Јастог (филм)
| Јастог | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | The Lobster |
| Режија | Јоргос Лантимос |
| Сценарио | Ефтимис Филипоу Јоргос Латимос |
| Продуцент | Сиси Демпси Ед Гини Јоргос Латимос Ли Магидеј |
| Главне улоге | Колин Фарел Рејчел Вајс |
| Директор фотографије | Тимиос Бакатакис |
| Монтажа | Јоргос Мавропсаридис |
| Продуцентска кућа | Element Pictures Scarlet Films Faliro House Productions Haut et Court Lemming Film Film4 BFI |
| Дистрибутер | Feelgood Entertainment (Грчка) Haut et Court (Француска) Element Pictures (Ирска) De Filmfreak (Холандија) Picturehouse Entertainment (Уједињено Краљевство) |
| Година | 2015. |
| Трајање | 118 минута[1] |
| Земља | Ирска Уједињено Краљевство Грчка Француска Холандија |
| Језик | енглески француски |
| Буџет | 4 милиона евра[2] |
| Зарада | 18 милиона долара[3] |
Јастог (енгл. The Lobster) је апсурдистички комично-драмски филм из 2015. године, редитеља Јоргоса Лантимоса, коме је уједно и његов први пројекат на енглеском језику.[4][5][6] У филму глуме Колин Фарел, Рејчел Вајс, Џесика Барден, Оливија Колман, Ешли Џенсен, Аријана Лабед, Анџелики Популија, Џон Си Рајли, Леа Седу, Мајкл Смајли и Бен Вишо. Радња прати новопеченог самца који се сели у хотел са другим самцима, који су сви обавезни да пронађу романтичног партнера у року од 45 дана; у супротном, биће претворени у животиње.[7]
Филм је најављен у октобру 2013. године, а Џејсон Кларк је првобитно добио главну улогу. Након што је Кларк напустио продукцију, Фарел га је заменио до фебруара 2014. године, а глумачкој постави се придружила и Рејчел Вајс након што је Елизабет Олсен одустала од улоге. Остатак глумачке екипе је употпуњен до марта када је почело главно снимање, које је завршено у мају. Снимање се већим делом одвијало у Даблину и округу Кери. Филм је снимљен у копродукцији Ирске, Уједињеног Краљевства, Грчке, Француске и Холандије.
Јастог је премијерно приказан 15. маја 2015. на Канском филмском фестивалу, где се такмичио за Златну палму и освојио Награду жирија. У биоскопе у Уједињеном Краљевству пуштен је 16. октобра 2015. године, зарадивши 18 милиона долара уз буџет од 4 милиона долара.[8] Добио позитивне рецензије критичара, уз похвале за сценарио, хумор, оригиналност и тематски садржај. Био је номинован за Оскара у категорији за најбољи оригинални сценарио.
Радња
[уреди | уреди извор]Дејвида одводе у хотел након што га је жена оставила због другог мушкарца. Управница хотела открива да самци имају 45 дана да пронађу партнера или ће бити претворени у животињу по свом избору (пас који прати Дејвида је заправо његов брат Боб). Дејвид је одлучан да постане јастог уколико до тога дође. Дејвид се упознаје са Робертом, човеком који шушка док говори, и Џоном, човеком који храмље. Гости су опседнути проналажењем партнера са којим деле површне особине, попут мањих здравствених тегоба, верујући да је то кључ компатибилности.
Хотел има много правила и ритуала: мастурбација је забрањена, али је сексуална стимулација коју врши хотелска собарица обавезна; гости такође посећују плесове и гледају пропагандне представе које величају предности заједништва. Станари могу продужити свој рок тако што ће ловити и успављивати самце који живе у шуми, при чему сваки ухваћени „усамљеник” доноси један додатни дан. На путу до шуме, жена која воли бисквите нуди Дејвиду секс, што он одбија. Она му говори да ће извршити самоубиство скоком кроз прозор хотела ако не успе да пронађе партнера.
