Карбон (периода)

Поједностављена геолошка табела

ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Периода карбона је започео пре око 360 милиона година, након једне од највећих катастрофа која је довела до изумирања око 70% морских животиња. Припада палеозоику. Карбон представља веома важан период у развитку сувоземног начина живота — током њега развила се у потпуности шумска вегетација пречица и каламита, а до краја периоде постојали су већ сви раздели сувоземних биљака, што је омогућило диверзификиацију осталих сувоземних организама, као и успостављање комплекснијих еколошких односа.

Подела

Карбон се у Европи обично дели на две епохе: доњи карбон (силез) и горњи карбон (динант). Епохе се даље деле на векове.

Карбон

Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Карбон
	Горњи карбон (силез)	Стефаниј	305	299
		Вестфалиј	316,5	305
		Намириј	330,9 ± 0,2	316,5
	Доњи карбон (динант)	Визеј	346,7 ± 0,4	330,9 ± 0,2
		Турнеј	358,9 ± 0,4	346,7 ± 0,4

Карбон се може поделити на следеће епохе и векове.

Периода	Епоха (Европа)	Век (Европа)	Епоха (ICS)	Век (ICS)	Ma
Перм					млађа
Карбон	Горњи карбон (силез)	Стефаниј	Пенсилваниј	Гзелиј	298,9–303,7
		Вестфалиј		Касимовиј	303,7–307,0
				Московиј	307,0–315,2
				Башкириј	315,2–323,2
		Намириј
			Мисисипиј	Серпуховиј	323,2–330,9
	Доњи карбон (динант)	Визеј		Визеј	330,9–346,7
		Турнеј		Турнеј	346,7–358,9
Девон					старија
Подела карбона у Европи у поређењу са званичном поделом ICS-а (од 2018)

Биљке

Претпостављени изглед карбонске шуме

отисак коре пречице Sigillaria

Биљни свет карбона се не разликује умногоме од биљног света касног девона. Вегетацијски, карбон је обиловао шумама, које су стварале дрвенасте пречице (Lepidodendrales), раставићи и њихови сродници (Equisetophyta), као и примитивне биљке са семеном (семенице, Lignophyta). Најниже спратове ових шума су насељавале папрати налик на данашњу бујад.

Род Sigillaria је обухватао типичне мочварне пречице, које су достизале висину и до 30m. Познате пречице су и родови Lepidodendron, Halonia, Lepidophloios. Calamites је раставић висок до 10 метара и сачињавао је густе џиновске шеваре. Познат је и раставић Sphenophyllostachis. Род Cordaites је, попут других тадашњих голосеменица, настањивао сувље пределе. Сматра се изумрлим рођаком четинара.

Карбон је био погодно време за развој бујних шума, јер је клима била топла и влажна. Такође, новостворене планине биле су изложене јакој ерозији тако да су седименти, спирани са њихових падина допринели формирању великих делти у северној хемисфери. Ту су шуме могле да бујају. Остаци ових шума су се фосилизацијом претварали у угаљ, по чему је цела периода добила назив. Наиме, у тзв. мочварним шумама тог доба сталним циклусима растења и умирања растиња стварао се дебели слој тресета, који се касније, прекривен седиментима претварао у угаљ (сабијањем и окамењавањем). Најзначајније у вези са биљкама карбона је да је управо у том периоду отпочела еволуција биљака са семеном. Ипак, праве семенице су се развиле тек касније.

Копнени бескичмењаци

Meganeura је имао распон крила преко пола метра

Врло чести бескичмењаци у овој периоди су били зглавкари. Копном су гмизале џиновске бубашвабе и гујини чешљеви у потрази за биљном храном, а њих су ловиле шкорпије дуге и до 75cm. Инсекти, међу њима и џиновски вилини коњици, су биле једине животиње које су летеле и небо карбона је припадало само њима. Инсекти и други зглавкари су били плен тадашњих водоземаца и гмизаваца.

