Хисар (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хисар, северна страна
Лесковац- брдо Хисар

Брдо Хисар је археолошки локалитет и парк природе, површине од 10,6 хектара, изнад Лесковца,.[1] на надморској висини од 341 метра.[2] Хисар представља завршне обронке планине Гољак.

Историја[уреди]

Назив брда потиче из периода Османског царства и означава утврђење у систему одбране, саграђено од тврдог материјала, камена и цигле, са једном кулом или без куле. Мање утврђење оваквог типа називано је хисарџик – тврђавица. Хисари су били и најзначајнији градови Топлице и Дубочице, Прокупље и Лесковац, о чему сведоче називи брда на којима су подигнути.[3]

У путопису „Србија - земља и становништво“ из 1904. године, један од најбољих познаваоца југоисточне Европе Феликс Каниц[4] је записао[5] :

На брду се налази предајник ТВ Лесковца,[6] споменик Незнаном јунаку, подигнут 1922. године у част анонимном капетану, који је 26. октобра 1915. године погинуо у борбама за Лесковац-Битка на Морави (1915), као и спомен парк на источној падини, изграђен 1971. године, по идејном решењу архитекте Богдана Богдановића.[7] Ту се налази и спомен плоча, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају.[8]

Археолошки локалитет[уреди]

На археолошком локалитету површине 130 хектара, од 1999. године се врше непрекидна археолошка истраживања[9], под руководством др Милорада Стојића из Археолошког института у Београду.

На Хисару су се налазила насеља из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, из римског, византијског и турског периода, а ту је откривен и најстарији центар црне металургије у Европи. На њеми су пронађени многобројни предмети, од којих су најзначајнији из доба неолита. Пронађена је руда гвожђа, млинови за њено ситњење, такозване погаче, односно аморфно гвожђе тешко више килограма, пећи, дуваљци, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета који су ту произведени.[9]

  • Ту су пронађени најлепши примерци средњовековног стакла украшеног у вишебојној техници, као и остат насеља из око 1.400. године, између осталог и сребрни новац Стефана Лазаревића, пре него што је постао деспот.[9]
  • Године 2001. пронађено је вишеслојно насеље брњичке културе,[9] групе која се развија од 1300 до 1050. године п. н. е, а најрпе је пронађена локалитету на Косову.
  • Аматер-археолог Шћепан Туровић открио је 2002. године предмет у облику игле дугачак 64,5 центиметара, од нерђајућег челика, па је предмет назван „Туровићева игла“.[9][10][11] Након многобројних испитивања утврђено је да игла из периода 1300. године п. н. е. Данашња металургија не познаје технологију којом је игла израђена. Игла је направљена од чистог гвожђа и не садржи примесе других елемената, те због тога превазилази Амерички еталон за гвожђе. Због изузетне вредности предмет се чува у сефу једне државне установе.[10] После приналска „Туровићеве игле“, арехолошка истраживања на овом локалитету су нарочито интензивирана. Археолози су током даљег ископавања открили још неколико сличних предмета од гвожђа, исте чистоће и још неколико пећи за топљење руде те и прављење предмета. Све датирају из 13. и 14. века старе ере.[10] Верује се да су то најстарија налазишта постројења за прераду гвожђа у свету, чиме се помера период гвозденог доба за неколико векова уназад.[9]Десетак километара јужно од Делхија у Индији , недалеко од куле Кутаб Минар, чуда архитектуре из 13. века, стоји џамија из 12. века. У предворију џамије постоји стуб висок 7,30 м, а на њему је санскритом исписан текст из кога сазнајемо да је стуб, у 5. веку, подигао хинду краљ Чандра Варман. Стуб је од потпуно чистог гвожђа, без трагова корозије, дакле, потпуно је истих основних карактеристика као и Туровићева игла. Извесно је да су направљени према истим технолошким принципима, непознатим савременој науци.[12]
  • 15. септембар 2005. године на овом локалитету пронађен је још један гвоздени предмет у облику игле који потиче из 14. века пре нове ере. Оваква открића сврстала су овај археолошки локалитет у ред најекслузивнијих.[13]
  • Редак примерак сребрне праисториске копче пронађен је 2005. године, у некрополи старобалканских народа Трибала и Дардана.[14]
  • На овом археолошком локалитету пронађен је и римски бедем, укопан у праисторијску фортификацију из 14. века пре нове ере, са занимљивим фрагментима живописа, што наводи на закључак да су ови зидови припадали неком сакралном комплексу.[15]

Извори[уреди]

  1. Ивановић, Милица (24. 6. 2010). „Хисар, заборављен бисер природе”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  2. „Географија”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Приступљено 19. 10. 2013. »Најзначајније узвишење је брдо Хисар (341м)« 
  3. Бркић, Никола (2013). „Докторска дисертација: Насеља и становништво Тополице и Дубочице од XIV до XVI века” (пдф). filfak.ni.ac.rs. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Приступљено 19. 10. 2013. 
  4. „Из путописа Феликса Каница”. zajednicavlahasrbije.com. Заједница Влаха Србије. Приступљено 19. 10. 2013. 
  5. Каниц (1904). стр. 238.
  6. Коцић, Данило (29. 7. 2011). „Дрво у дворишту вртића Цврчак погодио гром, ТВ репетитор остао без струје”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  7. „Споменици културе”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Приступљено 19. 10. 2013. 
  8. С. С. (1. 5. 2013). „Сељаци не славе: На уранак у пластенике!”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. »спомен плоче у парку Хисар, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају«  Коцић, Душан (3. 5. 2011). „Телевизија Лесковац најутицајнија”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Таминџић, Рада (5. 7. 2009). „Благо у недрима Хисара”. www.politika.rs/. Политика онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Ивановић, Милица (5. 2. 2008). „Бисери са југа Србије”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  11. Т. Стевановић (13. 10. 2012). „Градске награде партијским послушницима”. pravda.rs. Правда. Приступљено 19. 10. 2013. 
  12. http://dzonson.files.wordpress.com/2012/12/turoviceva-igla.pdf
  13. На Хисару пронађена још једна гвоздена игла из 14. века пре нове ере
  14. М. З. (27. 7. 2005). „Откривена сребрна копча из праисторије”. glas-javnosti.rs. Глас јавности. Приступљено 19. 10. 2013. 
  15. Коцић, Душан (10. 3. 2011). „Тајне брда Хисар, недалеко од центра Лесковца”. juznasrbija.info. Агенција Инфо-Г Алексинац. Приступљено 19. 10. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]