Алекса Ивић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Алекса Ивић
Датум рођења(1881-12-23)23. децембар 1881.
Место рођењаБуђановци
Аустроугарска
Датум смрти23. новембар 1948.(1948-11-23) (66 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ

Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881Београд, 23. новембар 1948) је био српски историчар и професор на Правном факултету у Суботици (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду).

Биографија[уреди | уреди извор]

Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиречека.[1] Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб.[2] Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу. После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици.[1] Исказао се као предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се два писма и једна дописница коју је Алекса Ивић упутио Јоци Вујићу.[3]

Његов син је лингвиста Павле Ивић.[4]

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

Написао је неколико стотина чланака и бележака на тему национлне историје у бројним листовима.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Алекса Ивић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2020-12-26. 
  2. 2,0 2,1 Marković, Saša. „Vojvodjanski Bunjevci u Kraljevini SHS u svetlu srpsko-hrvatskih odnosa” (PDF). 
  3. ^ Лазић, Виктор (фебруар 2018). „Алекса Ивић”. Србија међу књигама: 15. 
  4. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo akademik Aleksandar Ivić”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-29. 
  5. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „О српском и хрватском имену :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]