Водоземци

Petrolacosaurus kansensis је био примитивни гмизавац из касног карбона

Први водоземци карбона су увелико зависили од воде. Њихове ларве, пуноглавци, дисали су на шкрге и пливали уз помоћ пераја. Чак и одрасли се нису сувише удаљавали од воде, јер њихова нежна кожа није могла да спречи исушивање. Ипак, освајање копна је постало приоритет, јер је вода била препуна опасности, а и утакмица за храну је била велика, не само са рибама и воденим шкорпијама, већ и између самих водоземаца. Да би се прилагодили копненом начину живота, било је потребно да се еволуционо развије кожа са крљуштима која ће да сачува воду у телу. Код њихових јаја развијала се дебља и еластична опна, која се назива амнион и која је заштићена порозном љуском, тако да пропушта ваздух. На тај начин је ембрион могао да дише. Младунци који су се излегали више нису пуноглавци, већ минијатурне копије одраслих, потпуно способне да живе на копну.

Гмизавци

Eogyrinus је био 5m дугачак водоземац који је изгледом и начином живота подсећао на алигатора

Гмизавци су настали изгледа пред крај карбона од својих предака водоземаца. Битно су се разликовали од данашњих гуштера, пре свега у грађи лобање. Наиме, поред носних отвора и очних дупљи нису имали других отвора. Гмизавци са таквом лобањом припадају групи анапсида и данас је имају само још корњаче. Код осталих гмизаваца развили су се додатни отвори који смањују тежину и пружају упориште за причвршћивање виличних мишића. Очигледно су карбонски гмизавци имали примитивне одлике, али су за разлику од водоземаца имали грудни кош који може да се шири. То је зато што гмизавци усисавају ваздух у плућа, док га водоземци гутају.

Живот у морима

Мора у доба карбона су врвела од живота. Врло честе су биле рибе које су свој „процват“ доживеле још у девону. Главни предатори су биле ајкуле. Једна од њих, Stethacanthus је изнад главе имала чудну зупчасту израслину.

Крај карбона

У карбону је Земља имала два велика континента: Лауразију (коју су чинили данашња Азија, Европа и Северна Америка) и Гондване (спој Јужне Америке, Африке, Антарктика и Аустралије). Након карбона уследио је перм, последњи период у палеозојској ери. До почетка перма, пре 286 милиона година, копнене масе на Земљи су образовале један суперконтинент знан као Пангеа.

