Јелена Рареш
| Јелена Рареш | |
|---|---|
| Молдавска принцеза, супруга, српска деспина | |
 Јелена Рареш са синовима | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1502. |
| Датум смрти | 1553 |
| Супружник | Петар IV Рареш |
| Родитељи | Јован Бранковић Јелена Јакшић |
| Династија | Бранковићи |
.svg) | |
Јелена Рареш[1] (1502 — 1552) је била Молдавска принцеза и супруга молдавског војводе Петра Рареша и српска деспина. Припадала је српској средњовековној породици Бранковића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јелена је била ћерка Јована Бранковића и Јелене Јакшић. Деда по оцу био јој је Стефан Бранковић, а баба Ангелина Аријанит. Мајка јој је припадала породици Јакшића чији је један од потомака и руски цар Иван Грозни. Јелена је била жена молдавског војводе Петра Рареша. Забележена је као „кћи деспота цара”. У цркви у Сучави сачувана је фреска целе породице. Јелениним трудом подигнуте су три цркве: Црква Васкрсења у Сучаву (завршена 15. јануара 1555), Црква Светог Ђорђа у Ботошану (завршена октобра 1551) и црква Богородичиног успења (такође у Ботошану, освећена августа 1552).
Потомство
[уреди | уреди извор]Јелена и Петар имали су тројицу синова: Илију, Стефана и Константина, и две кћери, Роксандру (удату за молдавског војводу Александра IV Лупушњана и Кијану, удату за Мирчу Чобана.
| Потомство Петра IV Рареша (1487−1546) и Јелене Бранковић (1502−1552) | ||||
| Рб. | Име | Рођење | Смрт | У браку са |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Илија II Рареш | 1531 | 1562 | |
| 2 | Штефан VI Рареш | 1532 | 1552 | |
| 3 | Марија Рареш | 1533 | 1616 | Исак Балица (1520−1580) Јоан Мовила (1520−1570) |
| 5 | Роксандра Рареш | 1535 | 1570 | Александар Лупушњан |
| 6 | Константин Рареш | 1542 | 1554 | Мирчу Чобан |
Роксанда и Александар имали су ћерке Милицу и Теодору, а Кијана сина Петра Шкјопула, влашког војводу (1559−1568) ожењеног Јеленом Цреповић. Из овог брака рођена је ћерка Тудорица.
Помињања
[уреди | уреди извор]Јелена се помиње у белешки молдавског писца Григора Урекеа:
| „ | Петар Рареш договори се са својом женом Јеленом да султану Сулејману, турском цару, пошаље писмо са великим молбама да би се сажалио на њега и опростио му савијајући главу под цареву сабљу и да би послао писмо Јаношу (Запољи) мађарском краљу, како би му овај дозволио да напусти земљу и оде у Цариград и служи на царевој Порти. И пошто је Јелена знала српска слова, она написа писмо цару, са много срџби и жалби. | ” |
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 8. Ђурађ Бранковић | |||||||||||||||
| 4. Стефан Бранковић | |||||||||||||||
| 9. Јерина Бранковић | |||||||||||||||
| 2. Јован Бранковић | |||||||||||||||
| 10. Ђорђе Аријанит Комниновић | |||||||||||||||
| 5. Ангелина Бранковић | |||||||||||||||
| 11. Марија Музака | |||||||||||||||
| 1. Јелена Бранковић - Јелена Рареш | |||||||||||||||
| 12. Јакша Брежичић | |||||||||||||||
| 6. Стефан Јакшић | |||||||||||||||
| 3. Јелена Јакшић | |||||||||||||||
| 7. Милица | |||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]
- ^ „Jelena Branković”. familypedia.fandom.com/. Familypedia. Приступљено 2. 1. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gorovei, Ștefan (1982). Petru Rareș 1527–1538, 1541–1546. București: Editura militară.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- George Marcu (coord.), Enciclopedia personalităților feminine din România, Editura Meronia, București. 2009. ISBN 978-973-7839-77-0.
