Хисар (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хисар, северна страна
Лесковац- брдо Хисар

Брдо Хисар је археолошки локалитет и парк природе, површине од 10,6 хектара, изнад Лесковца.[1] на надморској висини од 341 метра.[2] Хисар представља завршне обронке планине Гољак.

Историја[уреди]

Назив брда потиче из периода Османског царства и означава утврђење у систему одбране, саграђено од тврдог материјала, камена и цигле, са једном кулом или без куле. Мање утврђење оваквог типа називано је хисарџик – тврђавица. Хисари су били и најзначајнији градови Топлице и Дубочице, Прокупље и Лесковац, о чему сведоче називи брда на којима су подигнути.[3]

У путопису „Србија - земља и становништво“ из 1904. године, један од најбољих познаваоца југоисточне Европе Феликс Каниц[4] је записао[5] :

На брду се налази предајник ТВ Лесковца,[6] споменик Незнаном јунаку, подигнут 1922. године у част анонимном капетану, који је 26. октобра 1915. године погинуо у борбама за Лесковац-Битка на Морави (1915), као и спомен парк на источној падини, изграђен 1971. године, по идејном решењу архитекте Богдана Богдановића.[7] Ту се налази и спомен плоча, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају.[8]

Археолошки локалитет[уреди]

Камена посуда за посвећену (богојављенску) воду из периода XV-XVI век. Пронађена је на локалитету Хисар у Лесковцу. Посуда је изложена у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу - „Времеплов лесковачког краја”.

На археолошком локалитету површине 130 хектара, од 1999. године се врше непрекидна археолошка истраживања[9], под руководством др Милорада Стојића из Археолошког института у Београду.

На Хисару су се налазила насеља из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, из римског, византијског и турског периода, а ту је откривен и најстарији центар црне металургије у Европи. На њеми су пронађени многобројни предмети, од којих су најзначајнији из доба неолита. Пронађена је руда гвожђа, млинови за њено ситњење, погаче, односно аморфно гвожђе тешко више килограма, пећи, дуваљци, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета који су ту произведени.[9]

Плочица са натписом направљена од слонове кости из периода 4. века. Пронађена је на овом локалитету и део је збирке Хисар Народног музеја у Лесковцу
  • Ту су пронађени најлепши примерци средњовековног стакла украшеног у вишебојној техници, као и остат насеља из око 1.400. године, између осталог и сребрни новац Стефана Лазаревића, пре него што је постао деспот.[9]
  • Године 2001. пронађено је вишеслојно насеље брњичке културе,[9] групе која се развија од 1300. до 1050. године п. н. е., а најрпе је пронађена локалитету на Косову.
  • Аматер-археолог Шћепан Туровић открио је 2002. године предмет у облику игле дугачак 64,5 центиметара, од нерђајућег челика, па је предмет назван „Туровићева игла“.[9][10][11] Након многобројних испитивања утврђено је да игла из периода 1300. године п. н. е. Данашња металургија не познаје технологију којом је игла израђена. Игла је направљена од чистог гвожђа и не садржи примесе других елемената, те због тога превазилази Амерички еталон за гвожђе. Због изузетне вредности предмет се чува у сефу једне државне установе.[10] После приналска „Туровићеве игле“, арехолошка истраживања на овом локалитету су нарочито интензивирана. Археолози су током даљег ископавања открили још неколико сличних предмета од гвожђа, исте чистоће и још неколико пећи за топљење руде те и прављење предмета. Све датирају из 13. и 14. века старе ере.[10] Верује се да су то најстарија налазишта постројења за прераду гвожђа у свету, чиме се помера период гвозденог доба за неколико векова уназад.[9]Десетак километара јужно од Делхија у Индији , недалеко од куле Кутаб Минар, чуда архитектуре из 13. века, стоји џамија из 12. века. У предворију џамије постоји стуб висок 7,30 м, а на њему је санскритом исписан текст из кога сазнајемо да је стуб, у 5. веку, подигао хинду краљ Чандра Варман. Стуб је од потпуно чистог гвожђа, без трагова корозије, дакле, потпуно је истих основних карактеристика као и Туровићева игла. Извесно је да су направљени према истим технолошким принципима, непознатим савременој науци.[12]
  • 15. септембар 2005. године на овом локалитету пронађен је још један гвоздени предмет у облику игле који потиче из 14. века пре нове ере. Оваква открића сврстала су овај археолошки локалитет у ред најекслузивнијих.[13]
  • Редак примерак сребрне праисториске копче пронађен је 2005. године, у некрополи старобалканских народа Трибала и Дардана.[14]
  • На овом археолошком локалитету пронађен је и римски бедем, укопан у праисторијску фортификацију из 14. века пре нове ере, са занимљивим фрагментима живописа, што наводи на закључак да су ови зидови припадали неком сакралном комплексу.[15]

Извори[уреди]

  1. ^ Ивановић, Милица (24. 6. 2010). „Хисар, заборављен бисер природе”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  2. ^ „Географија”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Приступљено 19. 10. 2013. »Најзначајније узвишење је брдо Хисар (341м)« 
  3. ^ Бркић, Никола (2013). „Докторска дисертација: Насеља и становништво Тополице и Дубочице од XIV до XVI века” (пдф). filfak.ni.ac.rs. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Приступљено 19. 10. 2013. 
  4. ^ „Из путописа Феликса Каница”. zajednicavlahasrbije.com. Заједница Влаха Србије. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2013. Приступљено 19. 10. 2013. 
  5. ^ Каниц 1904, стр. 238.
  6. ^ Коцић, Данило (29. 7. 2011). „Дрво у дворишту вртића Цврчак погодио гром, ТВ репетитор остао без струје”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  7. ^ „Споменици културе”. usluznicentar.com. Услужни центар града Лесковца. Приступљено 19. 10. 2013. 
  8. ^ С. С. (1. 5. 2013). „Сељаци не славе: На уранак у пластенике!”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. »спомен плоче у парку Хисар, где је 1897. организовано прво окупљање радника у лесковачком крају«  Коцић, Душан (3. 5. 2011). „Телевизија Лесковац најутицајнија”. juznasrbija.info. Алексинац: Агенција Инфо-Г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Таминџић, Рада (5. 7. 2009). „Благо у недрима Хисара”. www.politika.rs/. Политика онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Ивановић, Милица (5. 2. 2008). „Бисери са југа Србије”. blic.rs. Блиц онлајн. Приступљено 19. 10. 2013. 
  11. ^ Стевановић, Т. (13. 10. 2012). „Градске награде партијским послушницима”. pravda.rs. Правда. Приступљено 19. 10. 2013. 
  12. ^ http://dzonson.files.wordpress.com/2012/12/turoviceva-igla.pdf
  13. ^ На Хисару пронађена још једна гвоздена игла из 14. века пре нове ере
  14. ^ М. З. (27. 7. 2005). „Откривена сребрна копча из праисторије”. glas-javnosti.rs. Глас јавности. Приступљено 19. 10. 2013. 
  15. ^ Коцић, Душан (10. 3. 2011). „Тајне брда Хисар, недалеко од центра Лесковца”. juznasrbija.info. Агенција Инфо-Г Алексинац. Приступљено 19. 10. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • URL није пронађен. Унесите URL овде или га додајте на Википодатке.