Литература

• Beerling, David (2007). The Emerald Planet: How Plants Changed Earth's History. Oxford University Press. ISBN 9780192806024. 
• „The Carboniferous Period”. www.ucmp.berkeley.edu. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-10. 
• Biello, David (28. 6. 2012). „White Rot Fungi Slowed Coal Formation”. Scientific American. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2012. Приступљено 8. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Blackwell, Meredith; Vilgalys, Rytas; James, Timothy Y.; Taylor, John W. (2008). „Fungi. Eumycota: mushrooms, sac fungi, yeast, molds, rusts, smuts, etc”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-24. Приступљено 2008-06-25. 
• Conybeare, W. D.; Phillips, William (1822). Outlines of the geology of England and Wales : with an introductory compendium of the general principles of that science, and comparative views of the structure of foreign countries. Part I. London: William Phillips. OCLC 1435921. 
• Cossey, P.J.; Adams, A.E.; Purnell, M.A.; Whiteley, M.J.; Whyte, M.A.; Wright, V.P. (2004). British Lower Carboniferous Stratigraphy. Geological Conservation Review. Peterborough: Joint Nature Conservation Committee. стр. 3. ISBN 1-86107-499-9. 
• Davydov, Vladimir; Glenister, Brian; Spinosa, Claude; Ritter, Scott; Chernykh, V.; Wardlaw, B.; Snyder, W. (март 1998). „Proposal of Aidaralash as Global Stratotype Section and Point (GSSP) for base of the Permian System” (PDF). Episodes. 21: 11—18. doi:10.18814/epiiugs/1998/v21i1/003. Приступљено 7. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dudley, Robert (24. 3. 1998). „Atmospheric Oxygen, Giant Paleozoic Insects and the Evolution of Aerial Locomotor Performance” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 201 (Pt 8): 1043—1050. PMID 9510518. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 24. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Floudas, D.; Binder, M.; Riley, R.; Barry, K.; Blanchette, R. A.; Henrissat, B.; Martinez, A. T.; et al. (28. 6. 2012). „The Paleozoic Origin of Enzymatic Lignin Decomposition Reconstructed from 31 Fungal Genomes”. Science. 336 (6089): 1715—1719. Bibcode:2012Sci...336.1715F. PMID 22745431. S2CID 37121590. doi:10.1126/science.1221748. hdl:10261/60626 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Garwood, Russell J.; Edgecombe, Gregory (2011). „Early terrestrial animals, evolution and uncertainty”. Evolution: Education and Outreach. 4 (3): 489—501. doi:10.1007/s12052-011-0357-y . 
• Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Sutton, Mark D. (2009). „High-fidelity X-ray micro-tomography reconstruction of siderite-hosted Carboniferous arachnids”. Biology Letters. 5 (6): 841—844. PMC 2828000 . PMID 19656861. doi:10.1098/rsbl.2009.0464. 
• Garwood, Russell J.; Sutton, Mark D. (2010). „X-ray micro-tomography of Carboniferous stem-Dictyoptera: New insights into early insects”. Biology Letters. 6 (5): 699—702. PMC 2936155 . PMID 20392720. doi:10.1098/rsbl.2010.0199. 
• Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. S2CID 206514545. doi:10.1126/science.1161648. 
• Heckel, P.H. (2008). „Pennsylvanian cyclothems in Midcontinent North America as far-field effects of waxing and waning of Gondwana ice sheets”. Resolving the Late Paleozoic Ice Age in Time and Space:Geological Society of America Special Paper. 441: 275—289. ISBN 978-0-8137-2441-6. doi:10.1130/2008.2441(19). 
• Hogan, C. Michael (2010). „Fern”. Encyclopedia of Earth. Washington, DC: National council for Science and the Environment. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kaiser, Sandra (1. 4. 2009). „The Devonian/Carboniferous boundary stratotype section (La Serre, France) revisited”. Newsletters on Stratigraphy. 43 (2): 195—205. doi:10.1127/0078-0421/2009/0043-0195. Приступљено 7. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kazlev, M. Alan (1998). „The Carboniferous Period of the Paleozoic Era: 299 to 359 million years ago”. Palaeos.org. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-21. Приступљено 2008-06-23. 
• Krulwich, R. (2016). „The Fantastically Strange Origin of Most Coal on Earth”. National Geographic. Приступљено 30. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Martin, R. Aidan. „A Golden Age of Sharks”. Biology of Sharks and Rays | ReefQuest Centre for Shark Research. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-22. Приступљено 2008-06-23. 
• Menning, M.; Alekseev, A.S.; Chuvashov, B.I.; Davydov, V.I.; Devuyst, F.X.; Forke, H.C.; Grunt, T.A.; et al. (2006). „Global time scale and regional stratigraphic reference scales of Central and West Europe, East Europe, Tethys, South China, and North America as used in the Devonian–Carboniferous–Permian Correlation Chart 2003 (DCP 2003)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 240 (1–2): 318–372. Bibcode:2006PPP...240..318M. doi:10.1016/j.palaeo.2006.03.058. 
• Monastersky, Richard (13. 5. 1995). „Ancient Animals Got a Rise out of Oxygen”. Science News. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2013. Приступљено 1. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ogg, Jim (јун 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2006. Приступљено 30. 4. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Paproth, Eva; Feist, Raimund; Flajs, Gerd (децембар 1991). „Decision on the Devonian-Carboniferous boundary stratotype” (PDF). Episodes. 14 (4): 331—336. doi:10.18814/epiiugs/1991/v14i4/004. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sahney, S.; Benton, M.J.; Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1. 
• Stanley, S.M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-2882-5. 
• Robinson, JM (1990). „Lignin, land plants, and fungi: Biological evolution affecting Phanerozoic oxygen balance.”. Geology. 18 (7): 607—610. Bibcode:1990Geo....18..607R. doi:10.1130/0091-7613(1990)015<0607:llpafb>2.3.co;2. 
• Scott, A. C.; Glasspool, I. J. (18. 7. 2006). „The diversification of Paleozoic fire systems and fluctuations in atmospheric oxygen concentration”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (29): 10861—10865. Bibcode:2006PNAS..10310861S. PMC 1544139 . PMID 16832054. doi:10.1073/pnas.0604090103. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Verberk, Wilco C.E.P.; Bilton, David T. (27. 7. 2011). „Can Oxygen Set Thermal Limits in an Insect and Drive Gigantism?”. PLOS ONE. 6 (7): e22610. Bibcode:2011PLoSO...622610V. PMC 3144910 . PMID 21818347. doi:10.1371/journal.pone.0022610. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ward, P.; Labandeira, Conrad; Laurin, Michel; Berner, Robert A. (7. 11. 2006). „Confirmation of Romer's Gap is a low oxygen interval constraining the timing of initial arthropod and vertebrate terrestrialization”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (45): 16818—16822. Bibcode:2006PNAS..10316818W. PMC 1636538 . PMID 17065318. doi:10.1073/pnas.0607824103. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „A History of Palaeozoic Forests - Part 2 The Carboniferous coal swamp forests”. Forschungsstelle für Paläobotanik. Westfälische Wilhelms-Universität Münster. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-20. 
•  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Carboniferous System”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 

