Алекса Ивић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Ивић
Датум рођења (1881-12-23)23. децембар 1881.
Место рођења Буђановци
Аустроугарска
Датум смрти 23. новембар 1948.(1948-11-23) (66 год.)
Место смрти Београд
ФНРЈ

Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881Београд, 23. новембар 1948) је био српски историчар и професор на Правном факултету у Суботици (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду). Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиричека. Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб. Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу. После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици. Исказао се као предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.

Његов син је лингвиста Павле Ивић.

Изабрани радови[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]