Молдавија

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Молдавија (вишезначна одредница).
Република Молдавија
Republica Moldova  (румунски)
Химна: Наш језик
(рум. Limba noastră)
Положај Молдавије
Главни градКишињев
47° 0′ N 28° 55′ E / 47.000° С; 28.917° И / 47.000; 28.917Координате: 47° 0′ N 28° 55′ E / 47.000° С; 28.917° И / 47.000; 28.917
Службени језикрумунски[1]
Владавина
Облик државеПарламентарна република
 — ПредседникМаја Санду
 — ПремијерДорин Речан
 — Председник СкупштинеИгор Гросу
Историја
Консолидација‍
 — Оснивање1356.
 — Аутономија29. април 1818.
 — Молдавска демократска република16. децембар 1917.
 — Молдавска ССР2. август 1940.
 — Независност од Совјетског Савеза27. августа 1991.
Географија
Површина‍
 — укупно33.846 km2 (135)
 — вода (%)1,4
Становништво‍
 — 2014.[2] ³3.557.600 (133)
 — 2004.3.383.332
 — густина105,11 ст./km2 (87)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2015
 — укупно17,693 милијарди долара [3] (138)
 — по становнику4.973[4] (131)
ИХР (2007)0,693 (107) — средњи
ВалутаМолдавски леј
 — код валутеMDL
Остале информације
Временска зонаUTC +2, +3 (EET, EEST)
Интернет домен‍.md ³‍
Позивни број+373
1,2у Придњестровљу се назива молдавски; руски и украјински су такође званични у Придњестровљу, а гагаушки и руски у Гагаузији
³ Без Придњестровља.

Молдавија (рум. Moldova), или званично Република Молдавија (рум. Republica Moldova), је држава у источној Европи.[5][6] Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку.[7] Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

Током историје власт на овој територији имали су многи народи, да би средином 14. века настала кнежевина Молдавија која је 1812. потпала под власт руског цара Александра I. Као независна држава, Република Молдавија постоји од 1991. године када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског Савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље од тада до данас је увелико отежан због постојећег конфликта са самопроглашеном Придњестровском Републиком.[8][9]

Једна је од чланица Заједнице независних држава.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Молдавија граничи су Украјина и Румунија. Површина државе износи 33.846 km².

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка је Баланешти и износи 429 m, налази се северозападно од главног града Кишињева. Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

Воде[уреди | уреди извор]

Долина Дњестра

Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав дужином од само 480 m, а у насељу Ђурђулешти се налази једина лука на Дунаву.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом итд. У шумама се могу наћи веверице, вукови, лисице, јелени и дивљач.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је континентална, са јаким зимама са снегом и топлим летима која су углавном кишовита.

Становништво[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Демографија Молдавије
Етнички састав 1989.

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Административна подела Молдавије
Административна подела Молдавије

Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села. Република Молдавија састоји се од на 32 рејона (рум. raioane), 13 општина[10] (рум. municipii) - (Кишињев, Балци, Бендер, Комрат, Тираспољ, Кахул, Единец, Хинчешти, Орхеј, Сорока, Унгени, Страшени и Чадир-Лунга) и две аутономне територијалне јединице - Гагаузија и Придњестровље (Транснистрија). Придњестровље је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије. Молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије. Поред Молдавије, ниједна чланица Уједињених нација, не признаје Придњестровље као независну државу. Придњестровље једино признају Абхазија, Арцах и Јужна Осетија, које такође нису међународно признате.[11][12]

Највећи градови[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак градова у Молдавији

Молдавија има 66 градова, а од тога, 13 има статус општине. Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тираспољ, Бендер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат.

Историја[уреди | уреди извор]

Овај чланак је део серије о историји Молдавије
Историја Молдавије
Coat of arms of Moldova.svg
Антика
Черњахивска култура
Дакија, Слободни Дачани
Бастрани
Рани средњи вијек
Поријекло Румуна
Тиверци
Брондици
Златна хорда
Кнежевина Молдавија
Оснивање Молдавије
Стефан III Молдавски
Фанариоти
Уједињене Кнежевине
Бесарабијска губернија
Букурешки мир
Молдавска Демократска Република
Сфатум цари
Велика Румунија
Сједињење Бесарабије са Румунијом
Холокауст у Румунији
Молдавска АССР
Молдавизам
Молдавска ССР
Совјетска анексија
Совјетске депортације
Република Молдавија
Независност Молдавије
Рат у Придњестровљу
Главни чланак: Историја Молдавије

Кнежевина Молдавија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Кнежевина Молдавија

Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније.