Спољашње везе

• „Geologic Time Scale 2004”. International Commission on Stratigraphy (ICS). Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2013. Приступљено 15. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Examples of Carboniferous Fossils
• 60+ images of Carboniferous Foraminifera
• Carboniferous (Chronostratography scale)

Геолошка временска скала

Супереон	Еон	Ера	Периода	Епоха	Кат	Најзначајнији догађаји	Почетак, милиони година
	Фанерозоик	Кенозоик	Квартар	Холоцен	Атлантик	Завршава се последњи период глацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарно ледено доба и почиње садашњи интерглацијал. Настаје пустиња Сахара на простору пређашњих савана, развија се пољопривреда, настају први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичне античке културе, као што је Римско царство, па културе средњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење на северној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северној Америци. Количина угљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвало глобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом.	0.011430 ± 0.00013
					Бореал
				Плеистоцен	Висла	Процват, а затим, и изумирање великог броја великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одвија се еволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количине угљен-диоксида у ваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања.	0.126 ± 0.005*
					Ем		0.500?
					Зала		1.806 ± 0.005*
					Холштајн		2.588 ± 0.005*
					Елстер		0.500?
					Кромер		0.500?
					Менап		0.500?
					Вал		0.500?
					Ебурон		0.500?
					Тегелен		0.500?
					Бриген		0.500?
			Неоген	Плиоцен	Занклински	Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују се аустралопитекуси и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује се Homo habilis.	3.600 ± 0.005*
					Пјачентин		5.332 ± 0.005*
					Желас		5.332 ± 0.005*
				Миоцен	Понт	Умерено хладна клима, условљена повременим леденим добима. Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилије сисара и птица. Развијају се коњи и мастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се први човеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настају Јужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. У Европи се успорава алпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настају Карпати у централној и источној Европи. У Грчкој и Егејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњег миоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањености шума снижава се концентрација угљен-диоксида у атмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv.	7.246 ± 0.05*
					Панон		11.608 ± 0.05*
					Сармат		13.65 ± 0.05*
					Баден		15.97 ± 0.05*
					Карпат		20.43 ± 0.05*
					Отнанг		23.03 ± 0.05*
					Егенбург		23.03 ± 0.05*
					Егер		23.03 ± 0.05*
			Палеоген	Олигоцен	Хат	Топла клима која се постепено мења у хладну. Брза еволуција и диверзификација фауне, посебно сисара. Догађа се адаптивна радијација и распростирање савремених скривеносеменица.	28.4 ± 0.1*
					Рупел		33.9 ± 0.1*
				Еоцен	Приабон	Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивни китови). Појава првих трава. Поновна глацијација Антарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењу угљен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северној Америци. У Европи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза у Грчкој и Егејском мору.	37.2 ± 0.1*
					Бартон		40.4 ± 0.2*
					Лутет		48.6 ± 0.2*
					Ипер		55.8 ± 0.2*
				Палеоцен	Танет	Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијација сисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи од медведа). Почиње Алпска орогенеза у Европи и Азији. Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, а Хималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година.	58.7 ± 0.2*
					Селанд		61.7 ± 0.3*
					Дански		65.5 ± 0.3*
		Мезозоик	Креда	Горња	Мастрихт	Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групе инсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни су амонити, белемнити, рудисти, шкољке и морски јежеви. Много нових типова диносауруса (тираносаурус, титаносаурус, хадросауруси и цератопсиди) се развија на копну, као и савремени крокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савремене ајкуле. Примитивне птице постепено замењују птеросауре. Појављују се торбари, кљунари и плацентални сисари. Распада се Гондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезе Стеновитих планина. Количина угљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој.	70.6 ± 0.6*
