Ја, Маја Плисецка
| Ја, Маја Плисецка | |
|---|---|
 Корице књиге српског издања | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Я, Майя Плисецкая |
| Аутор | Маја Плисецка |
| Земља |  Русија |
| Језик | руски |
| Жанр / врста дела | мемоари |
| Издавање | |
| Издавач | Паидеиа |
| Број страница | 463 |
| Тип медија | картон |
| Превод | |
| Преводилац | Загорка Зечевић |
| Датум издавања | 1994 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 86-7448-084-5 |
| ISBN ? ориг. | 5-7020-0903-7 |
Ја, Маја Плисецка (рус. Я, Майя Плисецкая) су мемоари руске балерине Маје Плисецке (рус. Плисецкая Майя Михайловна) (1925-2015) објављени 1994.године.[1] Српско издање објавила је издавачка кућа "Паидеиа" из Београда 2001. године у преводу Загорке Зечевић.[2][3]
О аутору
[уреди | уреди извор]Маја Плисецка је рођена у Москви 25. новембра 1925. године. Потиче из старе руске балетске породице јеврејског порекла. Са осамнаест година постала је чланица Бољшог театра. Била је у браку са композитором Родион Шчедрином. Умрла је у Минхену 2. маја 2015. године.[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]Ја, Маја Плисецка је аутобиографско дело у моме ауторка описује свој мукотрпан успон до приммабалерине Бољшог театра и једне од највећих балерина 20. века. Књигу је почела да га пише 1991. у Шпанији.[5] Била је ћерка народних непријатеља, оца који је убијен у Стаљиновим чисткама, и мајке, филмске глумице која је депортована трудна у Казахстан. Осуђена на осам година затвора јер није желела да потпише да јој је муж шпијун, издајник, учесниг завере против Стаљина. Маја Плисецка и њена породица су и касније били под сталним надзором руских обавештајних служби. Иако јој је дозвољено 1959. године да наступа у иностранству, није поднела захтев за азил. Плашила се за родбину, мужа а била је и одана Бољшом театру чију је сцену обожавала. Каријера Маје Плисецке је била веома богата, плесала је са најпознатијим плесачима свог времена и кретала се међу светским високим друштвом.[6]
Плисецка у књизи духовито и бескомпромисно открива истину о свом животу, а истовремено нуди нове увиде у балетску уметност.[5]
Садржај
[уреди | уреди извор]Ауторка је кроз следећа поглавља описала свој живот:[3]
- Дача и Сретенја
- Каква сам била кад сам имала пет година
- Рођаци
- Шпицберген
- Учим балет
- повратак у шлолу и хапшење оца
- Нестанак мајке
- Чимкент
- Концерт у Чк
- Експромт Чајковског
- Рат
- Прва година у позоришту
- Стан у Шћепкинској
- Освајам азбуку театра
- Рајмонда
- Лабудово језеро
- Омладински фестивали
- Моје повреде. Моји исцелитељи
- Ко ће кога
- Стаљинов рођендан
- Играм Дон Кихота
- Живот на прекретници и крај Стаљинове ере
- Путовање у Индију
- Хајка
- Како се догодило да нисам отпутовала
- У Лондон
- Док је трајало гостовање у Лондону
- Како сам се облачила
- Шта је човјеку потребно
- Шчердин
- Живот на Кутузовском проспекту
- Путујем у Америку
- Седамдесет три дана
- Како су нас плаћали
- Париски сусрети
- Рад с Јакобсоном
- Зашто нисам остала на Западу
- Мене слика Марк Шагал
- Двадесети новембар
- Како је настао Кармен балет
- Рад с Роландом Петијем и Бежаром
- Лирски интермецо
- Моји балети
- Хоћу Привлачност
- Рад у Италији
- Рад у Шпанији
- Глава без назива
- Године странствовања
- Полицијски час
Читам свој живот
[уреди | уреди извор]Књига Читам свој живот је књига која је објављена 2010.године[1], на српском језику 2015. године, а представља обједињене аутобиографије Ја, Маја Плисецка и Тринаест година касније.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Плисецкая Майя Михайловна”. old.balletacademy.ru. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „Ja, Maja Plisecka”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ а б Plisecka, Maja (2001). Ja, Maja Plisecka. Beograd: Paideia. стр. 7— 10, sadržaj. ISBN 86-7448-084-5.
- ^ „Preminula balerina Maja Plisecka”. rts.rs. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ а б „Jaz, Maja Plisecka”. bukla.si (на језику: Slovenački). Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „Jaz, Maja Plisecka”. dobreknjige. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „“Čitam svoj život” – promocija autobiografije Maje Plisecke”. radiojadran.com. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2021.
