Јеврејска заједница у Лесковцу
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 22. 06. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Да ли је постојала јеврејска заједница у Лесковцу?[уреди | уреди извор]
Јевреји су у Лесковцу имали свој храм, синагогу, гробље и школу. Према попису који је извршен за време рата 1877. године по наредби врховне команде, Лесковац је имао 2.117 кућа или 7.853 становника, од којих од којих је 7.696 Срба, а остало Турака, Јевреја и Цигана.
Синагога[уреди | уреди извор]
Храм у Лесковцу саграђен је 1903. године. По државном календару за 1910. годину види се да је те године у Лесковцу (Врањски округ) рабин био Мешулам А. Алхалел. У Лесковцу су Јевреји готово без изузетака водили кашер - домаћинства, суботом нису радилинису отварали своје радње и радионице. За Песах се закупљивао млин а мацот су правили код куће. Уочи суботе или на свету суботу обавезвно се ишло у храм. Сматрало се грехом ако неко не дође. Храм је био мален, у центру града, тек за око 40 - 50 верника. У средини просторије "олтар", а наоколо, поред горњих зидова, ред клупа. Било је и "дечијих клупа" али су обично седела поред очева. Жене су одлазиле на галерију за жене, са које су оне могле да гледају унутрашњост храма а да не буду виђене и да прате ток богослужења кроз решетке. Домаћица храма је била тија - грсија и то уместо послужитеља - шамаша - којег би требало платити, а они нису ни храну могли да плаћају. О рођењу, венчању и за покој душе давала се "пор ечас азејти". Иначе је Тија - Грсија била бабица, нудиља, прва лекарска инстанца надлежна за све верске обичаје, деца која су у храму морала мирно да седе и да се досађују једва су чекала празник Пурим да за време читања Мегиле, при помену Хамана или његових синова, почну жестоко и бучно да дају одушка своме огорчењу "против душмана" ударањем ногама о под и лупањем у клупе. Смрћу старог хахама изумро је и стари дух храма.
Мелдар
Школа - Ел Мелдар - била је одмах поред храма. Била је прилично пространа и имала је веома дугачку терасу. До четвртог разреда основне школе децу је подучавао стари хахам Мешулам А. Алхалел. Школа је уживала егзистенцију праве мезимице. Свако дете полазило је у школу на свој пети рођендан. Није се знало за почетак школске године.
Гробље
У Јеврејском алманаху за 5688. годину стоји да је у Јеврејско гробље у Лесковцу утемељено 1896. године. Лежало је на подножју брега испод Хисарског гробља и само их је предвајао сеоски пут[1]
.
- ^ Лебл, Жени (2022). ДО "КОНАЧНОГ РЕШЕЊА" Јевреји у Србији. Београд: Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13. стр. "стр" 53. ISBN 9788653107703.