					Кампан		83.5 ± 0.7*
					Сантон		85.8 ± 0.7*
					Конијак		89.3 ± 1.0*
					Турон		93.5 ± 0.8*
					Ценоман		99.6 ± 0.9*
				Доња	Алб		112.0 ± 1.0*
					Апт		125.0 ± 1.0*
					Барем		130.0 ± 1.5*
					Отрив		136.4 ± 2.0*
					Валендин		140.2 ± 3.0*
					Беријас		145.5 ± 4.0*
			Јура	Малм	Титон	Од биљака, честе су голосеменице (нарочито четинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типова диносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести су сисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице и гуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешће шкољке, амонити и белемнити. Врло су чести и морски јежеви, заједно са морским криновима, морским звездама, сунђерима, и теребратулидним и ринхонелидним брахиоподама. Пангеа се дели на Гондвану и Лауразију. Количина угљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv).	150.8 ± 4.0*
					Кимериџ		155.7 ± 4.0*
					Оксфорд		161.2 ± 4.0*
				Догер	Келовеј		164.7 ± 4.0
					Бат		167.7 ± 3.5*
					Бајес		171.6 ± 3.0*
					Ален		175.6 ± 2.0*
				Лијас	Тоарс		183.0 ± 1.5*
					Пленсбах		189.6 ± 1.5*
					Синемур		196.5 ± 1.0*
					Хетанж		199.6 ± 0.6*
			Тријас	Горњи	Ретски	Од животиња на копну доминирају архосаури као диносауруси, у океанима ихтиосауруси и нотосауруси, а у ваздуху птеросауруси. Конодонти постају мањи и све више личе на сисаре. Појављују се први сисари и крокодили. На Земљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савремени корали и праве кошљорибе. У Јужној Америци траје Андска орогенеза, а кимеријска у Азији. Почиње рангитотска орогенеза на Новом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима и Новом Јужном Велсу (260-225Ма).	203.6 ± 1.5*
					Норички		216.5 ± 2.0*
					Карнијски		228.0 ± 2.0*
				Средњи	Ладински		237.0 ± 2.0*
					Анизијски		245.0 ± 1.5*
				Доњи	Олењошки		249.7 ± 1.5*
					Индски		251.0 ± 0.7*
		Палеозоик	Перм	Горњи	Татарски	Kонтиненти се спајају у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма су голосеменице и маховине замениле флору која је формирала угљоносне слојеве. Развијају се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне су фораминифере, шкољке, амоноиди, брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света на Земљи укључујући све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Азије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настају Макдонелове планине.	253.8 ± 0.7*
Казански	260.4 ± 0.7*
Уфим	260.4 ± 0.7*
Доњи	Кунгур			265.8 ± 0.7*
	Артиншки			268.4 ± 0.7*
	Сакмар			270.6 ± 0.7*
	Аселски			268.4 ± 0.7*
Карбон	Горњи		Стефан	Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнени водоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се и фораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији. Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона.	303.9 ± 0.9*
			Вестфал		306.5 ± 1.0*
			Намир		306.5 ± 1.0*
	Доњи		Визеј	Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гонијатиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опадају. Глацијација у источној Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада.	318.1 ± 1.3*
			Турнеј		306.5 ± 1.0*
Девон	Горњи		Фамен	Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand.	374.5 ± 2.6*
			Франски		385.3 ± 2.6*
	Средњи		Живе		391.8 ± 2.7*
			Ајфелски		397.5 ± 2.7*
	Доњи		Емски		407.0 ± 2.8*
			Прашки		411.2 ± 2.8*
			Лохковски		416.0 ± 2.8*
Силур	Горњи		Ладлоски	На копну се појављују прве васкуларне биљке (риније), стоноге и артроплеуриде. Мора насељавају остракоде и први кичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина.	418.7 ± 2.7*
	Средњи		Венлочки		421.3 ± 2.6*
	Доњи		Ландоверски		426.2 ± 2.4*
Ордовицијум	Горњи		Ашгил	Даља диверзификација бескичмењака. Бројни су представници корала, брахиопода, шкољки, трилобита, остракода, бриозоа, бодљокожаца и граптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало је ледено доба.	445.6 ± 1.5*
			Карадок		468.1 ± 1.6*
	Средњи		Ландил		471.8 ± 1.6*
			Ланвирин		471.8 ± 1.6*
	Доњи		Арениг		478.6 ± 1.7*
			Тремадок		488.3 ± 1.7*
