Језици Бразила

Португалски језик је званични и национални језик Бразила^[1] и њиме се говори већина становништва. Бразил је најнасељенија земља португалског говорног подручја на свету, једина земља коју су Португалци колонизовали у Америци. Целокупно територијално проширење је било уједињено, пре и после стицања независности од Португала.

Осим португалског, земља има и бројне мањинске језике, укључујући домородачке језике, као што је Нхенгату (потомак Тупија), и језике новијих европских и азијских имиграната, као што су италијански, немачки и јапански. У неким општинама ови мањи језици имају званични статус: Нхенгату је, на пример, службени језик у Сао Габриел да Качоејра, док је одређени број немачких дијалеката званични у девет јужних општина.

Хунсрик је германски језик^[2] који се такође говори у Аргентини, Парагвају и Венецуели. Хунсрик има званични статус у Антонио Карлос и Санта Марија до Хервал, а држава Рио Гранде до Сул га признаје као део свог историјског и културног наслеђа.^[3]

Пољски и украјински се углавном говоре у држави Парана, имигранти пореклом из бивше Аустро-Угарске, покрајине Галиција.

Референце[уреди | уреди извор]

^ planalto.gov.br http://www.planalto.gov.br/ccivil_03/constituicao/ConstituicaoCompilado.htm. Приступљено 2022-02-16. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Altenhofen, Cleo Vilson; Morello, Rosângela (2018). Hunsrückisch : inventário de uma língua do Brasil. Garapuvu. ISBN 978-85-907418-7-9.
^ „Texto da Norma”. web.archive.org. 2019-03-30. Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 2022-02-16.

[1] planalto.gov.br http://www.planalto.gov.br/ccivil_03/constituicao/ConstituicaoCompilado.htm. Приступљено 2022-02-16. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[2] Altenhofen, Cleo Vilson; Morello, Rosângela (2018). Hunsrückisch : inventário de uma língua do Brasil. Garapuvu. ISBN 978-85-907418-7-9.

[3] „Texto da Norma”. web.archive.org. 2019-03-30. Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 2022-02-16.

[1]

[2]

[3]