Језичак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Језичци

Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).

Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.

Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).

Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула), а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. labea = усна]. Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.