Јетрењаче

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јетрењаче
Временски распон: 472–0 Ma
средњи ордовицијум[1] до данас
Haeckel Hepaticae.jpg
"Hepaticae", 1904
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Marchantiophyta
класе и редови

Јетрењаче (лат. Hepaticae, Marchantiophyta) представљају класу биљака из раздела маховина. Већина јетрењача живи на влажним стаништима и стога испољавају хигроморфну грађу. Ретке су врсте које насељавају изразито сува станишта. Уопште узето Hepaticae имају улогу у саставу криптогамских биљних заједница. Врсте ове класе имају дорзовентралну грађу гаметофита, тј. код њега је горња страна другачије изграђена од доње. Код нижих облика он се састоји из пузећег талуса, а код виших је рашчлањен на стабаоце и листиће. Бесполна генерација, коју сачињава спорогон, има дршку и чауру. Стадијум протонеме је слабо изражен.

Класификација[уреди]

Sphacrocarpales[уреди]

Представници овог реда са једноставно грађеним талусом, који имају или облик розете и живе на земљи (нпр. Sphaerocarpus) или је талус усправан и подсећа на набрана крила (пр. Riella, живи у води). Инрересантно је да је код реда Sphaerocarpusa први пут пронађен један полни хромозом, а овај ред се користи као огледна биљка у генетици.

Marchantiales[уреди]

Представници овог реда имају релативно добро диференциран талус. Талус је пузећи, дихотомо разгранат, и има дорзивентралну грађу. На горњој страни талуса, епидермис има кутикулу скоро непропустљиву за воду, испод које се налазе већи интерцелуларни простори, тзв. ваздушне коморице. Са доње стране талуса су ризоиди и нарочите љуспе - амфигастрије. Антеридије и архегоније се налазе одвојено једна од друге на површини талуса, или на различитим индивидуама. У већини случајева спорогон се састоји из кратке дршке и чауре. Најпознатији представник овог реда је Marchamtia polymorpha. Гаметофит маршанције се састоји од самог талуса и на њему образованх полних органа (антеридије и архегоније), док је спорофит представљен само спорогоном. Према овоме, гаметофит је главна, доминирајућа генерација.

Calobryales[уреди]

Представници овог реда имају усправно стабаоце без ризоида и три реда једнаких листића. У Европи се појављују врсте рода Haplomitrium.

Jungermaniales[уреди]

Претежно тропске биљке, које живе на земљи или на стаблима, а понекад и на листовима шумских биљака. Већином је тело рашчлањено на више-мање полегло, разгранато, дорзовентрално стабаоце и једнослојне листиће, који су поређани у два реда на бочним странама стабаоцета. У стабаоцету нема проводног ткива. Познати су родови: Pellia, Blasia, Metzgeria и други.

Anthocerotales[уреди]

Овај ред обухвата мали број калцифобних врста, са талусом једноставне грађе, величине од свега неколико центиметара (нпр. Anthoceros laevis).[2]

Породице[уреди]

Родови[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Walker, Matt. "Fossils of earliest land plants discovered in Argentina" [1]. (BBC, Earth News, 2010).
  2. ^ Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9. издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.

Литература[уреди]

  • Crandall-Stotler, Barbara; Stotler, Raymond E. (2000). „Morphology and classification of the Marchantiophyta”. Ур.: A. Jonathan Shaw & Bernard Goffinet (Eds.). Bryophyte Biology. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 21. ISBN 0-521-66097-1. 

Спољашње везе[уреди]