Пређи на садржај

Јеврејска заједница у Лесковцу

С Википедије, слободне енциклопедије

Да ли је постојала јеврејска заједница у Лесковцу?[уреди | уреди извор]

Јевреји су у Лесковцу имали свој храм, синагогу, гробље и школу. Према попису који је извршен за време рата 1877. године по наредби врховне команде, Лесковац је имао 2.117 кућа или 7.853 становника, од којих од којих је 7.696 Срба, а остало Турака, Јевреја и Цигана.

Синагога[уреди | уреди извор]

Храм у Лесковцу саграђен је 1903. године. По државном календару за 1910. годину види се да је те године у Лесковцу (Врањски округ) рабин био Мешулам А. Алхалел. У Лесковцу су Јевреји готово без изузетака водили кашер - домаћинства, суботом нису радилинису отварали своје радње и радионице. За Песах се закупљивао млин а мацот су правили код куће. Уочи суботе или на свету суботу обавезвно се ишло у храм. Сматрало се грехом ако неко не дође. Храм је био мален, у центру града, тек за око 40 - 50 верника. У средини просторије "олтар", а наоколо, поред горњих зидова, ред клупа. Било је и "дечијих клупа" али су обично седела поред очева. Жене су одлазиле на галерију за жене, са које су оне могле да гледају унутрашњост храма а да не буду виђене и да прате ток богослужења кроз решетке. Домаћица храма је била тија - грсија и то уместо послужитеља - шамаша - којег би требало платити, а они нису ни храну могли да плаћају. О рођењу, венчању и за покој душе давала се "пор ечас азејти". Иначе је Тија - Грсија била бабица, нудиља, прва лекарска инстанца надлежна за све верске обичаје, деца која су у храму морала мирно да седе и да се досађују једва су чекала празник Пурим да за време читања Мегиле, при помену Хамана или његових синова, почну жестоко и бучно да дају одушка своме огорчењу "против душмана" ударањем ногама о под и лупањем у клупе. Смрћу старог хахама изумро је и стари дух храма.

Мелдар

Школа - Ел Мелдар - била је одмах поред храма. Била је прилично пространа и имала је веома дугачку терасу. До четвртог разреда основне школе децу је подучавао стари хахам Мешулам А. Алхалел. Школа је уживала егзистенцију праве мезимице. Свако дете полазило је у школу на свој пети рођендан. Није се знало за почетак школске године.

Гробље

У Јеврејском алманаху за 5688. годину стоји да је у Јеврејско гробље у Лесковцу утемељено 1896. године. Лежало је на подножју брега испод Хисарског гробља и само их је предвајао сеоски пут[1]

.

  1. ^ Лебл, Жени (2022). ДО "КОНАЧНОГ РЕШЕЊА" Јевреји у Србији. Београд: Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13. стр. "стр" 53. ISBN 9788653107703.