Бесарабија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Бесарабија

Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарабија је дуго била под турском влашћу. Како су је Руси освајали више пута током 18. века, Османлије су предали Бесарабију Русима 1812. године. Према Париском споразуму из 1856, којим се Русија кажњава за пораз у Кримском рату, она је дужна да врати Молдавији јужну Бесарабију, да би се тако избегла руска контрола над делтом Дунава, која је тада била отворена за слободну пловидбу. Ова област поново постаје руска после Берлинског конгреса 1878. године. Након руске револуције 1917. и мировног уговора закљученог у Брест-Литовску, заузима је румунска војска (почетак 1918). Ову су анексију Савезници одобрили 1920, али је СССР није признао.

Совјетизација[уреди | уреди извор]

Аутономна република Молдавија, коју је створио Совјетски Савез 1924. на источној обали Дњестра и прикључио Украјини, служи као основ за територијалне захтеве изложене у тајном записнику немачко-совјетског пакта. У јуну 1940, совјетска војска поново осваја Бесарабију, чији је јужни део прикључен Украјини. Остатак земље и један део аутономне републике Молдавије чине, у оквиру Совјетског Савеза, Социјалистичку Совјетску Републику Молдавију. Румунија, савезник Немачке, поново је осваја 1941. Совјетски Савез је поново заузима 1944. Званично писмо постаје ћирилично 1940. године.

Независност[уреди | уреди извор]

Парламент Молдавије је 27. августа 1991. године донео декларацију о независности која ће дати повод Придњестровљу за проглашење независности. Контроверзне речи декларације кажу да договор између Немачке и Совјетског Савеза из 23. августа 1939. године постаје неважећи као и све правне последице тог договора јер су биле донесене без претходног саветовања са становништвом покрајина којих се тај договор тицао (Бесарабија, Северна Буковина, Херта) и које су окупиране 28. јуна 1940. као и Придњестровља које је основано 12. октобра 1924. године. Совјетски Савез је, кршећи своја уставна права, донео закон о стварању Молдавске ССР на 2. август 1940. и закон о граници Украјинске и Молдавске ССР. Пошто су те одлуке биле донесене без законских права оне су биле поништене.

Привреда[уреди | уреди извор]

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију, једна је од најсиромашнијих, а била је проглашена по неким изворима и за најсиромашнију земљу у Европи. Одлив мозгова и велика незапосленост су проблем. Примера ради Црна Гора и Албанија, због мора и летовалишта, зараде од туризма на десетине милионе евра годишње више од Молдавије. Становништво одлази у Румунију и у друге земље Европске уније, ради бољег живота и посла. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

Политика[уреди | уреди извор]

Молдавија је стекла своју независност 1991. године где се у првом модерном уставу позива званични језик румунски[13], а прва химна усвојена од стране независне Молдавије „Deşteaptă-te, române“ („Пробудите се, Румуни!“), која је уједно и химна Румуније. Устав је промењен 1994. године где се наводи званични језик молдавски и химна "limba noastra" (наш језик).[14] Међу главним политичким странкама постоје разлике што се тиче питања молдавског идентитета. Овај сукоб се рефлектује на наставни програм о националној историји. Либерална, Либерално-демократска и Наша Молдова партије подржавају учење историје под румунским идентитетом док Демократска и Комунистичка партија Молдавије подржавају историју републике Молдове и Молдаваца, са посебним идентитетом и историјом државе.[15][16][17]

Слике[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Moldovan parliament approves law on Romanian language, Приступљено 16. 3. 2023 
  2. ^ Национална агенција за статистику [1]
  3. ^ ИМФ извештај из 2015. године Приступљено 22. јануара 2016.
  4. ^ „Report for Moldova”. 
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2019. Приступљено 14. 12. 2017. 
  7. ^ „Moldova”. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2019. Приступљено 2. 9. 2015. 
  8. ^ Friedrich Ebert Stiftung: Transnistrian Market and its Impact on Policy and Economy of the Republic of Moldova, Chisinau 2005. str. 25. (PDF)
  9. ^ Center for Strategic Studies and Reforms: Research Paper on Transnistria, Chisinau – Tiraspol, novembar 2003. (PDF).
  10. ^ http://radiochisinau.md/moldova-are-opt-municipii-noi---40448.html
  11. ^ redakcija (19. 3. 2019). „Države koje niko u svetu ne priznaje”. Daljine.rs (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2020. 
  12. ^ „Transnistrija: Država u našem komšiluku koja zvanično ne postoji”. Daljine.rs (на језику: српски). 18. 4. 2019. Приступљено 18. 5. 2020. 
  13. ^ Moldova Suverană News - Cotidian National Independent - Å&#x;tiri evenimente bloguri video politica economica actualitate sport Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
  14. ^ „Constitution of Moldavia” (PDF) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2006. Приступљено 25. 3. 2018. 
  15. ^ Istoria românilor în şcolile moldovene: Vlad Filat vrea, Marian Lupu nu, Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ Petru Bogatu - "Republica Moldova nu mai poate fi orientata spre Moscova" - Spectator - Numarul 902 - Anul 2010 - Arhiva - Formula AS Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  17. ^ Partidul Liberal // Declaraţii politice, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Молдавија&oldid=25653703”