Џон задобија наклоност жене којој често иде крв из носа тако што намерно и тајно повређује сопствени нос. Они се селе у део за парове како би започели пробни заједнички живот у трајању од месец дана. Дејвид касније одлучује да се удвара озлоглашено безосећајној жени која је успавала више усамљеника него било ко други. Њихов први разговор прате крици жене која воли бисквите, а која се повредила скочивши кроз прозор са првог спрата. Дејвид се претвара да ужива у патњи те жене како би привукао пажњу безосећајне жене. Касније јој се придружује у ђакузију, где она претвара да се гуши маслином како би га тестирала. Приметивши да он не покушава да јој помогне, она закључује да су компатибилни, па се обоје селе у апартман за парове. Једног јутра Дејвид се буди и открива да је она убила Боба. Док Дејвид у сузама тугује за њим, она закључује да је њихова веза лаж и покушава да га одвуче код управнице како би био кажњен претварањем у „животињу коју нико не жели да буде”. Он успева да побегне и, уз помоћ саосећајне собарице (за коју се касније испоставља да је „кртица” која ради за усамљенике), успављује своју партнерку и претвара је у животињу.
Дејвид бежи из хотела и придружује се усамљеницима у шуми. За разлику од хотела, они забрањују било какав облик романсе, што се кажњава сакаћењем. Дејвид, који је кратковид, започиње тајну везу са женом која је такође кратковида. Они развијају посебан језик знакова којим комуницирају. Одлазе у тајне мисије у оближњи град, где због свог задатка морају да се претварају да су муж и жена, у чему потајно уживају.
Усамљеници покрећу напад како би саботирали хотел. Дејвид говори жени којој иде крв из носа да Џон лажира своје крварење. Други усамљеници држе управницу и њеног мужа на нишану, преваривши га да пуца у своју жену како би се спасао, али пиштољ није напуњен. Остављају пар да се суочи једно с другим.
Вођа усамљеника долази до дневника кратковиде жене и открива Дејвидов план да побегне са њом. Вођа и собарица одводе жену у град, наводно на операцију којом би се излечила њена кратковидост, али је уместо тога ослепе. Жена покушава да убоде вођу, али вођа користи собарицу као живи штит и претвара се да је мртва када жена убије собарицу. Дејвид и жена безуспешно покушавају да пронађу нешто друго што им је заједничко. Једног јутра Дејвид савладава вођу, остављајући је везану у отвореном гробу како би је пси појели. Он и слепа жена беже у град и заустављају се у једном ресторану. Дејвид одлази у тоалет и оклевајући се припрема да ослепи себе ножем за одреске.[9]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Колин Фарел | Дејвид |
| Рејчел Вајс | кратковида жена |
| Леа Седу | вођа усамљеника |
| Аријана Лабед | собарица |
| Бен Вишо | Џон, човек који храмље |
| Анџелики Популија | безосећајна жена |
| Џон Си Рајли | Роберт, човек шушкавог гласа |
| Џесика Барден | жена крвавог носа |
| Оливија Колман | управница хотела |
| Ешли Џенсен | жена са бисквитима |
| Мајкл Смајли | усамљени пливач |
| Роџер Ештон-Грифитс | доктор |
| Јуан Макинтош | чувар хотела |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „THE LOBSTER (15)”. British Board of Film Classification. 17. 3. 2015. Приступљено 17. 3. 2015.
- ^ Pritchard, Tiffany (21. 12. 2014). „Les Arcs celebrates diverse crop of Ireland films”. Screen Daily. Screen International. Приступљено 15. 5. 2015.
- ^ „The Lobster (2016)”. The Numbers. Nash Information Services. Архивирано из оригинала 30. 7. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016.
- ^ „Yorgos Lanthimos’ absurdist dystopia is the best of Cannes so far”. Film (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 2021-01-24.
- ^ Hutchinson, Sean. „'The Lobster' Is an Absurd Dystopian Wonderwork on Love”. Inverse (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24.
- ^ Bonos, Lisa. „An interview with the director of ‘The Lobster,’ a dark comedy about the search for love”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-01-24.
- ^ „The Lobster” (PDF). Cannes Film Festival. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015.
- ^ Kay, Jeremy (28. 7. 2015). „Toronto to open with 'Demolition'; world premieres for 'Trumbo', 'The Program'”. Screen Daily. Screen International. Архивирано из оригинала 1. 8. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015.
- ^ „FEST 2016 / PROGRAM / FILMOVI / JASTOG”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 13. 03. 2016.
