БиХ, а одрасла је у Витезу. Од 1994. године живи у Загребу. Тренутно ради на Катедри за пољски језик и књижевност Филозофског факултета у Загребу. Од 2022. године предаје и на универзитету у пољским Катовицама.[1]
Књижевна каријера
[уреди | уреди извор]Ђурђица Чилић пише стручне радове о пољској књижевности 19. и 20. века, књижевне рецензије, а бави се и превођењем савремене пољске поезије. [1]
Њена прва књига која представља колекцију аутофикцијских цртица је Фафарикул објављена 2020. године. Књига је постала убрзо регионални књижевни хит. Њена друга књига је Нови крај објављена 2022. године и такође је аутофикцијска проза.[1]
Преводи
[уреди | уреди извор]Ђурђица Чилић преводи пољску књижевност, углавном поезију коју објављује на Facebooku.[2]
Неки од пољских аутора и књига које је превела су:[2][3]
- Збирке прича Ормар и Најружнија жена на свијету Олге Токарчук,
- Збирку поезије Адама Загајевског Невидљива рука,
- Млађе ауторе поезије - Krystynu Dąbrowsku, Barbaru Klicku и Justynu Bargielsku,
- Избор из поезије Виславе Шимборске који је насловила Свијет који није од овога свијета.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „ĐURĐICA ČILIĆ”. booka.rs. Архивирано из оригинала 08. 03. 2023. г. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ а б „ĐURĐICA ČILIĆ 'Tko razumije jezik poezije, zna prepoznati jezik obmane'”. jutarnji.hr. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ „Đurđica Čilić”. fraktura.hr. Приступљено 8. 3. 2023.