Камбријум	Горњи		Посдамијан	У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (група Conodonta). Коралне Archaeocyatha су честе па изумиру. Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. Настаје Гондвана. Слаби Petermann орогенеза на Аустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику. Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA. Lachlan Orogeny on Australian Continent, c. 540-440 MYA. Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv).	496.0 ± 2.0*
	Средњи		Акадијан		513.0 ± 2.0
	Доњи		Георгијан		542.0 ± 1.0*
Прекам- бријум	Протеро- зоик	Нео- протерозоик	Едијакаријум	Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врсте Trichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попут Dickinsonia) без уочене везе са савременим представницима. Taconic Orogeny in North America. Aravalli Range orogeny in Indian Subcontinent. Beginning of Petermann Orogeny on Australian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA.			630 +5/-30*
			Криогенијум	Могући период снежна грудва Земље. Фосили су још ретки. Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза на Антарктику се сужава.			850
			Тонијум	Rodinia supercontinent persists. Trace fossils of simple multi-celled eukaryotes. First radiation of dinoflagellate-like acritarchs. Grenville Orogeny tapers off in North America. Pan-African orogeny in Africa. Lake Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA), Gascoyne Complex, Western Australia. Adelaide Geosyncline laid down on Australian Continent, beginning of Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent.			1000
		Мезо- протерозоик	Стенијум	Narrow highly metamorphic belts due to orogeny as Rodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA), Musgrave Block, Central Australia.			1200
			Ектазијум	Platform covers continue to expand. Green algae colonies in the seas. Grenville Orogeny in North America.			1400
			Калимијум	Platform covers expand. Barramundi Orogeny, MacArthur Basin, Northern Australia, and Isan Orogeny, c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland.			1600
		Палео- протерозоик	Статеријум	First complex single-celled life: protists with nuclei. Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny on North Yilgarn craton, in Western Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on the Gascoyne Complex in Western Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton, South Australia.			1800
			Оросиријум	The atmosphere became oxygenic. Vredefort and Sudbury Basin asteroid impacts. Much orogeny. Penokean and Trans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny, Glenburgh Terrane, Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny, Gawler craton in Australian Continent begins.			2050
			Риацијум	Bushveld Formation formed. Huronian glaciation.			2300
			Сидеријум	Oxygen Catastrophe: banded iron formations formed. Sleaford Orogeny on Australian Continent, Gawler Craton 2440-2420 MYA.			2500
	Архаик	Неоархаик	Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.				2800
		Мезоархаик	First stromatolites (probably colonial cyanobacteria). Oldest macrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica. Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-day Ontario and Quebec, ends by roughly 2696 MYA.				3200
		Палеоархаик	First known oxygen-producing bacteria. Oldest definitive microfossils. Oldest cratons on earth (such as the Canadian Shield and the Pilbara Craton) may have formed during this period. Rayner Orogeny in Antarctica.				3600
		Еоархаик	Simple single-celled life (probably bacteria and perhaps archaea). Oldest probable microfossils.				3800
	Хадајк	Доњи имбријум	This era overlaps the end of the Late Heavy Bombardment of the inner solar system.				c.3850
		Нектаријум	Ова ера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећи месечеви басени услед догађаја великих удара.				c.3920
		Басенска група	Настала најстарија позната стена (4030 Ma). Први облици живота и само-размножавајућих РНК молекула су могли настати на Земљи око 4000 Ma током овe ере. Напијер орогенеза на Антарктику, пре око 4000 ± 200 милиона година.				c.4150
		Криптик.	Најстарији познати минерал је Циркон, 4406±8 Ma. Формирање Месеца (4533 Ma), претпоставља се услед великог удара. Формирање Земље (4567.17 до 4570 Ma)				c.4570

Напомене